VEČNI NADČOVEK – 75-ti rođendan Supermena

Pre 75. godina svetlost trafika u SAD ugledao je jedan od strip heroja koji su obeleželi XX vek postajući deo njegove ikonografije popularne kulture. Reč je o Nadčoveku odnosno o „Supermenu“ koji je juna 1938.g. osvanuo na stranicama „Akcijskog stripa“ („Action Comics“) u izdanju „Detektivskih stripova“ („DC Comics“). Mnogi teoretičari početak epohe američkih strip super heroja (i tzv. „zlatnog doba stripa“) računaju upravo od pojave Supermena koji, možda i nije prvi nadljudski strip heroj ali je svakako najpoznatiji. Dakle, u maju 1938.g. Supermen je stigao u ruke čitalaca i od tada, kako to kaže znamenita floskula, „ništa više nije bilo isto“.  Supermenovi tvorci su Džo Šuster (crtač) i Džeri Sigel (scenarista), obojica rođeni 1914.g; veliki zaljubljenici u strip oni su 1933.g. počeli da objavljuju časopis „Naučna fantastika“ a u broj 3 uvrstili su svoj strip „Vladavina Supermena“ o ćelavom telepati koji je namerio da zavlada svetom. Šuster je nastavio da prekraja ovaj lik, prebacujući ga u pozitivce i nudeći ga raznim izdavačkim kućama. Trebalo je šest godina da bi Supermen našao svoje utočište (samo jedna epizoda pojavila se u izdanju „Učvršćenih knjiga“ – „Concolitaded Books“). Ali, čim je našao sigurnu luku (čitaj, dobrog izdavača) Supermen je jurnuo u slavu. Šuster je svojevremeno rekao da je Sigel stvorio sva imena u stripu na temelju svog oduševljenja filmom; Klark Kenta je iskomibinirao od imena Klarka Gebla i Kenta Tejlora a grad Metropolis, u kome Superman radi, omaž je istoimenom filmu Frica Langa iz 1927.g.

Popularnost stripa rasla je bukvalno iz dana u dan, iz epizode u epizodu. Klinci su poludeli za novim, sjajnim momkom sa fantastičnim sposobnostima koji deli pravdu bez ikakvih zadrški (prvobitni Supermen je bio poprilično grub i ne previše milostiv prema lošim momcima; ova osobina kasnije je „ušminkana“ da preterano nasilje ne bi kvarilo decu). Ukus i ambicije autora, koji su bili tinejdžeri kada su osmislili Supermena i publike, uglavnom tek par godina mlađe od njih, podudarili su se i međusobno dopunjavali – čitaoci su tražili još uzbudljivije avanture a autori ih smišljali i kombinovali sa sve fantastičnijim sposobnostima svog heroja. Ova igra na granici nestašluka u kojoj su se svi zabavljali (a izdavač brojao zaradu), vrlo brzo je sa priča u slikama prebačena u popularne radio šou programe odnosno u seriju crtanih filmova (gde Supermena zovu i „Čovek od čelika“) sa legendarnom uvodnom pitalicom: „Da li je to ptica? Da li je to avion? Ne, to je Supermen!“

