POBEDA DŽUNGLE - "Kamikaze l'amour" Richard Kadrey; izdavač: "Amber", edicija "Znak Sagite", Beograd 1997.

(Tajanstvenost i prepletenost puteva izdavaštva, knjižarstva i čitalaštva na ovdašnjim prostorima oduvek je bila fascinantna, a posebno u prethodnoj ratnoj deceniji. Stoga, spram raspada države, propasti velikih izdavača i knjižara, osiromašenja kupaca odnosno njihovog masovnog emigriranja u "toplije krajeve" čak i ako su oni na dalekom, snežnom Severu, nimalo se čudnim ne čini fakat da se jedna knjiga, kojoj na prvim stranicama stoji da je štampana 1997. godine, iznenada pojavi u knjižarama a da za nju pre toga niko niti je čuo niti ju je ikada video. Gde je dotična čamila, u kakvim paketima, sve ove godine, u kom magacinu koji je, može biti menjao vlasnike, išao iz ruke u ruku sve do konačnog pojavljivanja na policama, svakako je materijal za zanimljivu priču koju bi neko, nekada, mogao ispričati, mada najverovatnije neće. No, kako god bilo da bilo, tek, evo nje u društvu onih kojima je, davno još, i bila namenjena.)

            "Kamikaze l'amour" je nedovršeno-opsesivni album pop zvezde koja je, izgubivši se u vrtešci koncerata, droge, seksa, slave i očekivanja velikih bosova muzičke industrije voljnih da iz njega iscede još više love, pokušala da se ubije nakon koncerta za Novu godinu - Novi vek. Pošto u tome ne uspeva, biva smešten u luksuzni sanatorijum iz koga beži na jug Amerike, u San Francisko da bi se tamo utopio u sveopšti haos civilizacije koja se raspada pod naletom Prirode koja "uzvraća udarac". Naime, iz ko zna kog razloga, džungle Amazonije su podivljale i nezaustavljivo se raširile iz Južne u Severnu Ameriku, gutajući, uprkos svih prepreka, spaljivanja i trovanja, stari, dobri "američki način života". Na ovoj košmarnoj pozornici, među svakojakim čudacima, vojnicima, skinhedsima, mutivodama, fizikalcima, švercerima i krijumčarima, kvazi ekolozima, bivša zvezda pod novim imenom Rajder proživljava svoje traume, baulja bez cilja, drogira se, pokušava da se oslobodi tabletomanije, upoznaje devojku opsednutu željom da otkrije Duhovne linije mesta-džungle zbog čega snima zvukove oko sebe i stvara čudesnu muziku. Unaokolo se muva i izvesni Virilio i opskrbljuje Rajdera potrepštinama, od dokumenata do tabletica, a u stvari je dvostruku agent jer radi za muzičke bosove nevoljne da se odreknu svoje investicije.

            Sve u svemu, priča deluje poprilično poznato u gotovo svim segmentima, od eko-katastrofe do ludila raskalašnih zvezda koje su izgubile dodir sa onim što se uobičajeno naziva "stvarnost" ma šta to značilo. Ono što je, uprkos tome, čini zanimljivom i vrednom čitanja jeste pokušaj autora da pronađe korelacije spoljnog i unutrašnjeg haosa uzrokovanih raspadom ustaljenog sistema (naopakih) vrednosti, što, nadalje, implicira da postoji neki viši princip Pravde kome se ne može pobeći te da se ravnoteža, ma kako dugo bila poremećena, mora povratiti. Zbog toga će džungla progutati sve sjajne holivud-mekdonalds građevine i vratiti na delo svakodnevno iskušavanje čovekovih snaga u borbi za goli opstanak među zverima i boleštinama. Isti princip oteraće Rajdera u samoubistvo jer je izgubio svoj primarni lik. Hipoteze o povratku Majci Prirodi kao konačnom odredištu, naravno, sasvim su spekulativne i nedokazive upravo kao i one o "plemenitom divljaku" ali su, nesporno, intrigantne i literarno funkcionalne; setimo se samo Balardovog "Potopljenog sveta" sa sličnim okruženjem (ali i mnogo šire postavljenom osnovnom linijom o čovekovom mentalnom silasku niz lestvice evolucije sve do golog, beslovesnog instinkta). Kadrey je svakako čitao ovaj roman jer je scena sa drvećem u bioskopskoj sali vrlo slična onoj u bioskopskoj sali potopljenog grada kod Balarda. Rajderovo lomatanje kroz prašume, međutim, vodi ga, kroz mamurluke, "naduvanost" i malarične halucinacije, ka pročišćenju koje mu donosi tek izoštreniji pogled na prethodni život i sasvim priručnu katarzu.

