U bogatim fondovima Gradske biblioteke Vršac svoje mesto našle su i brojne knjige Naučne fantastike (NF) i to ponajpre zahvaljujući naklonosti koju je za ovaj literarni žanr gajio dugogodišnji upravnik biblioteke, pisac Dušan Belča (Belča se i sam okušao u ovom žanru i autor je NF trilogije za decu "Prijatelj sa daleke zvezde", "Princ sa sedamnaeste planete" i "Igra sa zvezdama" a pod pseudonimom Ch. A. Bell napisao je niz romana o svemirskim avanturama Marka Silarda). Sve do sredine 1970-tih NF je u tadašnjoj Jugoslaviji objavljivana sporadično, u edicijama kratkog daha, da bi se od pojave Almanaha "Andromeda" i potonjeg obnavljanja edicije "Kentaur" započelo sa kontinuiranim izdavanjem dela ovog žanra. Početkom 1980-tih NF knjige počinju da objavljuju i privatni izdavači od kojih je najagilniji "Polaris" koji i danas i postoji. Ipak, akademski književni krugovi su pojavu NF knjiga  potpuno ignorisali a bilo je i mišljenja da je u pitanju šund odnosno paraliteratura i taj stav je i danas preovlađujući uprkos određenim pomacima u pokušaju da se NF objektivnije sagleda i vrednuje. Utoliko je pažnja koju je NF imala u vršačkoj biblioteci dragocenija jer svedoči o visokom stepenu otvorenosti prema novim sadržajima i vrednostima. Takođe treba podsetiti da je početkom 1990-tih pri biblioteci radio Kružok ljubitelja naučne fantastike koji je okupljano mlade čitaoce a održavani su i Vršački dani naučne fantastike na kojima su gostovali pisci, izdavači i teoretičari NF.
            Zainteresovani čitaoci dakle, lako mogu na policama biblioteke naći mnoštvo NF knjiga. Da bi ulazak u svetove mašte koji se nude između korica, bio lakši evo predloga za čitanje nekih od ključnih odnosno bitnih knjiga žanra.

            Enciklopedija naučne fantastike” Zorana Živkovića je kapitalno dvotomno delo u kome se nalazi mnoštvo podataka o NF piscima i knjigama, filmovima, TV serijama, stripovima, izdavačima i svemu ostalom što je vezano za ovaj žanr. Ovakve enciklopedije izuzetno su retke i u sredinama u kojima NF ima dužu i bogatiju tradiciju (jedva da ih ima 20-tak u svetu) a kada se ima u vidu da je ovu priredio samo jedan autor onda je čitav poduhvat ravan podvigu. Zoran Živković je NF pisac, prevodilac, izdavač i urednik u "Polarisu" i decenijama jedan od najvećih promotera NF na našim prostorima. Uprkos ponekim neodređenostima, diskutabilnim zaključcima odnosno neminovnoj zastarelosti spram tekućih dešavanja, Enciklopedija naučne fantastike” je nazamenjiva kao izvor informacija i putokaz za dalja traganja.

            Savremenici budućnosti” Zorana Živkovića sadrži uvodni esej o NF, njenom razvoju i poetici  te 10 priča i kritičke osvrte na delo njihovih autora. Ova knjiga daje potpuniji uvid u istoriju žanra i upoznaje čitaoce sa nekim od relevantnih pisaca.

            Frankenštajn ili oslobođeni Prometej” Meri Šeli je, po mnogim istoričarima, prva  knjiga za koju se može reći da je naučnofantastična prema današnjim merilima. Stara priča o tvorevini koja se pobunila protiv svog tvorca u romanu Meri Šeli dobila je novi lik jer je naučnik onaj koji se drznuo da se poigrava božanskim atributima i u potonjim vremenima bezbroj puta je ponavljana, što samo potvrđuje njenu valjanost.

            20.000 milja pod morem” i “Putovanje u središte Zemlje” Žila Verna predstavnika tehnicitičkog gledanja na NF. Vern je pažljivo pratio naučne časopise, pronalazio članke u kojima se spekulisalo o mogućim tehnološkim dostignućima i na bazi toga projektovao svoje priče koje uglavnom ostaju na nivou puke ilustracije osnovne teze i retko se izdižu do punijeg psihološkog slikanja junaka.

