PRIČE U SLIKAMA PONOVO JAŠU 1997.

„MAVERICK“ I DALJE

 

           „Maverick“ je stalni kandidat za nagradu „najuporniji, najtvrdoglaviji strip izdavač za kioske“. Posle ko zna koje pauze ponovo je izašao na bojno polje – na ulicu. Ponuda je pomalo izmenjena (nema više revije „Zenit“ i deci namenjenih „Štrumfova“) ali su u igri i dalje „Konan“, večiti varvarin – borac za svoje blagostanje i, usput, protiv svakojakih čudovišta i tirana, i revija „Free“ koja preštampava stare epizode „Modesti Blejz“ i sličnih krimi avanturističkih stripiva.

            Istim manirom (preštampavanja starih epizoda) ispunjava se i novi strip magazin „Totem specijal“ (u prvobitnoj verziji „Totem“ je donosio kompletne stripove u koloru na kvalitetnoj hartiji tj. bio strip album na kioscima); specijalni „Totem“ je okrenut humorističkom stripu u rasponu od Hogara Strašnog, Krcka do Umapah Paha i Spirua. „Maverick“ je krenuo i sa sveskama vestern stripova (jedan pisani roman i strip u svakom broju), te produktima italijanske strip kompanijie Serđa Bonelija – Teks Vilerom, Natan Neverom i novim junakom Napoleoneom.

            Bilo kakve da su primedbe po pitanju kvaliteta sadržaja ovih izdanja, one ostaju u drugom planu pred činjenicom da uz „Politikin zabavnik“ samo „Maverick“ pokušava da „zavede“ mlađe čitaoce (one koji nemaju običaj da se kreću po knjižarama – ako takvih uopšte ima) na put uživanja u pričama u slikama.

            „MEGATRON“

            Naslednik strup magazina „Tron“ okrenut prevashodno novom domaćem stripu klasičnijeg usmerenja, garniranog s malo svetskog stripa slične estetike, „Megatron“ se uspešno drži ovog smera bez obzira što su pojedine storije slabijeg kvaiteta. Imena kako što su Gera ili Moebius svakako jesu zalog visokog nivoa ali ostaje pitanje koliko će izdanje opstati (čitaj, biti isplativo) obzirom na distribuciju samo u velikim mestima (a distribucija je, uz ovoj zemlji, već godinama rak rana svih izdavačkih poduhvata – od knjiga do časopisa). Ovo je utoliko bitnije što domaći ’klasični“ strip nije usvojio manir alternativnog mu brata koji opstaje u mnoštvu samizdata, fanzina i sličnih prilagođenih izdanja.

            „HEAVI METAL“

            Strip magazin svetskog glasa i značaja dostupan domaćoj publici u velikim gradovima, objavio je jednu epizodu-priču domaćih autora Tucića i Stefanovića, iz albuma „Treći argument“ rađenog po pričama Milorada Pavića, što je svakako veliki uspeh. Nedavno se pojavilo i izdanje ovog magazina na srpskom jeziku (!), kao najava specijalne serije izdanja za ovdašnje tržište, što je svakako kuriozum koji neizostavno treba pomenuti.

           