            Osim vrlo plastičnih opisa raspada urbanog življenja (mada ne bez žilavog otpora), burnog bujanja biljaka i životinja i njihovog osvajanja prostora nekad davnom otetih im, te bezbrojnih Rajderovih "tripova", nesporno je zanimljiva i šarena parada svakojakih plemena koja su, prateći napredovanje džungle, iz Amazonijske primarne kolevke stigla do XXI veka ali ga, u principu, ne primećuju (baš kao što ni taj novi vek na severu SAD, u Japanu ili Evropi na promene gleda samo sa dokonim interesovanjem upakovanim u fine TV emisije o egzotičnim mestima). Ta plemena su povratak praistorije "uživo" ali, takođe, i objekati određene doze ksenofobije prema divljim strancima, posebno kada više ne radi proslavljeni američki kazan za mešanje rasa i kultura (o čemu se, danas, 7 godina po originalnom objavljivanju ovog romana, konačno, otvoreno govori i u američkim doktrinarnim komentarima).

            Širina postavke romana krije i zamke preteranog mudrovanja na zadate teme kojima pisac nije uvek izbegao pa su dijalozi, ponekad, previše nategnuti i didaktički na šta se nadovezuju i nedoslednosti u Rajderovim izjavama koje umeju da su suviše razborite za tipa potopljenog u votku i tabletice. Ipak, priča o bizarnim likovima u još čudnijem svetu uspeva da zaintrigira, održi pažnju i sveukupno opravda vreme utrošeno za njeno čitanje jer, u krajnjem, na pitanja koja se u njoj postavljaju ili nameću, ne postoji jednostavan odgovor.

(“Znak Sagite” br. 8, 2002.)

NAUČNA FANTASTIKA U FONDOVIMA GRADSKE BIBLIOTEKE VRŠAC

            U bogatim fondovima Gradske biblioteke Vršac svoje mesto našle su i brojne knjige Naučne fantastike (NF) i to ponajpre zahvaljujući naklonosti koju je za ovaj literarni žanr gajio dugogodišnji upravnik biblioteke, pisac Dušan Belča (Belča se i sam okušao u ovom žanru i autor je NF trilogije za decu "Prijatelj sa daleke zvezde", "Princ sa sedamnaeste planete" i "Igra sa zvezdama" a pod pseudonimom Ch. A. Bell napisao je niz romana o svemirskim avanturama Marka Silarda). Sve do sredine 1970-tih NF je u tadašnjoj Jugoslaviji objavljivana sporadično, u edicijama kratkog daha, da bi se od pojave Almanaha "Andromeda" i potonjeg obnavljanja edicije "Kentaur" započelo sa kontinuiranim izdavanjem dela ovog žanra. Početkom 1980-tih NF knjige počinju da objavljuju i privatni izdavači od kojih je najagilniji "Polaris" koji i danas i postoji. Ipak, akademski književni krugovi su pojavu NF knjiga  potpuno ignorisali a bilo je i mišljenja da je u pitanju šund odnosno paraliteratura i taj stav je i danas preovlađujući uprkos određenim pomacima u pokušaju da se NF objektivnije sagleda i vrednuje. Utoliko je pažnja koju je NF imala u vršačkoj biblioteci dragocenija jer svedoči o visokom stepenu otvorenosti prema novim sadržajima i vrednostima. Takođe treba podsetiti da je početkom 1990-tih pri biblioteci radio Kružok ljubitelja naučne fantastike koji je okupljano mlade čitaoce a održavani su i Vršački dani naučne fantastike na kojima su gostovali pisci, izdavači i teoretičari NF.

