U POTRAZI ZA PARAMA I ISTINOM – TV serija „Dosije X“

U TV sezoni 1998/99 serija „Dosije X“ neprikosnovena je medijska zvezda koja se, pošto je na vrhu gledanosti već tri godine, lako i pomalo rutinirano, baškari na udarnim terminima u eteru SAD i ostatka Zapadnog sveta. Foks biznis TV kompanija koja stvara ovaj program, okrepljena sigurnom prođom robe, radi punom parom a komercijalni timovi unovčavaju slavu na sve moguće načine: od majica, kapa i šoljica za kafu preko časopisa, postera i knjiga do distribucije kaseta sa već emitovnim epizodama, internet vebova, klubova obožavalaca i putujućih „Dosije X“ sajmova koji ih obilaze. Potvrda uspešnosti su i pojave klon-serija (takva su i kratkotrajna „Tamna nebesa“), i umetanje „Dosijea X“ u druge popularne medije, što će reći citiranje, parafraze, parodije u stripovima, drugim TV serijama ili programima. Moto serije „Istina je negde napolju“ postao je deo svakodnevnih razgovora, gotovo uzrečica. Očito, poslednje godine ovog veka protiču i u znaku „Dosijea X“.

Gde su vanzemaljci?

            Da je publika velika i nerešiva zagonetka znaju svi koji nameravaju da ulože pare u zabavljački bizniz. Uprkos svakovrsnim istraživanjima i planiranjima, sudbina proizvoda rešava se na Njegovom Veličanstvu Tržištu. Otuda brojni slavni promašaji i zadesni uspesi. „Dosije X“ pripada ovim potonjima jer nije krenuo sa velikim budžetom već oprezno i pipavo, što ne znači da nije potegnuto i nekoliko caka za koje se računalo da će da pale kod masa. Sudeći po rezultatu, mešavina rizika i igranja na sigurno bila je prava.

            „Dosije X“ nije standardna (svemirska) SF serija, kao legendarne „Zvezdane staze“ i brojni  joj nastavci, čime je ciljna grupa proširena i na one koji nisu ortodoksni SF fanovi. Teme epizoda žanrovski su prepoznatljive – od primarne pojave vanzemaljaca do svakakvih paranormalnih fenomena – ali je pristup specifičan; umesto kojekakvih čudaka i mutnih tipova, glavni junaci su državni službenici, agenti FBI, dakle pouzdane, trezvene, lepo podšišane, očešljane i obučene persone. No, dok se, s jedne strane, stavlja akcenat na sigurnost koju država garantuje i nudi podanicima, s druge strane, ta ista sigurnost dovedena je u pitanje uvođenjem u igru već famozne teorije zavere, jer unutar države ima loših momaka kojima dobrobit širokih masa ne leži na srcu.

ce Fiction. Kraj te fame doneli su vanzemaljci ali – pravi. Misterija NLO-a postala je kamen spoticanja dijaboličnih razmera. Od kraja II svetskog rata, kada su se NLO masovno pojavili a država nije mogla da za to da zadovoljavajuće rešenje, pitanje poverenja u nju (državu) stalno se zaoštrava. Događaj u gradiću Rouzvil, 1947. godine, kada je nešto palo a vojska sakrila dokaze i pokušala da zataška slučaj, svima, manje il više zainteresovanima (nezainteresovanih nema jer je u pitanju ulog najveći od svih: odgovor na pitanje da li smo sami u svemiru i, ako nismo, ko je gazda), postalo je jasno da se tamo gore (na nebu i državnom vrhu) nešto muti i krije od naroda. Mašta mnogih je proradila i tako nadomestila nedostatak činjenica, pa su razvijene silne teorije: te svemirci su nas posećivali još u dalekoj prošlosti i uticali na razvoj čovečanstva (što i nije pohvalno za njih), te kontakt treće vrste je uspostavljen ali se o tome ćuti, te od palih NLO-a je maznuta tehnologija, te svemirci su među nama... I kod ove poslednje teze „Dosije X“ dolazi na svoje i razvija priču o velikoj zaveri svetskih glavonja-drmadžija i tuđina i opakim planovima za ostvarivanje mračnih rabota. Prosečni konzument TV-a i šarene štampe odavno je progutao teoriju o kvarnosti države i podložan je povremenim napadima paranoje, što seriji baš odgovara. Nevernim Tomama, pak, ostaje da, ako im je dilema o svemircima smešna, reše onu o ubicama Kenedija.            Ova linija kvazi autodestruktivnosti odavno je poznata u američkom SF-u (kao i krimićima i špijunskim trilerima). Stoga je zemlja najčešće uništavana najezdama pomahnitalih vanzemaljaca upravo Amerika. Na uvrnut način – propašću – sugeriše se da je Amerika centar sveta jer da je 13. rupa na svirali ne bi je niko, a ponajmanje vanzemaljci, napadao. U nastavku programa, pak, zahvaljujući snazi, pameti i „svijetlom oružju“ made in USA, svet biva spasen pošasti, čime je dokazano ko je glavni. Naravno, tu i tamo nađu se i poneke izdajice i ludi naučnici koji imaju paklene planove za pokoravanje Velike Demokratije ali bivaju sređeni po kratkom postupku. Ova „samohval - smaodrek“ šema funkcionisala je decenijama u toj USA Scien