            „NO COMMENT“ PATAGONIJA 6-7

Redakcija vršačkog magazina za alternativni strip (jednog od zapaženijih i relevantnijih izdanja za ovu podvrstu JU stripa 90-tih) rapisala je JU konkurs za strip bez reči, na koji je radove poslalo 50-tak autora. U specijalnom broju 6-7 objavljeni su najbolji od pristiglih radova. Na više od 120 strana predstavljeno je 30 autora u rasponu od već afirmisanih do debitanata. Tako je ovdašnja strip scena dobila jednu od mogućih tematskih antologija onoga što se na njoj dešava, utoliko značajniju jer takvih poduhvata nije bilo godinama unazad. Broj otvara doajen i legenda domaćeg alternativnog stripa, Lazar Stanojević, tablom znamenitih „Svemirona“, nakon koje slede stripovi u širokom rasponu od klasičnih (akcionih, melodramatskih) do neformalnijih, ’otkačenijih’, uz mnoštvo gegova, crnohumornih storija do krajnje metafizičkih ostvarenja ili ’crtanih’ snova. Shodno raznorodnosti tema i crtačke tehnike slede mnogobrojne obrasce, realističke ili varijacije novo-primitivog crteža. Odsustvo teksta još je više istaklo vizuelne elemente te uticalo da priče budu ili čvršće strukturirane ili krajnje lepršave (čime je dozvoljeno višestruko tumačenje i iščitavanje). Žiri konkursa pohvlaio je radove Alekse Gajića, Simona Vučkovića i Redže a nagrađeni su Ivan Grubanov (najbolji crtež), grupa Momci (najbolji strip) i tandem Wostok/Grabowsky (najbolja priča). Opšti je utisak  da domaći alternativni strip, uprkos svim nedaćama, diše punim plućima odnosno da je „Patagonija“ ovim brojem dokazala svoju važnost za ovdašnju strip scenu.

            „STRIPBUREK“

            Specijalno strip izdanje slovenačkog magazina „Stripburger“ predstavlja strip scene zemalja bivšeg Istočnog bloka, čime je nastavljena tradicija podržavanja strip stvaralaštva u EX YU prostorima odnosno novih tendencija bez obzira na državne granice. U ovoj knjizi našli su se strip umetnici iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Češke, Estonije, Mađarske, Litvanije, Makedonije, Poljske, Rusije, Slovenije, Ukrajine i Jugoslavije. Mada je u većini pomenutih zemalja strip tek u povoju, ’zahvaljujući’ socijalističkom kulturnom modelu koji je strip odbacivao kao produkt trulog Zapada, ovaj poduhvat namenjen široj-svetskoj publici (jer je štampan na engleskom), vredan je kulturan poduhvat. Specijalitet izdanja je da 60-tak strana zauzimaju jugoslovenski autori: Đorđe Milović, Ivan Grubanov, Mladen Oljača, Aleksandar Zograf, Grabowsky, Lola Milošev, Wostok (koji je uradio i naslovnu stranu), Bojan Redžić, Ivana Filipović, Vladimir Stankovski, Toran Jaćimovski, Željko Subotić i Saša Mihajlović. Domaći stripovi svojim kvalitetom stoje rame uz rame sa najboljim radovima umetnika iz drugih zemalja a mnoge i dobrano premašuju. Očito je da u Jugoslaviji radi generacija autora svetskog kalibra.

            „NIKAD SE NE ZNA“ WOSTOK/NABOR DEVOLAC, strip album, izdavač          Društvo prijatelja Vršca „Vršac lepa varoš“, 1997.

            Album čini 7 storija (86 strana) tandema Wostok (crtež)/Nabor Devolac (priča), koji je među najzapaženijim stvaraocima JU alternativnog stripa 90-tih. Wostokov prepoznatljivi karikaturalno-novo-primitivni crtež i Devolčeve cinično-satirične priče spojili su se u bujicu urnebesnog crnog humora, bizarnosti koja je spremna da iskuša čitateljevu sposobnost da načini iskorak u stranu i odatle sagleda ’normalne’ svakodnevne događaje. Kroz stripove tako paradiraju neupokojeni vampir-komunista koga proganjaju podivljale, majmunolike komšije, juri autobus prepun mentalnih i duhovnih bogalja, evociraju se svetle tradicije Olimpijskih radnih akcija, ordiniraju moderne vračare, drugiju čovek i njegovi psi (u obliku zeca, žabe, mačke...) i, na kraju, stradaju pod tomovima Lenjinovih sabranih dela. U sveukupnom oneobičavanju sadržaja (likovnih i tekstualnih) važan element je Wostokovo dosledno insistiranje na ’nepodudaranju’ reči i slike što, umesto pukog ilustrovanja, rezultira samosvojnim spojem originalnom po senzibilitetu. Album „Nikad se ne zna“ jedan je od važnih događaja na domaćoj strip sceni u 1997.g.