            Zainteresovani čitaoci dakle, lako mogu na policama biblioteke naći mnoštvo NF knjiga. Da bi ulazak u svetove mašte koji se nude između korica, bio lakši evo predloga za čitanje nekih od ključnih odnosno bitnih knjiga žanra.

            “Enciklopedija naučne fantastike” Zorana Živkovića je kapitalno dvotomno delo u kome se nalazi mnoštvo podataka o NF piscima i knjigama, filmovima, TV serijama, stripovima, izdavačima i svemu ostalom što je vezano za ovaj žanr. Ovakve enciklopedije izuzetno su retke i u sredinama u kojima NF ima dužu i bogatiju tradiciju (jedva da ih ima 20-tak u svetu) a kada se ima u vidu da je ovu priredio samo jedan autor onda je čitav poduhvat ravan podvigu. Zoran Živković je NF pisac, prevodilac, izdavač i urednik u "Polarisu" i decenijama jedan od najvećih promotera NF na našim prostorima. Uprkos ponekim neodređenostima, diskutabilnim zaključcima odnosno neminovnoj zastarelosti spram tekućih dešavanja, “Enciklopedija naučne fantastike” je nazamenjiva kao izvor informacija i putokaz za dalja traganja.

            “Savremenici budućnosti” Zorana Živkovića sadrži uvodni esej o NF, njenom razvoju i poetici  te 10 priča i kritičke osvrte na delo njihovih autora. Ova knjiga daje potpuniji uvid u istoriju žanra i upoznaje čitaoce sa nekim od relevantnih pisaca.

            “Frankenštajn ili oslobođeni Prometej” Meri Šeli je, po mnogim istoričarima, prva  knjiga za koju se može reći da je naučnofantastična prema današnjim merilima. Stara priča o tvorevini koja se pobunila protiv svog tvorca u romanu Meri Šeli dobila je novi lik jer je naučnik onaj koji se drznuo da se poigrava božanskim atributima i u potonjim vremenima bezbroj puta je ponavljana, što samo potvrđuje njenu valjanost.

            “20.000 milja pod morem” i “Putovanje u središte Zemlje” Žila Verna predstavnika tehnicitičkog gledanja na NF. Vern je pažljivo pratio naučne časopise, pronalazio članke u kojima se spekulisalo o mogućim tehnološkim dostignućima i na bazi toga projektovao svoje priče koje uglavnom ostaju na nivou puke ilustracije osnovne teze i retko se izdižu do punijeg psihološkog slikanja junaka.

            “Ukradeni bacil” Herberta Džordža Velsa sadrži odabrane priče iz istoimene Velsove zbirke i kratki roman "Vremeplov". U pitanju je prošireno izdanje knjige koju je pre II svetskog rata objavio Geca Kon i koja je do dan danas jedina Velsova knjiga NF priča na srpskom jeziku. Vels je autor koji je 'izmislio' gotovo sve teme kojima se NF bavi a njegov pristup žanru je slobodniji, polemičniji i ciničniji od pozitivistički nastrojenog Verna tako da su mu dela i danas mnogo svežija i zanimljivija od romana njegovog savremenika. U daljem bavljenju Velsovim opusom svakako treba pročitati romane Rat svetova, Ljudi nalik na bogove, Nevidljivi čovek, Ostrvo dr. Moroa i Hrana bogova.