            Agenti Skali i Molder, dakle, s dozvolom države (onog dobrog dela), kao ozbiljni isrerivači duhova, njuškaju po nenormalnim stvarima širom Severne Amerike a i dalje (jer se muti i u Južnoj Americi, Rusiji i Iraku, sve nedemokratkim mestima koja ugrožavaju Slobode čovečanstva; tako se trenutna politička situacija lepo koristi i u „umetničke svrhe“). Ali, kad god dobrice nabasaju na nešto krupno i gadno, Zavera ih omete da isteraju Pravdu do kraja. Stalno se naziru prsti moćnih krugova ali navaljalci su bar pola koraka ispred dobrih momaka (i devojke). Borba za Istinu tako se odvija na dva plana, spoljnem i unutrašnjem. Ipak, napredni elementi već će stati za vrat nevaljalcima i otkriti tajne vanzemaljaca, fabrikovanih virusa, klonova, crnog raka, medijuma i svega drugog što vas je brinulo, što ste oduvek hteli da pitate a niste znali koga. „Dosije X“ je upravo zato tu, da pokaže kako se stvari nisu bespovratno otrgle kontroli i da će Dobro pobediti. Što će reći, sve je po oprobanom receptu: mi vas ložimo pa posle hladimo (i zgrćemo zelene novčanice).

Ko se voli taj se ljubi

            Naravno, junaci serije živi su ljudi, pate, imali su teško detinjstvo, traume, muče ih sumnje, nisu iskvareni, odani su idealima Slobodnog sveta. Šema policijskih filmova „dobar i loš u timu“ ovde je prebačena u varijantu „onaj koji veruje i ona koja ne veruje“. Umesto da muškarac bude zagovornik zdravog razuma a žena sklonija ezoterijskom, u seriji je podela obrnuta, tek da zbuni gledaoce. A da bi se isti još više vezali za junake, tako mlade i lepe, ubačena je i mala neizvesnot: pošto su oboje zdravi i usmereni na suprotni pol, kad će da se smuvaju? Neki nežni fluid postoji ali nikako da dođe do realizacije, taman da se cmoknu – nešto šušne... Za podgrevanje dileme koriste se i fotosi na kojima su golišavi Skali i Molder zagrljeni u krevetu. Poruka je jasna: biće i toga ali budite strpljivi i gledajte nastavke a mi ćemo skupo da prodajemo termine za reklame.

            I, sve u svemu, serija grabi napred u profite. Nije joj odmogao ni letošnji film koji je totalni bućkuriš (autori nisu znali šta da stave u dva sata pa su potrpali sve što im je palo na pamet). Uspeh serije je toliki da je studio naručio priču od Stiven Horor Kinga a onda mu je, ’ladno, vratio na doradu što je Kralj prihvatio bez protesta (valjda ceni da se isplati očešati se o tuđu slavu i lovu). Skali i Molder, naravno, i dalje (već šestu sezonu) tragaju, ubacuju svoju ciglu u zid paranoje koja hara svetom, bez obzira da li svemirci postoje ili ne.

            A postoje, zar ne?

(1998)