TAMNA ŠKRINJA ČUDESA - KNJIGE DRUGARI „Dark Chest of Woders“ izdavač Goran Skrobonja, Beograd, 1996-1997.

U širokoj izdavačkoj lepezi nekih ’normalnih’ zemalja, tamo daleko, između ekskluzivnih i luksuznih knjiga i masovnih džepnih izdanja, mesto pod suncem izborili su brojni prelazni oblici među kojima i tzv Chapbooks (chap – drugar, prijatelj, ortak). Reč je o knjižicama namenjenim publici specifičnijih interesovanja, što ograničava tiraž i povećava njihovu dragocenost za konzumente pa otuda i njihovo ime. Ovdašnje već poslovične izdavačke (ne)prilike koje podrazumevaju drastično smanjenje broja objavljenih naslova, dakle i nedovoljno pokrivanje brojnih oblasti stvaralaštva (o cenama, rabatima i ostalom da i ne pričamo) ne poznaju ovu ’chap’ kategoriju iako je ona i te kako potrebna. Otuda projekat „Dark Chest of Woders - Tamna škrinja čudesa“ (po jednoj posveti Stivena Kinga), pokrenut od Horor i SF pisca i izdavača Gorana Skrobonje, nužno privlači pažnju. Naravno, ideja objavljivanja knjižice po ugledu na ’chap’-ove morala je da pretrpi odgovarajuće prilagođavanje ovdašnjoj sredini te je tako tiraž bibliofilski (50 komada) a način umnožavanje – fotokopiranje. Prelom i tehnička obrada teksta su kao i kod standardnih knjiga, korice su kolorne, obim od 60 do 120 strana, cena 20-tak dinara a distribucija po odabranim knjižarama. Tradicionalni knjigofili zaljubljeni u velike izdavače i tvrde poveze ovakva izdanja neće udostojiti pogleda ali ona njima, istini za volju, nisu ni namenjana. Ciljna grupa ’Tamne škrinje čudesa’ su čitaoci željni novih svetova i saznanja, koji znaju za onu Reja Bredberija da o knjizi ne treba suditi po koricama. A do sada izašle knjige potvrda su ove mudrosti.

1. BAKHE – Antologija savremenog ženskog horora, izbor Goran Skrobonja, prevod Goran Skrobonja, Vasa Čurčić, 1996.

            Na dinamičnoj horor književnoj sceni autorice su definitivno zauzele svoje mesto i stoje rame uz rame sa kolegama u časopisima, antologijama i bestseler listama. Obzirom na važeće teorije o ženskom pismu-literaturi zanimljivo je iščitavati ove priče i pratiti kako dame barataju žanrovskim ikonografijama i obrascima postavljenim prevashodno od muškaraca, odnosno kakav je ženski tretman straha, užasa, nasilja kao stožernih tema ove proze. Jedanast priča ove antologije dokazuju da ženska verzija horora nipošto nije mekša od muške (uostalom, očekivati tako nešto značilo bi da se i dalje polazi od predrasuda). Krečići se kroz sve podžanrove horora, od medicinskog, natprirodnog do brojnih varijacija teme fizičkog nasillja i britalnosti, autorke često umeju da iznenade kako samim postavkama priče tako i opisima tortura, sakaćenja, psiho-fizičkog maltretiranja. Možda upravo na tim ravnima treba tražiti specifikum ženskog viđenja horora (osim, svakako, u feministički obojenim pričama koje imaju drugačiji koncept; takva je naslovna priča ove antologije, spisatlejice Elizabet Hend koja opisuje svet u kome su žene fizički nadmoćnije i organizovanije i tu moć i sprovode). Imena Keti Kodže, Kim Antiu, Lusi Tejlor, Nensi Kolins, Džudit Komo, Elizabet Masi, Melani Tem, Nine Kiriki Hofman, Roberte Lens i Popi Z. Brajt treba zapamtiti baš kao i ovu antologiju koja nam je otkrila sasvim nov segment svetske literature.

            2. Oto Oltvanji – Klaustrofobična žaoka, novela, 1996.

            Mladom piscu gotovo je nemoguće da objavi novelu kod nas (o knjizi da i ne govorimo). Za časopise ovi radovi su predugi, sve duže od 10-15 strana nije im interesantno - a kamoli proza od 60 strana. A upravo je novela, forma na granici priče i romana, atraktivna i primerena vremenu u kome živimo. Oltvanjijeva novela preispituje standardnu horor situaciju – oslobađanje mračne sile do tada zapretene u nekom objektu (od raznih kuća i sličnih artefakata do prirodnih staništa, mračnih šuma, pećina i sl.). Nakon oslobađanja sledi osveta i pokolj onih koji su silu izazvali/probudili je ili slučajnih prolaznika čiji je greh što su živi. Osim poigravanja rastom i kanalisanjem tenzije, ovakve teme nude prostor za živo slikanje stvarnosti, profilisanje junaka, njihovih odnosa i stavljanje svih ovih elemenata na probu u trenu sudara sa haosom. Autor je pomenute mogućnosti umešno iskoristio, upličući kolorite rok kulture i prepoznatljivog miljea u dinamičnu priču koja najavljuje talentovanog pisca. Ilustracije za knjigu uradio je poznati subotički strip autor Damir Šmit.

