U bogatim fondovima Gradske biblioteke Vršac svoje mesto
našle su i brojne knjige Naučne
fantastike (NF) i to ponajpre zahvaljujući naklonosti koju je za ovaj
literarni žanr gajio dugogodišnji upravnik biblioteke, pisac Dušan Belča (Belča se i sam okušao u ovom žanru i autor je NF trilogije za decu "Prijatelj sa daleke zvezde",
"Princ sa sedamnaeste planete" i "Igra sa zvezdama" a
pod pseudonimom Ch. A. Bell napisao
je niz romana o svemirskim avanturama Marka
Silarda). Sve do sredine 1970-tih NF je
u tadašnjoj Jugoslaviji objavljivana
sporadično, u edicijama kratkog daha, da bi se od pojave Almanaha "Andromeda" i potonjeg obnavljanja edicije "Kentaur" započelo sa
kontinuiranim izdavanjem dela ovog žanra. Početkom 1980-tih NF knjige počinju da objavljuju i privatni izdavači od kojih je
najagilniji "Polaris" koji
i danas i postoji. Ipak, akademski književni krugovi su pojavu NF knjiga potpuno ignorisali a bilo je i mišljenja da
je u pitanju šund odnosno paraliteratura i taj stav je i danas preovlađujući
uprkos određenim pomacima u pokušaju da se NF
objektivnije sagleda i vrednuje. Utoliko je pažnja koju je NF imala u vršačkoj biblioteci
dragocenija jer svedoči o visokom stepenu otvorenosti prema novim sadržajima i
vrednostima. Takođe treba podsetiti da je početkom 1990-tih pri biblioteci
radio Kružok ljubitelja naučne fantastike
koji je okupljano mlade čitaoce a održavani su i Vršački dani naučne fantastike na kojima su gostovali pisci,
izdavači i teoretičari NF.
Zainteresovani čitaoci dakle, lako
mogu na policama biblioteke naći mnoštvo NF
knjiga. Da bi ulazak u svetove mašte koji se nude između korica, bio lakši
evo predloga za čitanje nekih od ključnih odnosno bitnih knjiga žanra.
“Enciklopedija naučne fantastike” Zorana
Živkovića je kapitalno dvotomno delo u kome se nalazi mnoštvo podataka
o NF piscima i knjigama, filmovima,
TV serijama, stripovima, izdavačima i svemu ostalom što je vezano za ovaj žanr.
Ovakve enciklopedije izuzetno su retke i u sredinama u kojima NF ima dužu i bogatiju tradiciju (jedva
da ih ima 20-tak u svetu) a kada se ima u vidu da je ovu priredio samo jedan
autor onda je čitav poduhvat ravan podvigu. Zoran
Živković je NF pisac, prevodilac,
izdavač i urednik u "Polarisu"
i decenijama jedan od najvećih promotera NF
na našim prostorima. Uprkos ponekim neodređenostima, diskutabilnim zaključcima
odnosno neminovnoj zastarelosti spram tekućih dešavanja, “Enciklopedija naučne fantastike” je nazamenjiva kao izvor informacija i
putokaz za dalja traganja.
“Savremenici budućnosti” Zorana Živkovića sadrži uvodni esej o NF, njenom razvoju i poetici te 10 priča i kritičke osvrte na delo
njihovih autora. Ova knjiga daje potpuniji uvid u istoriju žanra i upoznaje
čitaoce sa nekim od relevantnih pisaca.
“Frankenštajn ili oslobođeni Prometej” Meri
Šeli je, po mnogim istoričarima, prva
knjiga za koju se može reći da je naučnofantastična prema današnjim
merilima. Stara priča o tvorevini koja se pobunila protiv svog tvorca u romanu Meri Šeli dobila je novi lik jer je
naučnik onaj koji se drznuo da se poigrava božanskim atributima i u potonjim
vremenima bezbroj puta je ponavljana, što samo potvrđuje njenu valjanost.
“20.000 milja pod morem” i
“Putovanje u središte Zemlje” Žila Verna
predstavnika tehnicitičkog gledanja na NF.
Vern je pažljivo pratio naučne časopise, pronalazio članke u kojima se
spekulisalo o mogućim tehnološkim dostignućima i na bazi toga projektovao svoje
priče koje uglavnom ostaju na nivou puke ilustracije osnovne teze i retko se izdižu
do punijeg psihološkog slikanja junaka.