            “Mi” Jevgenij Zamjatina, “Vrli novi svet” Oldosa Hakslija i “1984” Džordža Orvela su tri klasična žanrovske antiutopije, priče o društvima sveopšte sreće koja se bez milosti 'oslobađaju' nepodobnih pojedinaca. Bilo da je izgovor za totalitarno ustrojstvo pravedna ideologija ili manipulacije naukama od podanika očekuje se samo bezuslovna pokornost a svako odstupanje od nje surovo se kažnjava. 

            Oldos Haksli autor je i NF romana koji se bave post-apokaliptičnim svetom “Majmun i bit” odnosno svojevrsnom utopijom u romanu “Ostrvo”.

            “Gvozdena peta” Džeka Londona vizija je manipulacija radničkom klasom putem njenog raslojavanja i vladanja po krilatici 'zavadi pa vladaj'. Uprkos ponekad preteranom insistiranju na ideološkim premisama roman neodoljivo podseća na ono što se dešava u savremenom zapadnom svetu.

            “Grad” Kliforda Simaka jedno je od nespornih remek-dela žanra. Priča o psima koji govore i okupljeni oko vatri prenose legende o ljudima pleni svojom poetičnošću i toplinom. Grad je deo trilogije koju čine i romani  “I ovo nanovo” i “Prsten oko Sunca”.

            “Više nego ljudski” Teodora Sterdžena (koji je izrekao slavnu opasku da 90% NF ne vredi ništa ali da i 90% bilo čega takođe ne vredi ništa) priča je o čudnim ljudima koji zajedno grade "homo geštalta", entitet sastavljen od jedinki koje su u posebnoj vrsti veze.

            “Ja, robot” Isaka Asimova, jednog od najpoznatijih NF pisaca tzv “zlatnog perioda” 1950-tih godina, kolekcija je priča o tome kako roboti ispunjavaju i izvrdavaju Tri zakona robotike po kojima robot mora da poštuje naređenja ljudi istovremeno pazeći na na svoj integritet i integritet svakog čoveka oko njega. Čitav zaplet podređen je konačnoj poenti priče dok je literarni kvalitet u potpunosti zapostavljen. Asimov je autor i trilogije “Zadužbina” koja je potom besomučno nastavljana sa sve slabijim rezultatima; pažnju zaslužuje i roman “Bogovi lično” u kome je prilično uverljivo naslikana civilizacija vanzemaljaca. Asimov je sve svoje romane i priče povezao u celinu i tako stvorio ogromnu sagu o mogućim budućnostima.

            “2001: odiseja u svemiru” Artura Klarka njegovo je planetarno znano delo po kome je snimljen istoimeni film, jedno od remek-dela filmske umetnosti u režiji Stenlija Kjubrika. Povest o pronalasku monolita, poludelom kompjuteru i detetu-zvezdi uspeva da opčini čitaoca; nažalost, njeni nastavci nisu dostojni prve knjige. Klark je autor još nekoliko sa stanovišta istorije žanra zanimljivih romana “Kraj detinjstva”, “Sastanak sa Ramom” i “Rajski vodoskoci”.

            “Zvezdane spore” Džejmsa Bliša su roman sačinjen od nekoliko novela u kojima su uverljivo prikazane neočekivane varijacije opstanka ljudi na različitim planetama. Bliš je poznat i po romanu “Gradovi u letu”.

            “Reklamokratija” Frederika Pola i Sirila Kornbluta je humorno-cinična priča o svetu u kome caruju reklame kojima je sve podređeno. Roman ima i slabašan nastavak “Planeta trgovaca”.

            Frederik Pol je autor i romana “Kapija” o pokušajima ljudi da shvate i iskoriste artefakte rase Hičija koji su otkriveni na Mesecu odnosno o neurotičnom i kukavičkom glavnom junaku koji žudi za bogatstvom. Svaka sledeća knjiga iz serijala o Kapiji bila je slabija od prethodne. Među zanimljivije Polove romane spadaju “Čovek plus” i “Džem”.

