Anastas Nastevski (1948) jedan je od onih autora koji tiho i istrajno nastavljaju svoj pesnički rad, bez obaziranja na trenutne mode u literarnim krugovima i postepeno, iz knjige u knjigu, sazrevaju zahvaljujući svojoj posvećenosti umetnosti. Osnovna poetska tema Anastasa Nastevskog jeste opsednutost trenom, delićem vremena u kome se stiču sva prošla i buduća vremena, mikro i makro planovi sveta i pojedinaca. U svakoj sledećoj zbirci ovaj blesak, neuhvativi moment profiltriran je kroz novi sloj iskustavta i novi ugao glednaja, od verističkog do minimalizma haiku forme. Nova knjiga kojom se pesnik nedavno oglasio nastavak je ovih traganja te stoga bliska prethodnim i, istovremeno, po emotivnim predznacima različita, posebna.

„Divlji mak“
            U 30 pesama Nastevski gradi mentalnu mapu, lični pejzaž trenutka koji određuje pojedinčev doživljaj sveta i sebe u njemu. Detinjstvo i zrelost prepliću se u intimnim žižnim tačkama brega ponad polja žita, sopstvene sobe, ulice, knjiga, huka sove, sparine, sata, perona... Svaki od ovih repera vuče korene iz slika bogatog kolorita, s preovlađujučim tamnim tonovima, i budi nizove asocijacija i simbola koji, u konačnom utisku, nose spoznaju ravnodušne svakodnevice nad otvorenošću i čistotom detinjstva. Sve o čemu se snilo i nadalo u godinama kada je svet bio tajna prepuna čudesa, iščilelo je. Preostaju sećanja koja budi prepoznavanje zadatih situacija i odnosa, sada viđenih u drugačijem svetlu i kontekstu, dubljih, lišenih koprena iluzija. Svođenje rezultata, u doba zrelosti, ne donosi pozitivan rezultat, više je izgubljenog nego dobijenog. Otud je seta dominantno raspoloženje ovih stihova, uz tek poneki sev cinizma ili gneva.
            Pesnik, uprkos lakoj zavodljivosti opštih tema kojima se bavi, ne zapada u tugaljivost i patetiku već uspeva da izbalansira emotivne terazije pesama, često posežući za originalnim metaforama i slikama. Nastevski je spreman i da prizna, kako kaže Slobodan Obradović, recenzent zbirke, da je gubitnik koji govori o sreći kao što je voljan da pođe i nepredvidivim putevima bliskim nadrealnom pesničkom diskursu a sve zarad ostvarenja sopstvenih ideja, vizija i fascinacija.
(1998)

0 komentara:

Постави коментар

top