NOVA STRIP IZDANJA 1996.

Strip publikacije koje se prodaju na uličnim kioscima štampe, znano je, osnov su strip scene. U njima se u nastavcima objavljuju stripovi koji će, u zavisnosti od odziva publike, pre ili kasnije biti odštampani u obliku knjige – strip albuma. Strip periodika najdirektnije utiče na profil ponude tj. skreće rad umetnika u određenom pravcu; poznat je uticaj revija i magazina, npr. „Pilot“-a i „Metal Hurlant“-a na razvoj stripa najpre u sredini u kojoj su izlazili a zatim i šire. S druge strane, nedeljne i mesečne sveske svakako su najprimamljiviji oblik 9. umetnosti za mlade koji su baza čitalaca kako zbog pristupačne cene, daleko niže od cena luksuznih albuma, tako i zbog šarolikosti koju nude a koja je više ili manje atraktivna za konzumenta – ali je nezaobilazan izvor informacija o strip svetovima u koje se može ući.

            No, sve izrečeno do sada, važi za „normalne“ strip sredine kojima ova naša teško da pripada. Opšta karakteristika ovdašnjeg strip izdavaštva, segment „strip na ulici-kioscima“ jeste da se ono kreće u talasima, što će reći da umesto redovnog izlaženja (kao osnovnog preduslova), nekom čudnom koincidencijom, nekoliko izdanja se pojavljuje u kratkom roku a onda usledi oseka neodređenog trajanja. Izuzeci – kojih ima – naravno, samo potvrđuju ovu pravilnost.

            Predstavimo neka od aktuelnih izdanja na kioscima:

            ASTERIKS Gošini/Uderzo, izdanje Kompanija „Politika“

            Pre nepunu godinu „Politika“ je proširila svoju delatnost u vodama stripa izdavanjem klasičnog serijala o hrabrom galskom ratniku Asteriksu i njegovim prijateljima. Izdanje je najavljeno kao kompletno, hronološko, ispravno prevedeno i u početku svog izlaženja i izgledom ali i cenom bilo čudna mesečna pojava na kioscima. Prvi utisak o tehničkom kvalitetu je relativno povoljan, mada je papir izdanja bio za nijansu pretanak a boje prejake. Na žalost, iz broja u broj kvalitet štampe je slabio, linije su se pretvorile u stepenasti niz tačkica a boja je sve češće bežala od crteža. Ispostavilo se da nova tehnologija nije uspela da ispravi stare boljke štampe ali im je dodala neke nove nedostatke. Naravno, najviše je pogođen fini Uderzov crtež koji (opet) nije dostojno reprodukovan. Kao kontraargument iznetim primedbama uvek se može potezati odnos cena-kvlaitet i time rasprava skratiti po  ubrzanom postupku. Onima koji insistiraju na boljem ostaje da se nadaju nekim drugim poduhvatima ili da prelistavaju stare brojeve „Asteriksovog zabavnika“.

            Što se, pak, vrednovanja „Asteriksa“ tiče sasvim je dovoljno znati kada je strip počeo da izlazi (1959 - 1960) pa shvatiti da je u pitanju prava umetnost. Možda su neke od nijansi šala (kao što su aluzije na sutuacije u Francuskoj odnosno poigravanje likovima tada aktuelnih političara i glumaca, datih u nekim epizodnim junacima) postale gotovo nečitljive savremenim čitaocima ali je većina komičnih elemenata ostala netaknuta (posebno kad su u pitanju karakterizacije odnosno karikiranje vrlina i mana raznih naroda kao izvor komplikacija - što je uz komediju situacije pokretački element čitavog stripa). U svakom slučaju „Asteriks“ je svoj status klasika stripa itekako zaslužio.

            TALIČNI TOM Gošini/Moris, izdanje Kompanija „Politika“

            Verovatno zadovoljni odzivom na „Asteriksa“ u „Politici“ su pokrenuli novo izdanje – „Taličnog Toma“ u kome bi trebalo da se pojavi 60-tak epizoda, što će se, zbog mesečnog ritma izlaženja, odužiti do sledećeg veka tj. 2001. godine (i, barem dok paralelno izlaze „Asteriks“ i „Talični Tom“ baciti na finansijske muke one koji imaju nameru da prate oba serijala iz junačkih vremena evropskog stripa 1960-tih i 1970-tih). Za razliku od „Asteriksa“ „Talični Tom“ izgleda da neće biti ni kompletno ni hronološki objavljivan (u prvom broju se kreće od table broj 436). Takođe za razliku od „Asteriksa“ na koricama „Taličnog Toma“ nisu navedeni autori (osim što je naslovna ilustracija potpisana). Možemo taj postupak tumačiti i kao „laku zaboravnost“ da nije znana činjenica da su najpoznatijeg i najkvalitetnijeg Taličnog radili Moris i Gošini (ukupno oko 25 albuma) ali da je i pre i posle Gošinija, Moris crtao ovaj strip uglavnom po  slabijim scenarijima. Što se tehničkog kvaliteta tiče za njega važe sve zamerke izrečene u slučaju „Asteriksa“. Ipak, ako je za utehu, Morisov crtež, obzirom na manje detalja, bolje je reprodukovan.