            3. Jan Mekdonald – Plavi hotel, izbor i prevod Goran Skrobonja, 1997.

            Mekdonald je nesporno najzanimljiviji mladi autor na engleskoj i svetskoj SF sceni poslednijih godina. Njegovih 10 objavljenih knjiga potvrđuje da je u pitanju samosvojna pojava koja donosi novu svežinu u već pomalo ustajali žanr (poslednji veliki preokret desio se polovinom prošle decenije pojavom kiber-panka). Novina se ogleda u drugačijoj osećajnosti koju kritičari najčešće određuju kao posebnu vrstu magijskog realizma znanog iz dela hispanoameričkih autora. Visoka poetičnost i snažno i zavodljivo mitologizovanje (ikonografisanje) bizarnih svetova ne ostavlja čitaoce ravnodušnim. Bilo da varira teme iz Hičkokovih filmova, kao u naslovnoj priči, ili piše tvrdi SF, vilinsku priču ili mračne sage o budućnosti, Mekdonald nudi drugačije, sveže vizije.

            Ovo je prvo šire pojavljivanje Mekdonalda kod nas i njime je znatiželjnicima (i sladokuscima) dat uvid u tekuća, značajna dešavanja u žanrovskoj fantastici.

            4. Goran Skrobonja – Gorko srce, novela, 1997.

            SF novela već afirmisanog pisca Gorana Skrobonje varijacija je večite teme  zavere, ovog puta na globalnom nivou. Vešto manipulišući istorijskim faktima autor gradi priču o otporu čovečanstva Ultimativnoj Entropiji gradnjom Utopije u novoj dimenziji sna. Glavni će junak, tragajući za bivšom ljubavnicom, upasti u vrtlog borbi za vlast koja podrazumeva makijavelistički (ili jezuitski) princip žrtvovanja većine interesima manjine. Skrobonja radnju vodi precizno i odmereno, uspevajući da brojna objašnjenja, tzv ’spori delovi teksta’, ne opterećuju priču i usporavaju dešavanja. Kao uspešan način maskiranja jednog mesta na kome se objašnjava svet novele pojavljuje se paralelna povest o nastanku, načinima pripreme i vrstama viskija. U svakom pogledu reč je o valjanom delu.

            5. Goran Skrobonja – Sveti rat, novela, 1997.

            Horor čini pretežni deo Skrobonjine spisateljske avanture i često se prepliće sa elementima ostalih žanrova; u ovoj noveli spojeni su SF i Horor. Naime, u nekom trenutku budućnosti, Srbija, koja je praktično u ratu sa celim svetom a prostire se od Beča i Pešte do Grčke, dolazi na rub vojnog sloma. NATO privodi kraju projekat koji će izmeniti tok rata. Da bi se to osujetilo treba angažovati najboljeg, najsposobnijeg komandosa, jednog od dvojice preostalih srpskih – vampira. Naizmenično nizanje delova vampirove prošlosti (od ustanka protiv Turaka, upoznavanja sa unukom Vlada Cepeša tj. Drakule i inicijacije u vampirsko bratstvo do daljih doživljaja u vihorima istorije ovih prostora) i sadašnjosti (put u središte NATO-a) u završnoj je sceni začinjeno još jednim ovdašnjim specijalitetom – obračunom između braće. Preplitanjem folklornih motiva, istorijskih fakata i prepoznatljivih detalja iz sadašnjosti stvara atmosferu u kojoj identifikacija i naklonost prema junacima ima važnu ulogu. Naravno, Skrobonja ne dozvoljava da se priča deformiše u propagandu ’a la Rambo’ dokazujući da vlada spisateljskim zanatom o čemu svedoči i nesumljivi kvalitet ove novele.

            Zaključimo prikaz do sada objavljenih knjiga edicije „Dark Chest of Wonders“ željom da serija nastavi svoj život i donese još ekskluzivnih naslova iz svetske produkcije odnosno predstavi nove radove domaćih autora koji zaslužuju pažnju (ali je od etabliranih izdavača ne dobijaju).

(1997)