            “Paklena pomorandža” Entoni Bardžisa izuzetno je cinična pripovest o maloletnom delinkventu i 'humanim' načinima njegovog prevaspitavanja. Po ovom romanu Stenli Kjubrik je snimio poznati film. Bardžis je autor i romana “1985”, svojevrsnog odgovora na Orvelovu 1984, odnosno pokušaja da se prikaže kakav je totalitarizam moguć na modernim temeljima.

            “Tetovirani čovek” Reja Bredberija zbirka je NF priča, sa ponešto elemenata horora i epske fantastike. Neke od ovih priča nesporno ulaze u istoriju remek-dela žanra. Bredberijev stil je visoko suptilan i poetičan, mada ponekad prepatetičan. Bredberi je autor i značajnih romana “Farenhajt 451” (po kome je snimljen poznati film), “Marsovske hronike” i “Maslačkovi vino”.

           “Solaris” Stanislava Lema priča o susretu nesavršenog čoveka i planete koja je džinovski entitiet sposoban da iz ljudske psihe izvlači potisnuta, mračna mesta. Lemova dela pokreću krajnja pitanja ljudske egzistencije i ne zadovoljavaju se lakim odgovorima ili besomučnim akcijama. Čak i kada piše o klasičnim svemirskim avanturama kao u romanu “Nepobedivi” Lemovi standardi izuzetno su visoki. Svakako treba pročitati i njegove romane “Glas gospodara” i “Fijasko” te zbirku priča “Invazija sa Aldebarana”.

            “Peščana planeta” Frenka Herberta verovatno je najpoznatiji NF serijal svih vremena. Raskošna epopeja o pustinjskoj planeti, borbi za oslobođenje, tajanstvenim ratnicima, zaverama i protiv zaverama oduševljava stotine miliona čitalaca širom sveta. Kao i u drugim slučajevima svaki novi nastavak priče o Dini slabiji je od prethodnog ali je nesporno da prve knjige nose u sebi žar prave avanture.

            “Piknik kraj puta”  Arkadija i Borisa Strugackog briljantna je priča o ljudima koji tragaju po otpacima vanzemaljaca koji su usput svratili na Zemlju. Andrej Tarkovski je po ovom romanu snimio genijalni film “Stalker”. Braća Strugacki napisali su još nekoliko izuzetnih knjiga kakve su “Teško je biti bog”, “Golać na urvini”, ”Buba u mravinjaku” i nesporni su klasici NF literature.

            “Leva ruka tame” Ursule Legvin deo je njenog Hainskog ciklusa, sage o svemiru u kome su razumne rase međusobno povezane. Priča o zemljaninu, koji kao izaslanik dolazi na planetu na kojoj njeni žitelji nemaju jedan stalan pol, iz čega proizilazi i drastično drugačije ustrojstvo svih institucija, dubinska je analiza čovekovih ograničenosti i biološke uslovljenosti njegovog pogleda na svet. Njene priče sakupljene su u zbirci “Dvanaest četvrti vetra” a značajni su joj romani “Rasposednuti”, “Nebeski strug” i  remek-delo “Stalno se vračajući kući”.

            Većina navedenih dela pripada klasičnom periodu Naučne fantastike, koji poneki teoretičari nazivaju 'zlatno doba' te decenijama posle njega. Krajem 1960-tih odnosno u 1970-tim u Engleskoj a potom i SAD mladi pisci su počeli da pišu drugačiju naučnu fantastiku, otvoreniju, poletniju, poetičniju i svakako intelektualno ambiciozniju. Taj pokret nazvan je “Novi talas”. O značajnim knjigama i piscima ovog pokreta koje su prevedene kod nas i koje možete naći u Gradskoj biblioteci pisaćemo u nekom od sledećih brojeva.

(„Bibliotečki bilten“, 2002.g.)

U KANDŽAMA TREĆEG RAJHA - "Otadžbina" Roberta Herisa; izdavač: Laguna, Beograd 2002.