            Kao i u „Asteriksovom“ slučaju vreme je potvrdilo kvalitet „Taičnog Toma“, usamljenog kauboja bržeg od svoje senke. Njegove avanture i danas su uzbudljive i vesele, uprkos dobranoj izrabljenost vestern obrasca.

            Oba serijala, pak, podsećaju nas i na nespornu genijalnost Gošinija, jednog od najbriljantnijih scenarista koga je strip u  svom prvom veku imao.

            „LUNOV MAGNUS STRIP“, „ZLATNA SERIJA“ izdanje „Dnevnik“ Novi Sad

            Ponovna pojava LMS i ZS svezaka, uz napomenu na koricama „Nova serija“, donosi značajne promene u ovim izdanjima. Naime, prestalo se sa objavljivanjem stripova iz kuće „Sergio Bonelli“ iz Milana (na kojima su odrasli deseci generacija) i prešlo na stripove koje nudi „Keystone Press Agency“. Konkretno to znači da „Zlatna serija“ donosi rutinske stripove raznih žanrova (krimi, pustolovni, SF) i junaka (jedan od njih je i Brus Li!). „Lunov Magnus strip“ serijalizuje doživljaje novinara Džefa Koba. U pitanju je, mada je sporadično objavljivan u nas, ne preterano znan, dnevni novinski strip u kaiševima lakšeg sadržaja (što će reći bez insistiranja na nasilju i sa relativno uprošćenim, uglavnom krimi zapletima), prepoznatljivog crtačkog manira.

            Da li su nove koncepcije LMS i ZS interesantne današnjoj generaciji mladih vodećemo. Za sada je očigledno da su sveske ovih edicija usporile ritam izlaženja.

            HORUS COMICS – Novi Sad

            Junaci koji su bili zaštitni znak LMS/ZS pojavljuju se sada u izdanju „Horus comics“-a, novog izdavača iz Novog Sada. Zagor, Komandant Mark, Veliki Blek, Kapetan Miki, Dilan Dog i ostali iz Bonelijevog carstva trebalo bi da stižu u sveskama tvrđih korica i na kvalitetnijem papiru. Naravno, namena i namera ovih stripova je da zadovolje dečake želje za avanturama (ponekad uspešno – češće neuspešno) i više od toga ne može se od njih očekivati. Ipak,  izuzetak su poneka storija o Dilan Dogu odnosno Marti Misteriji, detektivima u svetovima horora i tajni, te strip o Kenu Parkeru, posebno ako ga rado Milazzo (koji je voljan da unese nešto duha u ove vestern priče).

*

            Osim do sada pomenutih publikacija strip je našao mesto i u „Dnevnikovim“ izdanjima nove serije „Strip zabavnika“ (sa epizodama „Svemirske petorke“) i „Strip Almanaha“ (sa Betmenom i Modesti Blejz).

*

            LUXOR CO

            Od oktobra 1995.g. „Luxor Co“ je počeo da na kioske izbacuje sveske svojih heroja mračne budućnosti u serijama „Borci sumraka“, „Generacija Tesla“ i „Romero“. Ove priče rađene za široku publiku, bez prevelikih umetničkih ambicija, najzanimljivije se po tome što ih kompletno rade domaći scenaristi i crtači, školujući se za neka buduća, kvalitetnija dela.

            Od aprila ove godine krenuo je i magazin „Strip mania“ koji nastoji da okupi domaće strip autore svih generacija i estetičkih opredeljenja. Na stranicama „...manije“ pojavljuju se i poznata imena i početnici a sadržaji stripova su u rasponu od klasičnih akcionih do alternativnih priča. Kvalitet radova u direktnoj je vezi sa stanjem na domaćoj strip sceni; naime, još uvek je kontinuirani rad redak jer se strip pojavljuje češće kao deo kulturnih časopisa (Književna reč, Gradina, Reč, Košava...), odnosno biva izlagan u galerijama, nego u specijalizovanim izdanjima pošto su ova retka i neredovno izlaze. Pojava u drugim časopisima važna je za proboj stripa u etabliranu kulturu ali zbog svoje fragmentarnosti (čitaj usitnjenosti, retko se može objaviti više od 5 tabli odjednom) može da uspori razvoj autora. Osim toga, strip magazin je pravo mesto za sagledavanje dešavanja u stripu. Zato je pojava „Strip manije“ važan trenutak, posebno kad se ima u vidu i njeno održavanje ritma izlaženja.