“Ukradeni bacil” Herberta Džordža Velsa
sadrži odabrane priče iz istoimene Velsove
zbirke i kratki roman "Vremeplov". U pitanju je
prošireno izdanje knjige koju je pre II svetskog rata objavio Geca Kon i koja je do dan danas jedina Velsova knjiga NF priča na srpskom
jeziku. Vels je autor koji je
'izmislio' gotovo sve teme kojima se NF
bavi a njegov pristup žanru je slobodniji, polemičniji i ciničniji od
pozitivistički nastrojenog Verna tako
da su mu dela i danas mnogo svežija i zanimljivija od romana njegovog
savremenika. U daljem bavljenju Velsovim
opusom svakako treba pročitati romane Rat svetova, Ljudi nalik na bogove,
Nevidljivi čovek, Ostrvo dr. Moroa i Hrana bogova.
“Mi” Jevgenij Zamjatina, “Vrli
novi svet” Oldosa Hakslija i “1984” Džordža Orvela su tri klasična žanrovske antiutopije, priče o društvima sveopšte
sreće koja se bez milosti 'oslobađaju' nepodobnih pojedinaca. Bilo da je
izgovor za totalitarno ustrojstvo pravedna ideologija ili manipulacije naukama
od podanika očekuje se samo bezuslovna pokornost a svako odstupanje od nje
surovo se kažnjava.
Oldos Haksli autor je i NF romana koji se bave post-apokaliptičnim svetom “Majmun i bit” odnosno svojevrsnom
utopijom u romanu “Ostrvo”.
“Gvozdena peta” Džeka Londona vizija
je manipulacija radničkom klasom putem njenog raslojavanja i vladanja po
krilatici 'zavadi pa vladaj'. Uprkos ponekad preteranom insistiranju na
ideološkim premisama roman neodoljivo podseća na ono što se dešava u savremenom
zapadnom svetu.
“Grad” Kliforda Simaka jedno
je od nespornih remek-dela žanra. Priča o psima koji govore i okupljeni oko
vatri prenose legende o ljudima pleni svojom poetičnošću i toplinom. Grad je deo trilogije koju čine i
romani “I ovo nanovo” i
“Prsten oko Sunca”.
“Više nego ljudski” Teodora Sterdžena
(koji je izrekao slavnu opasku da 90% NF
ne vredi ništa ali da i 90% bilo čega takođe ne vredi ništa) priča je o čudnim
ljudima koji zajedno grade "homo
geštalta", entitet sastavljen od jedinki koje su u posebnoj vrsti
veze.
“Ja, robot” Isaka Asimova, jednog od
najpoznatijih NF pisaca tzv “zlatnog
perioda” 1950-tih godina, kolekcija je priča o tome kako roboti ispunjavaju i
izvrdavaju Tri zakona robotike po
kojima robot mora da poštuje naređenja ljudi istovremeno pazeći na na svoj
integritet i integritet svakog čoveka oko njega. Čitav zaplet podređen je
konačnoj poenti priče dok je literarni kvalitet u potpunosti zapostavljen. Asimov je autor i trilogije “Zadužbina”
koja je potom besomučno nastavljana sa sve slabijim rezultatima; pažnju
zaslužuje i roman “Bogovi lično” u kome je prilično uverljivo naslikana
civilizacija vanzemaljaca. Asimov je sve svoje romane i priče povezao u celinu
i tako stvorio ogromnu sagu o mogućim budućnostima.
“2001: odiseja u svemiru” Artura
Klarka njegovo je planetarno znano delo po kome je snimljen istoimeni
film, jedno od remek-dela filmske umetnosti u režiji Stenlija Kjubrika. Povest o pronalasku monolita, poludelom
kompjuteru i detetu-zvezdi uspeva da opčini čitaoca; nažalost, njeni nastavci
nisu dostojni prve knjige. Klark je
autor još nekoliko sa stanovišta istorije žanra zanimljivih romana “Kraj
detinjstva”, “Sastanak sa Ramom” i “Rajski
vodoskoci”.
“Zvezdane spore” Džejmsa Bliša su
roman sačinjen od nekoliko novela u kojima su uverljivo prikazane neočekivane
varijacije opstanka ljudi na različitim planetama. Bliš je poznat i po romanu “Gradovi u letu”.
“Reklamokratija” Frederika Pola i Sirila
Kornbluta je humorno-cinična priča o svetu u kome caruju reklame kojima
je sve podređeno. Roman ima i slabašan nastavak “Planeta trgovaca”.