            Ukradeni bacil” Herberta Džordža Velsa sadrži odabrane priče iz istoimene Velsove zbirke i kratki roman "Vremeplov". U pitanju je prošireno izdanje knjige koju je pre II svetskog rata objavio Geca Kon i koja je do dan danas jedina Velsova knjiga NF priča na srpskom jeziku. Vels je autor koji je 'izmislio' gotovo sve teme kojima se NF bavi a njegov pristup žanru je slobodniji, polemičniji i ciničniji od pozitivistički nastrojenog Verna tako da su mu dela i danas mnogo svežija i zanimljivija od romana njegovog savremenika. U daljem bavljenju Velsovim opusom svakako treba pročitati romane Rat svetova, Ljudi nalik na bogove, Nevidljivi čovek, Ostrvo dr. Moroa i Hrana bogova.

            Mi” Jevgenij Zamjatina, “Vrli novi svet” Oldosa Hakslija i “1984” Džordža Orvela su tri klasična žanrovske antiutopije, priče o društvima sveopšte sreće koja se bez milosti 'oslobađaju' nepodobnih pojedinaca. Bilo da je izgovor za totalitarno ustrojstvo pravedna ideologija ili manipulacije naukama od podanika očekuje se samo bezuslovna pokornost a svako odstupanje od nje surovo se kažnjava. 

            Oldos Haksli autor je i NF romana koji se bave post-apokaliptičnim svetom Majmun i bit” odnosno svojevrsnom utopijom u romanu Ostrvo”.

            Gvozdena peta” Džeka Londona vizija je manipulacija radničkom klasom putem njenog raslojavanja i vladanja po krilatici 'zavadi pa vladaj'. Uprkos ponekad preteranom insistiranju na ideološkim premisama roman neodoljivo podseća na ono što se dešava u savremenom zapadnom svetu.

            Grad” Kliforda Simaka jedno je od nespornih remek-dela žanra. Priča o psima koji govore i okupljeni oko vatri prenose legende o ljudima pleni svojom poetičnošću i toplinom. Grad je deo trilogije koju čine i romani  I ovo nanovo” i “Prsten oko Sunca”.

            Više nego ljudski” Teodora Sterdžena (koji je izrekao slavnu opasku da 90% NF ne vredi ništa ali da i 90% bilo čega takođe ne vredi ništa) priča je o čudnim ljudima koji zajedno grade "homo geštalta", entitet sastavljen od jedinki koje su u posebnoj vrsti veze.

            Ja, robot” Isaka Asimova, jednog od najpoznatijih NF pisaca tzv “zlatnog perioda” 1950-tih godina, kolekcija je priča o tome kako roboti ispunjavaju i izvrdavaju Tri zakona robotike po kojima robot mora da poštuje naređenja ljudi istovremeno pazeći na na svoj integritet i integritet svakog čoveka oko njega. Čitav zaplet podređen je konačnoj poenti priče dok je literarni kvalitet u potpunosti zapostavljen. Asimov je autor i trilogije Zadužbina” koja je potom besomučno nastavljana sa sve slabijim rezultatima; pažnju zaslužuje i roman “Bogovi lično” u kome je prilično uverljivo naslikana civilizacija vanzemaljaca. Asimov je sve svoje romane i priče povezao u celinu i tako stvorio ogromnu sagu o mogućim budućnostima.

            2001: odiseja u svemiru” Artura Klarka njegovo je planetarno znano delo po kome je snimljen istoimeni film, jedno od remek-dela filmske umetnosti u režiji Stenlija Kjubrika. Povest o pronalasku monolita, poludelom kompjuteru i detetu-zvezdi uspeva da opčini čitaoca; nažalost, njeni nastavci nisu dostojni prve knjige. Klark je autor još nekoliko sa stanovišta istorije žanra zanimljivih romana “Kraj detinjstva”, “Sastanak sa Ramom” i “Rajski vodoskoci”.

            Zvezdane spore” Džejmsa Bliša su roman sačinjen od nekoliko novela u kojima su uverljivo prikazane neočekivane varijacije opstanka ljudi na različitim planetama. Bliš je poznat i po romanu Gradovi u letu”.

            Reklamokratija” Frederika Pola i Sirila Kornbluta je humorno-cinična priča o svetu u kome caruju reklame kojima je sve podređeno. Roman ima i slabašan nastavak Planeta trgovaca”.