            Istorija je, poput svemira, beskrajna, njome vladaju "veliki i mali" zakoni na nivoima makro i mikro svetova. Ovo je neprestani izazov kako za naučničko tako i umetničko traganje za motivima i mehanizmima delovanja istorije na pojedince, grupe, narode, čitavo čovečanstvo. U literarnim radovima događaji se rekonstruišu, povezuju, dele, tumače na osnovu do tada poznatih i dostupnih dokumenata i artefakata, uvek uz opasnost da se nekim novopronađenim spisima ili predmetima obesmisle čitavi tomovi knjiga i godine rada. (Istini za volju, moguće je i da nalazi potvrde neke hipoteze ali je ovo ipak ređi slučaj.) Naučna fantastika je istoriografskom korpusu pridodala jedan sasvim nov pravac - alternativnu istoriju koji kombinuje postojeća znanja i spekulacije. Naime, polazna tačka ovih dela jeste (ne)dešavanje događaja koji je svojevrsna prekretnica nakon koje se menja smer istorije i razvijanje ideje o tome šta bi posle bilo, kakvo bi ustrojstvo prevladalo da je npr opstalo Rimsko carstvo ili da je španska zlatna armada pobedila. Svakako najprisutnija tema alternativne istorije je II svetski rat odnosno mogućnost da se on završio pobedom nacista ili nekim kompromisom sa saveznicima. Mnoštvo je dela na ovu temu a nekolicina spada u ramek-dela žanra, takvi su romani "Čovek u visokom dvorcu" Filipa K. Dika i "Zvuk njegovog roga" Sarbana ili priča "Uhvati taj cepelin" Frica Lajbera.

            Osnovno polazište romana Roberta Herisa "Otadžbina" (originalno objavljenog 1992.g.) je špijunsko-kriminalistička afera u svetu u kome Treći Rajh vlada većim delom istočne Evrope i beskrajnim stepama Rusije. Proleće je 1964.g. i Berlin se priprema za impozantnu proslavu Firertaga - 75. rođendana velikog vođe Adolfa Hitlera. Pukim sticajem okolnosti jedan uviđaj utopljenog starca zapada u nadležnost Ksavijera Marta, istražitelja koji već dugo pokazuje nedovoljan entuzijazam prema sveprisutnoj Partiji. Sumnja u samoubistvo odvešće Marta, uprkos zabrani, u traganja po arhivama i na terenu u kojima on počinje da nazire obrise velike zavere kojoj je cilj da se, pred prvi mirovni susret čelnika SAD i Nemačke, koji će doneti "dobrobit" i detant obema državama, definitivno izbrišu krvavi tragovi genocida Jevreja. A kada je tako veliki napredak u pitanju sredstva se ne biraju. Mart nalazi tragove, procenjuje situacije, otkriva istinu, beži od  snaga kojima smeta i sve to u nizu akcija koje ne dozvoljavaju čitaocu da odloži knjigu.

