Anastas Nastevski (1948) jedan je od onih
autora koji tiho i istrajno nastavljaju svoj pesnički rad, bez obaziranja na
trenutne mode u literarnim krugovima i postepeno, iz knjige u knjigu, sazrevaju
zahvaljujući svojoj posvećenosti umetnosti. Osnovna poetska tema Anastasa Nastevskog jeste opsednutost
trenom, delićem vremena u kome se stiču sva prošla i buduća vremena, mikro i
makro planovi sveta i pojedinaca. U svakoj sledećoj zbirci ovaj blesak,
neuhvativi moment profiltriran je kroz novi sloj iskustavta i novi ugao
glednaja, od verističkog do minimalizma haiku forme. Nova knjiga kojom se
pesnik nedavno oglasio nastavak je ovih traganja te stoga bliska prethodnim i,
istovremeno, po emotivnim predznacima različita, posebna.
„Divlji mak“
U 30 pesama Nastevski gradi mentalnu mapu, lični
pejzaž trenutka koji određuje pojedinčev doživljaj sveta i sebe u njemu.
Detinjstvo i zrelost prepliću se u intimnim žižnim tačkama brega ponad polja
žita, sopstvene sobe, ulice, knjiga, huka sove, sparine, sata, perona... Svaki
od ovih repera vuče korene iz slika bogatog kolorita, s preovlađujučim tamnim
tonovima, i budi nizove asocijacija i simbola koji, u konačnom utisku, nose
spoznaju ravnodušne svakodnevice nad otvorenošću i čistotom detinjstva. Sve o
čemu se snilo i nadalo u godinama kada je svet bio tajna prepuna čudesa, iščilelo
je. Preostaju sećanja koja budi prepoznavanje zadatih situacija i odnosa, sada
viđenih u drugačijem svetlu i kontekstu, dubljih, lišenih koprena iluzija.
Svođenje rezultata, u doba zrelosti, ne donosi pozitivan rezultat, više je
izgubljenog nego dobijenog. Otud je seta dominantno raspoloženje ovih stihova,
uz tek poneki sev cinizma ili gneva.
Pesnik, uprkos lakoj
zavodljivosti opštih tema kojima se bavi, ne zapada u tugaljivost i patetiku
već uspeva da izbalansira emotivne terazije pesama, često posežući za
originalnim metaforama i slikama. Nastevski
je spreman i da prizna, kako kaže Slobodan
Obradović, recenzent zbirke, da je gubitnik koji govori o sreći kao što je
voljan da pođe i nepredvidivim putevima bliskim nadrealnom pesničkom diskursu a
sve zarad ostvarenja sopstvenih ideja, vizija i fascinacija.
(1998)
0 komentara:
Постави коментар