            Frederik Pol je autor i romanaKapija” o pokušajima ljudi da shvate i iskoriste artefakte rase Hičija koji su otkriveni na Mesecu odnosno o neurotičnom i kukavičkom glavnom junaku koji žudi za bogatstvom. Svaka sledeća knjiga iz serijala o Kapiji bila je slabija od prethodne. Među zanimljivije Polove romane spadaju Čovek plus” i “Džem”.

            “Paklena pomorandža” Entoni Bardžisa izuzetno je cinična pripovest o maloletnom delinkventu i 'humanim' načinima njegovog prevaspitavanja. Po ovom romanu Stenli Kjubrik je snimio poznati film. Bardžis je autor i romana 1985”, svojevrsnog odgovora na Orvelovu 1984, odnosno pokušaja da se prikaže kakav je totalitarizam moguć na modernim temeljima.

            Tetovirani čovek” Reja Bredberija zbirka je NF priča, sa ponešto elemenata horora i epske fantastike. Neke od ovih priča nesporno ulaze u istoriju remek-dela žanra. Bredberijev stil je visoko suptilan i poetičan, mada ponekad prepatetičan. Bredberi je autor i značajnih romana Farenhajt 451” (po kome je snimljen poznati film), Marsovske hronike” i “Maslačkovi vino”.

           Solaris” Stanislava Lema priča o susretu nesavršenog čoveka i planete koja je džinovski entitiet sposoban da iz ljudske psihe izvlači potisnuta, mračna mesta. Lemova dela pokreću krajnja pitanja ljudske egzistencije i ne zadovoljavaju se lakim odgovorima ili besomučnim akcijama. Čak i kada piše o klasičnim svemirskim avanturama kao u romanu Nepobedivi” Lemovi standardi izuzetno su visoki. Svakako treba pročitati i njegove romane Glas gospodara” i “Fijasko” te zbirku priča Invazija sa Aldebarana”.

            Peščana planeta” Frenka Herberta verovatno je najpoznatiji NF serijal svih vremena. Raskošna epopeja o pustinjskoj planeti, borbi za oslobođenje, tajanstvenim ratnicima, zaverama i protiv zaverama oduševljava stotine miliona čitalaca širom sveta. Kao i u drugim slučajevima svaki novi nastavak priče o Dini slabiji je od prethodnog ali je nesporno da prve knjige nose u sebi žar prave avanture.

            Piknik kraj puta”  Arkadija i Borisa Strugackog briljantna je priča o ljudima koji tragaju po otpacima vanzemaljaca koji su usput svratili na Zemlju. Andrej Tarkovski je po ovom romanu snimio genijalni film “Stalker”. Braća Strugacki napisali su još nekoliko izuzetnih knjiga kakve su Teško je biti bog”, “Golać na urvini”, ”Buba u mravinjaku” i nesporni su klasici NF literature.

            Leva ruka tame” Ursule Legvin deo je njenog Hainskog ciklusa, sage o svemiru u kome su razumne rase međusobno povezane. Priča o zemljaninu, koji kao izaslanik dolazi na planetu na kojoj njeni žitelji nemaju jedan stalan pol, iz čega proizilazi i drastično drugačije ustrojstvo svih institucija, dubinska je analiza čovekovih ograničenosti i biološke uslovljenosti njegovog pogleda na svet. Njene priče sakupljene su u zbirci Dvanaest četvrti vetra” a značajni su joj romani Rasposednuti”, “Nebeski strug” i  remek-delo Stalno se vračajući kući”.

            Većina navedenih dela pripada klasičnom periodu Naučne fantastike, koji poneki teoretičari nazivaju 'zlatno doba' te decenijama posle njega. Krajem 1960-tih odnosno u 1970-tim u Engleskoj a potom i SAD mladi pisci su počeli da pišu drugačiju naučnu fantastiku, otvoreniju, poletniju, poetičniju i svakako intelektualno ambiciozniju. Taj pokret nazvan je “Novi talas”. O značajnim knjigama i piscima ovog pokreta koje su prevedene kod nas i koje možete naći u Gradskoj biblioteci pisaćemo u nekom od sledećih brojeva.

(„Bibliotečki bilten“, 2002.g.)

0 komentara:

Постави коментар

top