            Heris je uspešni novinar i stručnjak za istoriju Trećeg Rajha te je njegova slika razvoja ove sila impozantna u globalnoj zamisli i u pojedinostima, od opisa toka rata, svetske "posleratne" politike, zauzimanja životnog prostora, terorističkih napada ruskih partizana, do u tančine opisanog policijsko-partijskog upliva u svakodnevni život i impozantne arhitekture Berlina iz planova Alberta Špera. Romanom, takođe, paradira i bezbroj stvarnih nacističkih vođa koje su "napredovale" posle velike pobede. Heris je u čitav zaplet izuzetno umešno upleo i mnošvo originalnih dokumenata (neki baš i nisu pohvalni za Amerikance) tako da je uverljivost maksimalna (tek se tu-i-tamo mogu pronaći poneki propusti ali je to na granici zanemarljivosti). Ovako temeljan postupak pripreme odudara od klasičnih best-seler receptura po kojima se istorijske činjenice (zlo)upotrebljavaju po nahođenju autora i njegovoj nameri da izgradi što spektakularniju priču. Heris se opredelio da preuzme samo one "bolje" delove pomenute recepture (uzbudljivu triler potragu, melodramatski podzaplet, borbu pojedinca protiv mračnog sistema) i napisao knjigu koja se čita lako i brzo a u kojoj nema previše zašećerenih ili patetičnih delova niti posle njenog sklapanja čitaocu ostaje lakši ili teži osećaj da je, ipak, prevaren. Za vreme šestodnevne potrage za istinom i bekstva od progonitelja Mart otkriva sjaj i naličje nacional socijalizma kao dve strane još jednog megalomanskog projekta koji je trebao da usreći izabrani narod. Međutim, kao i u socijalističkim ili liberalno-kapitalističkim državama, i u ovoj su blagostanje i uspeh rezervisani za odabrane a muka i beda su za ostatak puka. Iako se nigde ne postavlja izričito (pitanje je da li je autor imao nameru da ga postavi) nad knjigom lebdi parola iz Orvelove "Životinjske farme" po kojoj su "sve životinje jednake ali su neke jednakije od drugih" i od koje se, definitivno, ne može pobeći ma za kakvim se ideologijama posezalo.

VAŽAN STRIP PROJEKAT "Feminus ludens stripus" Strip magazin, br. 0 izdavač: Asocijacija za žensku inicijativu Beograd&Alternativna ženska scena Luna II, Vršac, 2002.g.

Strip je kroz svoju istoriju bio gotovo isključivo muški zabran i to u trostrukom vidu: strip stvaraoci, strip junaci i strip čitaoci bili su, pre svega, pripadnici "jačeg" pola. Takvoj preraspodeli snaga kumovalo je mnoštvo razloga, počev od najšireg - živelo se u muškoj civilizaciji - iz koga su proizilazili i ostali - najmoćniji ljudi su muškarci koji za svoje saradnike biraju/protežiraju muškarce-umetnike (svesno ili ne odbacujući žene) a njihovi proizvodi se obraćaju i namenjeni su prevashodno muškarcima, koji poseduju moć-novac; shodno tome i sadržaji su prilagođeni... i tako dalje i tako dalje do u beskraj. Spore promene u globalnoj civilizacijskoj strukturi liberalno-kapitalističkog Zapada (koji pretenduje da bude najbogatiji, najnapredniji i najdemokratskiji deo čovečanstva, makar i na račun ostatka sveta) ogledaju se u većem i transparentnijem učešću žena u nekim segmentima svakodnevnog javnog života: obrazovanje, zdravstvo, tercijalne delatnosti, umetnost (o privatnom uticaju žena, onom tipa "iza svakog uspešnog muškaraca stoji jaka žena" koji nesporno postoji ali je sklonjen od očiju javnosti, ne vredi govoriti jer su tu stvari vrlo tajne ali svakako nisu bezazlene); ipak, većina segmenata i dalje ostaje "rezervisana" za  muškarce (vojska, politika, veliki biznis). Sve ove promene uticale su i na  9. umetnost, što će reći da su žene počele da se masovnije pojavljuju kao autorke stripova i njihovi konzumenti odnosno da se i lik žene strip heroine menja. Početni koraci u pomenutom pravcu mogu se zapaziti već u pojavi alternativnog-andergraund stripa s kraja 1960-tih, kada su, na jednoj strani, crtani neki od najbestidnijih stripova krcatih seksističkim ženskim-objektima bujnih oblina dok su, istina mnogo manje bučno, na drugoj strani žene počele da poprimaju ljudskije osobine (za razliku od onih u masovnom stripu gde je žena uglavnom imala zadatak da upada u nevolje i vrišti u iščekivanju vrlog, snažnog junaka kiji će da je oslobodi). Andegraund je bio/jeste utočište nekoliko izuzetnih strip umetnica koje dokazuju da su promene započele; naravno i dalje je velika većina stvaralaca, junaka i čitalaca muškog pola jer se predrasude i navike teško menjaju i odumiru.

