Zemljotres koji je zadesio područje Kraljeva, kao i svaki veliki i nenadani događaj, suočio nas je sa mnogim pitanjima, dilemama i iskušenjima. Ponajpre nam je, hteli to ili ne, ponovo stavljeno do znanja da nismo vladari prostora na kome se rađamo i živimo. Priroda je demonstrirala koliko su naši životi i civilizacija krhki i u vlasti Elemenata, da smo sićušni na ovoj kuglici izgubljenoj u Svemiru i da bi nam bilo bolje da to nikada ne zaboravimo. No, ljudi su zavedeni sjajem samoljubivih iluzija pa lako previđaju bitne činjenice. A kada im se obznani ono veće i moćnije, shvataju, na onaj teži način, sopstvenu sićušnost. Tada, opet, zaslepljeni nesrećom, reaguju preterano i na nešto što do tada nisu zapažali. Zato su posledice pada malenog kamena u atmosferu (tzv. bolida) bile neumerene i bizarne – od straha da je u pitanju najava novih pomeranja tla do onih još ’slobodnijih’ da je reč o predznaku novih nesreća. U stvari, na površinu su izronili civilizacijom prekriveni ali nikada izbrisani slojevi kolektivnog praiskustva koje nalaže da valja biti oprezan sa Prirodom, treba je poštovati i plašiti je se jer ljudi žive u njenom krilu samo zato što ona to dozvoljava i trpi – a svakom strpljenju ima kraja.
I dok je lekcija iz umerenosti spram Prirode nešto što smo morali da istrpimo jer nas prevazilazi kao vrstu, ostale lekcije svakako nismo trebali da ponovimo jer nisu nove i jer se tiču nas kao zajednice, društva i države. A ime osnovne pouke je – humanost, odnosno pitanje jesmo li ili nismo humani, jesmo li spremni pomoći drugima u nevolji? Setimo se da, pre samo par godina, kada je ogromni cunami odneo stotine hiljada života, većina nas-naših sunarodnika nije bila spremna da pomogne navodeći kako živimo loše, kako nemamo dovoljni ni za sebe, kako nama niko nije pomogao kad nam je trebalo... Izjave stručnjaka takođe su nedostatak elementarne humanosti objašnjavale decenijom loših vremena koja su nas ogrubela i svela na bića koja ne dižu pogled sa sopstvene, neizvesne egzistencije. Danas, međutim, pomoć postradalima stalno pristiže i od običnih, svakodnevnih pojedinaca. Jeste to pomoć pripadnicima sopstvenog naroda, koji nam je bliži nego ljudi s druge strane planete, ali takva pomoć pokazuje da nismo ’srca kamenoga’. Prilike ni danas nisu nimalo ’cvetne’, vremena su ’smutna’ ali još ima duše u izgladnelim narodnim masama.
Koliko, pak, ima duše u državi i bankama – otvoreno je pitanje. Zar je trebalo da Saša Janković, zaštitnik građana, upozori-apeluje-moli banke da ne naplaćuju proviziju prilikom uplata pomoći na žiro-račun za postradale u zemljotresu? Istini za volju neke banke su samoinicijativno odustale od naplate provizija i pre poziva ali većini je morala biti skrenuta pažnja na taj (upotrebimo najblaži mogući izraz) propust. Banke su reagovale odmah i ukinule proviziju ali ostaje dilema – šta bi se desilo da ih niko nije opomenuo? Najverovatnije bi radile po starom, bez ikakve griže savesti jer kapital kategoriju humanosti ne poznaje niti je priznaje. Posebno ne kapital koji ’radi’ u poludivljim zemljama, na obodima civilizacija – a zemlja Srbija ’uživa’ taj tretman pošto je država visokog rizika po pitanju očuvanja kapitala i njegovog profita. Naravno, za banke postoji i formalno opravdanje– procedure koje, čak i ako poznaju kategorije pomoć/humanost, traže mnogo ’papirologije’ da bi ’opravdale’ takvo postupanje. Isti je slučaj sa državnim porezima koji prate SMS poruke iako su one oblik pomoći postradalima. Država kao da ne priznaje ovakve namere odnosno nije voljna da popusti u takvim slučajevima. Zakon o tzv. PDV-u istina predviđa da su od naplate ovog poreza oslobođeni svi koji prosleđuju humanitarnu pomoć ali firme/jedinke koje daju donacije na njih plaćaju PDV. Kako bi se to reklo – ko ne plati na mostu platiće na ćupriji. I ovde važi pitanje - da je neko nije opomenuo, da li bi se država setila da ne naplaćuje porez? Administracija će svakako reagovati ali to je spor mehanizam i desiće se (u ovom slučaju, očito, umesto pre) kasnije. Optimisti bi na to rekli – bolje ikad nego nikad. I to je, valjda, nekaka uteha.
0 komentara:
Постави коментар