            Osnovna priča o Supermenu kaže da je on kao Kal-El rođen na planeti Kripton i da su ga roditelji poslali na Zemlju neposredno pre eksplozije Kriptona. Mališana usvaja farmerska porodica Kent i daje mu ime Klark. Tokom odrastanja Supermen/Kal-El/Kent ovladava svojim nadljudskim sposobnostima, od neverovatne snage, preko otpornosti na metke i eksplozije, rengenskog vida i fantastičnog sluha do mogućnosti da leti i opstaje u otvorenom svemiru. Po okončanju školovanja Kent, uvek uredno obučen i očešljan, sa naočarima koje mu daruju oreol pameti ali i bespomoćnosti, pomalo stidljiv i uštogljen, postaje novinar u novini „Dnevna zvezda“ („Daily Star“) koja kasnije dobija ime „Dnevna planeta“ („Daily Planet“). Među zaposlenima u redakciji ističe se ambiciozna Luis Lejn koja ima i određene sentimentalne želje i očekivanja od Kenta, mada ih on uglavnom izneverava ili preterano mlako reaguje na ljubavne aluzije. Pošto je na izvoru informacija Kent uvek zna gde je krizna situacija pa se iskrada u neki čošak, skida kancelarisjko odelo ispod koga nosi svoj „radni“ kostim i hrli da spase žene i decu, mace i kuce ili čitavu planetu od propasti svih vrsta i intenziteta, sasvim bezazlenih ili kosmičkih. Supermenov kostim jedna je od bitnih stavki legende sa već famoznim gaćama navučenim preko hulahopki, majicom sa prepoznatljivim logoom i plaštom (za koga svaki klinac zna da označava pravog viteza). Pompeznost ovakve odeće dečacima očito nije bila smešna a ostali o tome nisu puno marili dogod su deca bila mirna. Tek su mnogo kasnije, kada je mit o Supermenu postao deo opšte kulture, odvažniji (neuštogljeni) teoretičari (kakvi su Umberto Eko ili Ranko Munitić i Svetislav Jovanov) počeli da analiziraju ovaj fenomen otkrivajući u njemu kombinacije raznih arhetipskih obrazaca preslikanih u sadašnjost.

            Kako je potražnja i popularnost rasla tako se i priča o Supermenu širila. Vrlo brzo se pojavila potreba za još junaka i zapleta pa su se na scenu popeli Super dečak, Super devojka i Kripto super pas; da bi se opravdala njihova pojava osnovne postavke Supermenove istorije su promenjene pa on više nije bio jedini preživeli sa Kriptona niti je njegov boravak na rodnoj planeti bio bez događaja. U 1940-tim Supermen je naprasno postao i član prve patriotske grupe super heroja „Društvo pravde Američke“ („Justice Society of America“). Naravno, i broj negativaca je rastao pa je i na tom polju bilo izmena i dopuna. Dalje mutacije koncepta dovele su, tokom 1960-tih, do stvaranja nekoliko paralelnih Supermena koji „žive i rade“ svako u svom okruženju drugačijem od ostalih. Jedan od novoinkarnisanih Supermena je primljen u još jednu super-grupu - „Ligu pravde Amerike“ („Justice League of America“) da nastavi borbu za Slobodu-Pravdu-Demokratiju (naravno u skladu sa doktrinama liberalnog kapitalizma). Svo to komercijalno šminkanje, kao i prateći sadržaji, TV i crtane serije, roba široke potrošnje sa njegovim likom, obezbeđivali su obilan i konstantan priliv profita. Celovečernji filmski spektakl iz 1978.g. razbuktao je interes za Supermena ali su nastavci iz 1980, 1983. i 1987. bili vrlo bledi. Supermen je, ma koliko doterivan, počeo da se zamara i bledi. Veliko preuređivanje njegovog stripovskog lika i dela (ali ne i odela) tokom 1980-tih značilo je restauraciju originalne priče (bez paralenih svemira) i svođenje na bazične odnose, što je zakratko povećalo interes publike. U sledećoj deceniji Supermen je, čak, bio ubijen od svog vrhunskog neprijatelja „Sudnjeg dana“ ali je – preživeo. Takođe se, konačno, oženio sa Luis Lejn (nejasno je kako je ovo preživeo). Koju godinu kasnije, Supermen je postao vegetarijanac, pa je izgubio sve svoje super moći (ali za kratko), a onda se opet vratio, u filmu „Povratak Supermena“. Ako je za utehu (onima kojima se nije smučio) Supermen i u 75. godini i dalje krepko juri kroz avanture u mesečnim strip sveskama.

            Mada nije u previše repsektabilnoj situaciji (nije slavan kao pre) Supermen i dalje živi u sećanjima mnogih generacija širom sveta kao lik iz detinjstva, pa je otud deo ikonografije XX veka i svojevrsno opšte mesto u ozbiljnim i trivijalnim razgovorima. Svesni ovoga, Šuster i Sigel su, kao konačnu kompenzaciju za svoj rad (pošto su još na početku karijere izdavaču prodali autorska prava na Supermena i uz teške muke uspeli da dobiju tek crkavice od profita) tražili da njihova imena budu vraćena na naslovne strane svezaka sa pričama o najvećem super heroju dosadašnje strip istorije.

            (2013)