            Balkan je oduvek važio za prostore na kojima žive "pravi" muškarci i na kojima se zna gde je mesto ženi (u ćošku), pa se prihvatanje zapadnjačkih ideja o ravnopravnosti polova (posle istorijski kratke komunističke epizode u kojoj su žene, ipak, dobile ponešto slobode i prava), u dobu ponovnog buđenja nacional romantičarske svesti, svodi na verbalnu podršku i praktično teranje po starom, uhodanom receptu (ali, istini za volju, i oni tamo napolju mnogo više pričaju o tome nego što su voljini da predaju uzde vlasti i moći - nisu valjda ludi). Elem, kada se sve rečeno primeni na ovdašnju strip scenu dobijamo sliku na kojoj među stripadžijama prinuđenim da se dovijaju kako znaju i umeju ne bi li radili i objavljivali (o zaradi nema ni pomena) možemo videti i po koje žensko lice sa istim problemima na koje su dodata još najmanje dva: 1) da ubedite potencijalnog urednika da vam objavi strip iako ste žena i 2) da ubedite samu sebe da možete da stvarate stripove iako ste žensko. Koja od te dve muke je veća znaju samo one koje su zaoštrile olovku i počele da crtaju a potom nastojale da urađeno objave u nekom od nekolicine neredovnih domaćih strip izdanja. Evidentno je da je retkim autorkama objavljivanje uspevalo ali nepoznat je podatak o broju odbijenih i razlozima za to. Jedino izdanje u kome su se ovdašnje autorke masovnije pojavile (pojačane zvučnim imenima iz sveta) bila je "Zona F" specijalan broj 8-9 magazina "Patagonija", iz davne 1999.g. Projekat je privukao popriličnu pažnju javnosti ali je, čini se, malo od prezentovanih potencijala realizovano u narednim godinama i dalje sušnim za domaći strip. Otuda se može reći da "Feminus Ludens Stripus" koliko nastavlja putem "Zone F"  toliko i kreće ispočetka; ostaje otvoreno pitanje koliko je čitav koncept izolovanog pojavljivanja dobar. U svakom slučaju na gotovo 170 strana našlo se mesta za 50-tak autorki (domaćih i stranih - s prostora bivše Jugoslavije i iz ostatka sveta) predstavljenih najčešće sa po jednom do dve table i kraćim autobiografsko-poetičkim tekstom; uz stripove se mogu pročitati kraći esej o Modesti Blejz i stripu ali i prilozi kojima je svrha obrazovno-osvešćujuća (Deklaracija o ljudskim pravima, tekstovi o polu i o trgovini ženama). Veliki broj radova donosi mnoštvo likovnih i stilskih opredeljenja, tehnika i poetika (od karikatura, primitivnog i realističkog crteža do kolaža; od humorističkog do auto-ispovednog stripa). Preovladava neformalni-andergraund odnos prema mediju, klasičnog stripa gotovo da i nema, uz prisutnu tendenciju eksperimentisanja s medijem. Naravno, kada je koncentracija umetnika ovolika  nemoguće je predstaviti neku autorsku ličnost i njen opus detaljnije pa je prevashodna uloga projekta da široj javnosti da naznake o imenima na koja u nekim drugim publikacijama treba obratiti pažnju, odnosno da urednicima otkrije adrese na koje se mogu obratiti ili sa kojih će im, eventualno, stizati stripovi.

            "Feminus ludens stripus" Strip magazin, br. 0, dakle, svojevrstan je katalog autorki koje se bave stripom (i koje će se verovatno pojavljivati u nekim od budućih brojeva ovog magazina) te je definitivno važan za sticanje potpunije uvida u dešavanja u ovoj i dalje skrajnutoj umetničkoj formi.
(2002)