Vršačka strip scena jedan je (uz magazin „Košava“ i aktivnosti oko
likovno-kulturnog centra Konkordija) od nosilaca novog umetničkog senzibiliteta
u ’lepoj varoši pod bregom’ u prvoj polovini 90-tih, i okuplja mlađe umetnike
koje animira na aktivan rad bez kompleksa famozne ’provincije’. Magazin
„Patagonija“ i fanzin „Krpelj“ promovisali su najpre kompletne strip autore ali
i ostale saradnike ’u poslu’ stvaranja stripa. Među njima je i Nabor Devolac (u
skladu sa andergraund manirom u pitanju je pseudonim poznat iz domaće
literature), pisac po čijim kratkim pričama je Wostok uradio desetak stripova.
Postavši, dakle, najpre poznat i prepoznatljiv u strip mediju, Devolac je
1996.g. objavio knjigu „Daljinski samoupravljač (i druge priče)“ u prestižnoj
ediciji „Prva knjiga“ Matice srpske.
Susret sa ’originalnim’
Devolcem jednako je uzbudljiv i razgaljujući kao i onaj posredstvom ’priča u
slikama’. Osnovni ton ovih proza je humoran a teme su im naša svakodnevice u
kojima su prepletene nacionalne ’duhovne’ karakteristike (od tvrdoglavosti do
naivnosti i nazad do inata), soc-realistička (bliska) prošlost i malograđanski
folklor. Bez pardona autor se poigrava ’svetlim tradicijama’ bratstva i
jedinstva, omladinskim radnim akcijama, zastavama i mitinzima, sletovima i
partijskim sastancima, tradicijama koje se naprečac ne mogu izbrisati (iako ih
se sada svi odriču) i ostaju u mentalnom sklopu širokih narodnih masa. Dodaju
li se rečenom rok’n’rol i strip ikonografija, kao destruktivni elementi,
turbo-folk cirkus u ulozi propagatora sveopšte vulgarizacije u ime radnog
naroda i njegove sreće, odnosno, na isti način doživljeni buljuci ukrasa
svakodnevnog života (od masmedijskih produkata, ratnih filmova, TV serija,
fudbala do modernih vračara), pred čitaocima se otvara neodoljivo klupko
apsurda koji jeste odraz (iskrivljen ali odraz) onoga što se lakonski naziva
sadašnjost. Bilo da se služi poznatim strategijama komedije situacije i
karaktera ili samo linijskim gomilanjem ’normalnih’ događaja koji prerastaju u
grotesku, Devolac uvek iznalazi način da ono što priča ne zastrani u
propagatorstvu ili sličnim dnevno političkim kategorijama. Na isti način on se
odnosi i prema svojim junacima: iako je nužno da ih u mnogo čemu karikira,
autor ih ne svodi na marionete, kartonske kulisa već zadržava njihovu životnost
koja pomaže prepoznavanju malog čoveka izmanipulisanog od polit-birokratskog
aparata i nateranog da se saginje i prihvata sluganstvo.
Ostajući veran strip mediju
Nabor Devolac je u knjigu ukomponovao i strip crteže Wostoka koji se pojavljuju
kao ilustracije ali i sastavni delovi teksta-priča (kao njihov početak nakon
koga sledi ’normalan’ tekst) odnosno kao kompletna strip biografija autora.
Ovakvim postupkom samo je potvrđen alterativni, neetablirani odnos pisca prema
oveštalim literarnim formama i njegova privrženost novom, tradicijom
neopterećenom, senzibilitetu.
(1998.)
0 komentara:
Постави коментар