Nedavno okončano emitovanje TV serije "Igra prestola" u HBO produkciji izazvalo je veliko interesovanje svetske javnosti što nije čudno obzirom da je u pitanju 'proizvod' najviših standarda. Scenario je urađen po literarnom predlošku - prvom romanu u serijalu "Pesma leda i vatre" velemajstora Džordža R. R. Martina. Nominalno je reč o još jednom od bezbroj na tržištu prisutnih serijala koji pripadaju žanru epske fantastike. Međutim, Martin je pisac koji se ne kreće ustaljenim stazama i ne piše konfekcijsku literaturu. Otuda je njegova saga promišljena, konzistentna i ubedljivo ispisana, junaci su 'živi' a ne kartonske lutke a zapleti motivisani. Martin je stvorio svet koji 'liči' na Srednji vek u Evropi i prati sudbine nekoliko velikaških kuća uvučenih u sukobe izazvane borbama za vlast i bogatstva; fantastični segmenti u ovom svetu jedva da su prisutni i njihov uticaj na dešavanja uglavnom je posredan. Fanovi epske fantastike brzo su 'otkrili' i 'prisvojili' sagu pa je svaka nova knjiga iščekivana sa većim nestrpljenjem - prvi tom "Igra prestola" pojavio se 1996, drugi "Sudar kraljeva" 1998. a "Oluja mačeva" 2000; na četvrtu knjigu "Gozba za vrane" čekalo se do 2005. a peti deo (od planiranih sedam), posle nekoliko najava i odlaganja, trebalo bi da se pojavi u toku ove godine. Recepcija serijala u širim, vanžanrovskim krugovima takođe nije negativna, pa odluka HBO kompanije da snimi seriju od 10 epizoda kojima će se 'pokriti' dešavanja u prvoj knjizi nije nimalo slučajna i rizična. Tako su mislili i šefovi kompanije jer su seriji dodelili izdašan budžet. Već posle premijere prve epizode, 17 aprila ove godine, bilo je jasno da je serija pravi pogodak; uz visoku gledanost, koja je regrutovala armiju fanova, dobre kritike i instantno internet piratisanje, nikoga nije iznenadila vest da će se snima druga sezona. Naravno zahuktala se i prateća industrija - DVD diskovi, posteri, majice i ostale džidža-bidže a našlo se mesta i za nova izdanja romana, u običnom i tvrdom povezu, odnosno u raznim luksuznim i divot opremama.
Na (bez)brojnim internet forumima, najdinamičnijem obliku fanovske komunikacije, razvile su se raznovrsne diskusije, koje započinju opaskama o mestima na kojima su tvorci serije pogrešili, primedbama na izbor glumaca, scenografiju ili određene scene; u serioznijim osvrtima priča se o suštini žanra i onome što je Martin promenio u žanrovskoj matrici; čistinci zameraju na izneveravanju Tolkinovskog obrasca dok njihovi protivnici upravo to smatraju kao bitan kvalitet. Kako bilo da bilo, rasprave su žučne, sa mnogo argumenata i kontraargumenata. Znatiželjnom posmatraču može se učiniti da je okružen vatrenim ljubiteljima literature spremnim da iščitavaju knjige od 400, 500 i više strana (odlika dela epske fantastike upravo su 'debele' knjige). Međutim, skorašnja anegdota sa jednog od (ovdašnjih) sajtova, lako će ga ubediti u suprotno; naime, jedan od 'forumaša' požalio se, posle emitovanja poslednje epizode prve sezone (19. juna), kako će mu biti teško da čeka sledeću godinu i nastavak serije. Na to mu je lakonski odgovoreno da, ako je toliko nestrpljiv, uzme drugu knjigu (odavno prevedenu na srpski) i - pročita je. Reakcija nestrpljivog gledaoca bila je da mu čitanje - ne pada na pamet jer je poslednju knjigu pročitao u trećem razredu osnovne škole. Gledalac uopšte nije smatrao da ga ovo priznanje imalo diskvalifikuje, pre se čini da je ponosan na svoje izbegavanje upražnjavanje veštine čitanja.
Iz rečenog zainteresovani posmatrač lako zaključuje da prisustvuje susretu dva kvalitativno različita koncepta trošenja sopstvenog vremena. S jedne strane su svojevoljni čitaoci knjiga (koji to žele a ne moraju) a s druge gledaoci (i ostali 'ne-čitači'). Za nestrpljivog forumaša "Igra prestola" ne postoji u izvornom obliku - kao roman, već samo kao TV serija koju je voljan da konzumira i u tu svrhu uloži određeni napor. Ukoliko, međutim, konzumiranje zahteva previše napora - a čitanje svakako traje duže od 10 sati gledanja, 'tera' na aktivan napor razmišljanja, povezivanja i zamišljanja-maštanja - ovaj fan (i mnogi njemu slični) jednostavno će odustati i pažnju usmeriti na drugi zabavan sadržaj, koji će, možda, biti slabijeg kvaliteta ali neće umarati. Oni koji prave filmove, TV serije i ostale zabavne programe to svakako znaju i prilegođavaju svoju 'robu' pojednostavljujući sadržaje da bi osigurali gledanost-potrošnju i soj profit. Potrošači, sa svoje strane, uživaju u lakoj zabavi i više od nje im i ne treba. Čitanje ili nečitanje "Igre prestola" nije usamljen slučaj; reč je o sukobu dva životna stava - onoga koji se iscrpljuje u lakim, po mogućnosti instant 'mentalnim žvakama' i drugog koji ima veća očekivanja i spreman je na veće napore. Prvi stav je u trendu, drugi je zastareo; prvi je u većini, potenciran moćnom industrijom zabave, drugi je izgubio bitku i lagano nestaje. Ova dva sveta sve se ređe sreću a razlike između njih sve su dublje. Konačno, u nekoj vrlo bliskoj budućnosti oni će se potpuno razdvojiti a onda će princip slatkog, šarenog i bezbrižnog pobediti donoseći nesposobnost da se svet zamisli izvan ravni velikih i malih ekrana i lakih poruka koje se na njima serviraju.
0 komentara:
Постави коментар