            U do sada objavljenih 7 brojeva predstavljeno je dosta radova i autora koji zaslužuju da budu pomenuti: Abuli/Perović sa pričama koje potvrđuju visoke kvalitete tandema, B. Redžić sa „Predjelom“ humorno-ciničnom igrarijom, Ž. Pahek sa „Legijama nepromočivih“ koji vraćaju duh prošlih decenija JU stripa, Momci donose nove vezure strip pripovedanja, Stefanović/Simić sa serijalom „Pod vučjim žigom“ ulaze u ovde nimalo otvaran fantasy svet, dok Wostok/Grabowsky u stripu „Popošak i Cveće“ istražuju nivoe infantilnog. Kraćim stripovima izdvajaju se Geto, Stankovski, V. Filipović i njegova prezimenjakinja Ivana Filipović, već svetski poznati A. Zograf i Gera, te mladi autori Mr. Stocca, Jaćimovski, Uvrtačev, Duvnjak i B. Kovačević.

            Kao potvrdu mogućih promena na domaćoj strip sceni započetih „... maniom“ pomenimo pojavu strip albuma Bojana Redžića „E pa prijatno“ u izdanju „Luxor“-a, koji je sastavljen od kraćih radova među kojima je i već objavljeno „Predjelo“. Kao sledeći album najavljuju se Pahekove „Legije nepromočivih“. Stvari se, nadajmo se, kreću.

            I to bi, uglavnom bilo sve što se tiče stripova na kioscima u ovom trenutku (tekst je pisan početkom novembra 1996.).

            OSTALI STRIPOVI

            Domaći strip ne može se, kako rekosmo, svesti samo na ono što se pojavljuje na kioscima. U knjižarama se mogu naći neka važna i značajna izdanja.

            PATAGONIJA broj 5, izdanje ART MULTIMEDIA VRŠAC

            „Patagonija“ se prevashodno bavi alternativnim stripom i važna je publikacija za razvoj i uspon ovog strip senzibiliteta u nas. Novi broj magazina donosi radove Atme – nastavak avantura Kapetana Kalka, parodiju na nebrojene avanturističke strip klišeje; Wostok i Grabowsky nastavljaju serijal „Luna“ – u pitanju je izuzetna fantazmagorija briljantne vizuelnosti; sa 3 minijature predstavlja se A. Zograf; Ivana Filipović nastavlja svoje priče o bizarnom komšiluku a tu su i mala Lola (najmlađi strip autor – 6 godina), feministički strip Ingrid i Odina, sjajna storija „Zora“ Nikole Vitkovića, jednog od momaka iz grupe „Momci“, te mladi Basa i Grubanov. Specijalitet „Patagonije“ su i radovi svetski poznatih alternativaca – u ovom broju se pojavljuju M. Ruijters i C. Clieraard iz Holandije i kanađanka Julie Doucet.

            I ovaj broj je potvrdio da je „Patagonija“ na prestižnom mestu u tokovima novog JU stripa ’90-tih, odnosno da je vrlo živa alternativna strip scena na kojoj se ogledaju, stasavaju i sazrevaju autori čiju vrednost prepoznaju i van granica Jugoslavije.

            LAVIRINT, strip fanzin, izdanje JOKER RADIO, Čakak

 

           Nulti broj ovog fanzina za koga redakcija kaže da je „otvoren prema različitim žanrovskim i stilskim opredeljenjima u stripu“ prijatno je iznenađenje za sve koji prate ovdašnji strip. Kvalitet radova je veoma visok, od teskobnih crnih stripova Bursać Vladimira, fantastičnih minijatura Wostoka i Grabowskog, mračnih priča A. Zografa do satire Grabowskog i Saleta Mihajlovića. Nadamo se da će „Lavirint“ zaživeti i potvrditi svoj postojeći potencijal.

            MOMCI „OSTACI“; NIKOLA VITKOVIĆ „HODNIK SE PRETVARA U        GROŽĐE“ izdanje autora

            Grupa „Momci“ pleni svojom svežinom, lucidnošću i neobaveznošću. Njihovi stripovi pojavljuju se u brojnim publikacijama a uradili su i dva izdanja u sopstvenoj režiji, odmah recimo, visokog kvaliteta.

            O ovim izdanjima kao i o albumu Mila Manare (izdanje „X press“) i velikom poduhvatu „Komune“ – objavljivanju svih albuma Huga Prata o poslednjem velikom strip avanturisti, Korto Maltezeu , pisaćemo u sledećim brojevima „Košave“.

(1996.)