Ingeniozna ideja Engleza Pitera Volfa o seriji džepnih knjižica pod zajedničkim naslovom „Bleferski vodič“ bazirana je na nasušoj potrebi pojedinca da se, uprkos svom neznanju, istakne u nekoj grupi, što se konkretno svodi na dilemu: ’Šta usred žurke reći o nečemu o čemu se nema ni blaga predstava a da to okupljenima zvuči i deluje ubedljivo i oštroumno?’ Volf kaže: ’Blefirajte’, što će reći ’nasamarite, natociljajte, nadmudrite’. U tome će vam pomoći „Bleferski vodiči – serija knjižica sa činjenicama, žargonom i ekspertizom“. Pod ’ekspertizom’ se podrazumeva stav koji uglavnom odudara od opšte usvojenih. Svaki vodič obrađuje jednu oblast života, od umetnosti do tehnike, i daje o njoj osnovne činjenice propuštene kroz optiku subverzivnog cinizma koji donosi netipičan pogled i razmeravanje. I, sudeći po prodaji – a „Vodiči“ su (ima ih za oko 200 tema; među njima je i „Bleferski vodič za blefiranje“) već godinama na vrhu lista bestselera – ove knjižice imaju svoju milionsku publiku širom sveta.
            Kod nas je izdavanje „Vodiča“ upravo započelo, prevedeno je nekoliko naslova a kao svojevrsni kuriozum pojavio se i prvi domaći vodič (par njih je u pripremi). „Bleferski vodič za/kroz horor“ napisao je Goran Skrobonja, jedan od najboljih poznavalaca dešavanja na ovom polju koji se i sam uspešno ogleda u pisanju horor proze.
            Horor je svakako zanimliva i atraktivna tema obzirom na njegovu izuzetnu ekspanziju u protekloj deceniji na svim poljima, što je donelo nebrojano mnogo bezvrednih tvorevina koje su sakupljale novac od publike ali i dela koja su bitno pomicala granice u ovoj oblasti. Naravno, sve to, i komercijala i umetnost, sastavni su delovi fenomena horora i Skrobonja ih se dotiče u „Vodiču“. U prvom delu knjige on, pošto predoči sve prednosti horor blefa (jer horor je ’in’, ’zanimljiv’ i ’pomoću horor blefa lako možete smuvati frajera/ribu’), daje kao svojevrsne uvode kratke istorijske preglede horor književnosti, filma, muzike, stripa i periodike, da bi u odeljku  „Ko je ko u svetu horora“ poimenice nabrojao (uz kratak komentar) autore odnosno bitne pojave i likove/junake popularnih horor dela, čime zaokružuje konture horor subkulture. U ovom delu pominju se i retki domaći književnici koji su imali hrabrosti da se ogledaju u ovom žanru za koji i dalje važi mišljenje da je šund i paraliteratura. (Najubedljiviji kontraargument na ovakvo mišljenje, koji je izneo Teodor Sterdžen povodom napada na SF, i koji glasi da jeste da 90% SFa ne vredi ali i 90% bilo čega isto tako ne vredi – niko ne razmatra i uvažava.) Zaslepljenost komercijalnim ostaje osnovni razlog za nipodaštavanje horora, koje u akademskim krugovima ide dotle da mu se odbijaja i žanrovska posebnost, te se horor tretira tek kao specifična ’atmosfera’ u delima. Ovakva gledišta svesno previđaju izgrađenu horor ikonografiju koja ga jasno izdvaja od ostalih (priznatih) žanrova. U krajnjem, i ovaj „Vodič“ doprinos je predstavljanju te posebnosti.
            Imajući u vidu ograničeni prostor, obavezu informativnosti i odgovarajućeg tona, možemo zaključiti da je Skrobonja uspeo da napiše zanimljivu i lepršavu knjigu koja stoji ravnopravno sa „Vodičima“ koje su uradili inostrani autori. Za one koji horor ne poznaju ovo će biti valjan uvod; oni koji o hororu ponešto znaju ovde će naći nove podatke ali i kritička razmeravanja (ponekad vrlo smela); za sve koji nameravaju da, uz pomoć ovog „Vodiča“ steknu neke poene, biće to moćno oružje. Uspeju li u svojim namerama potvrdiće ono što je komentator „Open World“-a napisao: „Blefiranje je umetnost.“ Dodajmo – umetnost za sva (buduća) vremena.
(1996)

0 komentara:

Постави коментар

top