Vršačka strip scena jedan je (uz magazin „Košava“ i aktivnosti oko likovno-kulturnog centra Konkordija) od nosilaca novog umetničkog senzibiliteta u ’lepoj varoši pod bregom’ u prvoj polovini 90-tih, i okuplja mlađe umetnike koje animira na aktivan rad bez kompleksa famozne ’provincije’. Magazin „Patagonija“ i fanzin „Krpelj“ promovisali su najpre kompletne strip autore ali i ostale saradnike ’u poslu’ stvaranja stripa. Među njima je i Nabor Devolac (u skladu sa andergraund manirom u pitanju je pseudonim poznat iz domaće literature), pisac po čijim kratkim pričama je Wostok uradio desetak stripova. Postavši, dakle, najpre poznat i prepoznatljiv u strip mediju, Devolac je 1996.g. objavio knjigu „Daljinski samoupravljač (i druge priče)“ u prestižnoj ediciji „Prva knjiga“ Matice srpske.
            Susret sa ’originalnim’ Devolcem jednako je uzbudljiv i razgaljujući kao i onaj posredstvom ’priča u slikama’. Osnovni ton ovih proza je humoran a teme su im naša svakodnevice u kojima su prepletene nacionalne ’duhovne’ karakteristike (od tvrdoglavosti do naivnosti i nazad do inata), soc-realistička (bliska) prošlost i malograđanski folklor. Bez pardona autor se poigrava ’svetlim tradicijama’ bratstva i jedinstva, omladinskim radnim akcijama, zastavama i mitinzima, sletovima i partijskim sastancima, tradicijama koje se naprečac ne mogu izbrisati (iako ih se sada svi odriču) i ostaju u mentalnom sklopu širokih narodnih masa. Dodaju li se rečenom rok’n’rol i strip ikonografija, kao destruktivni elementi, turbo-folk cirkus u ulozi propagatora sveopšte vulgarizacije u ime radnog naroda i njegove sreće, odnosno, na isti način doživljeni buljuci ukrasa svakodnevnog života (od masmedijskih produkata, ratnih filmova, TV serija, fudbala do modernih vračara), pred čitaocima se otvara neodoljivo klupko apsurda koji jeste odraz (iskrivljen ali odraz) onoga što se lakonski naziva sadašnjost. Bilo da se služi poznatim strategijama komedije situacije i karaktera ili samo linijskim gomilanjem ’normalnih’ događaja koji prerastaju u grotesku, Devolac uvek iznalazi način da ono što priča ne zastrani u propagatorstvu ili sličnim dnevno političkim kategorijama. Na isti način on se odnosi i prema svojim junacima: iako je nužno da ih u mnogo čemu karikira, autor ih ne svodi na marionete, kartonske kulisa već zadržava njihovu životnost koja pomaže prepoznavanju malog čoveka izmanipulisanog od polit-birokratskog aparata i nateranog da se saginje i prihvata sluganstvo.
            Ostajući veran strip mediju Nabor Devolac je u knjigu ukomponovao i strip crteže Wostoka koji se pojavljuju kao ilustracije ali i sastavni delovi teksta-priča (kao njihov početak nakon koga sledi ’normalan’ tekst) odnosno kao kompletna strip biografija autora. Ovakvim postupkom samo je potvrđen alterativni, neetablirani odnos pisca prema oveštalim literarnim formama i njegova privrženost novom, tradicijom neopterećenom, senzibilitetu.
(1998.)

0 komentara:

Постави коментар

top