            ŠKOLA STRIPA SAŠA MARIJANUŠIĆ/DAMIR ŠMIT

 

           Ovaj album/katalog predstavlja radove polaznika letnje strip škole u Subotici 1997.g. Time je pokušaj da se mladi (prvenstveno učenici osnovnih i srednjih škola) uvedu u svet 9. umetnosti, krunisan publikacijom koja će biti dodatni podsticaj za nastavak rada kako škole tako i njenih učenika. Izdanje je podeljeno u dva dela: u prvom se svi autori (njih 20-tak) okušavaju u radu na zadatoj priči, odnosno njenom dovršavanju pri čemu otkrivaju svoje vrlo različite načine sagledavanja stripa; u drugom delu nižu se samostalne storije koje su razrada početnih osobenosti svakog pojedinačno. Uprkos početnilkim manama, razumljivo neminovnim, čini se da u Subotici živi nekoliko interesantnih i talentovanih početnika. Možemo im poželeti da ostanu uporni (tvrdoglavi) u svom samodokazivanju a školi da i ove godine otvori svoja vrata zainteresovanima.

            PROJEKAT „RASTKO“

            Jugoslovenski strip stvaraoci predstavljeni su pojedinačno i na Internetu, na raznim i vrlo različitim tzv ’vebovima’. Objedinjeno, sistematski i seriozno bavljenje ovom umetnošću, barem kad je domaći strip u pitanju, nije postojalo do pokretanja Projekta „Rastko“. Naime, časopis „Književna reč“ odlučio se za sveobuhvatno predstavljanje celokupne srpske kulture na Internetu. Projekat Rastko – biblioteka srpske kulture, obuhvata sledeće neuke i umetnosti: antropologija sa etnologijom, arheologija, istorija, filosofija, bogoslovlje, filologija i lingvistika, književnost (usmena, liturgička, umetnička, nauka o književnosti), drama, muzika, likovne umetnosti, fotografija, film i strip. Oblast stripa obuhvata (odnosno obuhvatiće jer je u pitanju kontinuirani proces) radove i informacije iz oblasti srpskog stripa te prikaze svih publikacija i predstavljanje autora. U pitanju je, dakle, pionirski i višestruko važan poduhvat. Adresa Projekta Rastko na Internetu je www.knjizevnarec.co.yu.

            „ST.RIPPER“ izdavači Rex bioskop i Striper, 1997.

            Koprodukcija dva alternativna izdavača predstavlja stranoj publici (stripovi su prevedeni na engleski) desetak domaćih autora. Kao i uvek kada su u pitanju alternativci, čitaoca ’napada’ vatromet ideja, nesvakidašnjih, bizarnih, crnohumornih, kojima se bez pardona žigošu svakodnevna glupost ali i razara sam strip medij. Broj otvaraju mlasi crtači Deni Boj/Atrister/Luka te Mr. Stocca (ovaj poslednji balone svog stripa puni rečima nekog novog jezika), obojica skloni lakoj morbidnosti. Cinizmom im se pridružuje Redža dok A. Zgoraf nastavlja svoja istraživanja snova i njihovih (neugodnih) značenja. Mladi Eugen bavi se mukama stvaranja a Grabowski neobičnom invazijom vanzemaljaca. Wostok ponovo (raz)otkriva brutalnost u kolektivnom zaboravu ili zatvaranju očiju. Grupa Momci i nikola  Vitković uranjaju u edipovsku antiutopiju kojoj je (stilski i likovno) bliska i storija Topuzovića i Popovića. Mafa potpuno relativizuje strip obrasce. Broj zatvara Nedimova mračna igrarija. „St.Ripper“ je zanimljivo oblikovan, kao pismena poštanska pošiljka sa originalnim markicama i radovima samih autora pa je svaki primerak bibliofilski vredan. Ovo izdanje više nego uspešno odslikava domaći strip andergraund usmerenja – istina samo delimično ali to je diktirano obimom izdanja odnosno finansijskom nemaštinom.

(1998)