- Gde su danas kombiji – pita se jedan od pridošlica.
- Idemo preko pa ćemo videti – odgovara mu kolega i kreću prema centru grada. Na autobuskom stajalištu par ljudi čeka gradski autobus. Malo niže je parkiran sivi kombi. Namernici se upućuju prema njemu. Par putnika već je zauzelo mesta. Tek što su se smestili iz užurbane kolone vozila oštro skreću dva crvena automobila i staju ispred i iza kombija. Iz njih izlaze uniformisani policajci i dvojica ljudi kojima na žutim, reflektujućim prslucima piše da su iz gradske inspekcije. Trčeći opkoljavaju kombi, kao u krimi filmovima, sprečavajući da odatle bilo ko izađe. Starešina inspekcije traži dokumenta od vozača. Ovaj sleže ramenima i pita: - Zar opet?
Drugi policajac ulazi u kombi i traži lične karte od putnika.
- Zašto to – pita starija žena.
- Vozite se u kombiju koji nije registrovan za prevoz putnika – glasi odgovor.
- Nija tačno. Ja imam firmu. Registrovan sam, znate i sami – dobacuje vozač. – Imam sve papire.
- Ali ne smeš da skupljaš putnike na autobuskoj stanici.
- A gde da ih skupljam? Što opština nije odredila gde je naše mesto za skupljanje putnika? Sad ispada da ne smem da stojim ni na autobuskom stajalištu, ni na parkingu, ni ispred pijace... nigde. Što to niste rekli kad ste mi davali dozvolu, nego sad svaki put kad me zaustavite - kazna 20 ili 30 hiljada. Kao da mi ne znamo zašto to radite – hoćete na silu da spasite ATP. Ja pošteno radim od 6 ujutro do 8 uveče a vi štitite njihov monopol.
(ATP je opštinsko autobusko transportno preduzeće.)
- Mnogo mi se ti praviš pametan a ovamo radiš ono što ne smeš.
- Videću ja taj vaš ATP kad padne sneg i sve se zaledi. Ni jedan od njihovih krševa neće da krene. Onda će i kombiji da budu dobri da prevezu narod.
- Da, da. Gledao sam na televiziji da nemaju para ni za naftu pa su van špica razredili polaske na svakih sat vremena. A linije za Skorenovac su dali vršačkom prevozniku – dodaje sredovečni bradonja. – I šta deca kad izađu iz škole da rade dok ne dođe autobus? Da se smrzavaju? Moraju da idu kombijem. Svako ima svoja posla i hoće da to što pre obavi a ne da zavisi od nečije volje.
- Ma, ja sam bar tri puta prošlog meseca kretao do Azotare ali se autobus pokvario pa sam morao da čekam drugi i zakasnio sam. Jednom se autobus zamalo zapalio. I ko će meni da plati to što su mi smanjili dnevnicu zbog kašnjenja? Sa kombijem uvek stignem na vreme.
- Vozila su stara i ne mogu da se poprave jer nema putnika koji se voze kombijima.
- Pre će biti da nema putnika jer je usluga loša i spora. Kad bi autobusi ko ranije išli na 15 minuta ne bi bilo kombija. Što ATP ne kupi kombije i prevozi putnike?
- Dosta je bilo rasprave. Ja samo izvršavam naređenja odozgo. Molim vas da izađete iz kombija. Uskoro bi trebalo da stigne gradski autobus – kaže inspektor. – Ti – obraća se vozaču kombija – pođi sa nama.
- A ja sam platila kartu – tvrdi putnica koja je do tada ćutala.
- To je vaš problem gospođo – konstatuje inspektor.
- Ne, ne, ovo je poštena firma, izvolite nazad vaš novac i izvinite – kaže vozač.
Nesuđeni putnici izlaze iz kombija i vraćaju se do autobuskog stajališta.
- Eto, ovaj cirkus traje već mesec dana. Opet ću da zakasnim. Isto je i kad se vraćamo. Kombiji krivudaju raznim uličicama, dogovaraju se mobilnim kuda mogu da prođu, ovi ih hvataju... a putnici stradaju – kaže brbljivi bradonja.
- Kao i uvek. Sitna bornija uvek nadrlja – zaključuje neko od prisutnih i zguri se pred naletom košave. Svi izgledaju niz put. A autobusa nema li nema.
0 komentara:
Постави коментар