Frederik Pol je autor i romana “Kapija”
o pokušajima ljudi da shvate i iskoriste artefakte rase Hičija koji su otkriveni na Mesecu odnosno o neurotičnom i
kukavičkom glavnom junaku koji žudi za bogatstvom. Svaka sledeća knjiga iz
serijala o Kapiji bila je slabija od
prethodne. Među zanimljivije Polove
romane spadaju “Čovek plus” i “Džem”.
“Paklena pomorandža” Entoni Bardžisa
izuzetno je cinična pripovest o maloletnom delinkventu i 'humanim' načinima
njegovog prevaspitavanja. Po ovom romanu Stenli
Kjubrik je snimio poznati film. Bardžis
je autor i romana “1985”, svojevrsnog odgovora na Orvelovu 1984, odnosno pokušaja da se prikaže kakav je
totalitarizam moguć na modernim temeljima.
“Tetovirani čovek” Reja Bredberija
zbirka je NF priča, sa ponešto
elemenata horora i epske fantastike. Neke od ovih priča
nesporno ulaze u istoriju remek-dela žanra. Bredberijev
stil je visoko suptilan i poetičan, mada ponekad prepatetičan. Bredberi je autor i značajnih romana “Farenhajt
451” (po kome je snimljen poznati film), “Marsovske hronike” i “Maslačkovi
vino”.
“Solaris” Stanislava Lema priča o
susretu nesavršenog čoveka i planete koja je džinovski entitiet sposoban da iz
ljudske psihe izvlači potisnuta, mračna mesta. Lemova dela pokreću krajnja pitanja ljudske egzistencije i ne
zadovoljavaju se lakim odgovorima ili besomučnim akcijama. Čak i kada piše o
klasičnim svemirskim avanturama kao u romanu “Nepobedivi” Lemovi standardi izuzetno su visoki.
Svakako treba pročitati i njegove romane “Glas gospodara” i “Fijasko”
te zbirku priča “Invazija sa Aldebarana”.
“Peščana planeta” Frenka Herberta
verovatno je najpoznatiji NF serijal svih vremena. Raskošna epopeja o
pustinjskoj planeti, borbi za oslobođenje, tajanstvenim ratnicima, zaverama i
protiv zaverama oduševljava stotine miliona čitalaca širom sveta. Kao i u
drugim slučajevima svaki novi nastavak priče o Dini slabiji je od prethodnog ali je nesporno da prve knjige nose u
sebi žar prave avanture.
“Piknik kraj puta” Arkadija i Borisa Strugackog
briljantna je priča o ljudima koji tragaju po otpacima vanzemaljaca koji su
usput svratili na Zemlju. Andrej
Tarkovski je po ovom romanu snimio genijalni film “Stalker”. Braća Strugacki napisali su još nekoliko izuzetnih knjiga
kakve su “Teško je biti bog”, “Golać na urvini”, ”Buba u mravinjaku” i
nesporni su klasici NF literature.
“Leva ruka tame” Ursule Legvin deo je
njenog Hainskog ciklusa, sage o
svemiru u kome su razumne rase međusobno povezane. Priča o zemljaninu, koji kao
izaslanik dolazi na planetu na kojoj njeni žitelji nemaju jedan stalan pol, iz
čega proizilazi i drastično drugačije ustrojstvo svih institucija, dubinska je
analiza čovekovih ograničenosti i biološke uslovljenosti njegovog pogleda na
svet. Njene priče sakupljene su u zbirci “Dvanaest četvrti vetra” a značajni
su joj romani “Rasposednuti”, “Nebeski strug” i remek-delo “Stalno se vračajući kući”.
Većina navedenih dela pripada klasičnom periodu Naučne fantastike,
koji poneki teoretičari nazivaju 'zlatno
doba' te decenijama posle njega. Krajem 1960-tih odnosno u 1970-tim u
Engleskoj a potom i SAD mladi pisci su počeli da pišu drugačiju naučnu fantastiku,
otvoreniju, poletniju, poetičniju i svakako intelektualno ambiciozniju. Taj
pokret nazvan je “Novi talas”. O značajnim knjigama i piscima ovog pokreta koje
su prevedene kod nas i koje možete naći u Gradskoj biblioteci pisaćemo u nekom
od sledećih brojeva.
(„Bibliotečki bilten“, 2002.g.)
0 komentara:
Постави коментар