MUKE SA TUĐINIMA – Povodom premijere filma „Alien 4“

Filmski serijali spadaju u omiljene pojmove filmskih kompanija. Razlog za to je savršeno jasan: nijedan film (osim prvog, naravno) ne počinje ispočetka pošto ga publika prepoznaje te se rado opredeljuje da odgleda nove avanture starih heroja. Na račun te „poznatosti“ može se, takođe, i zabušavati i izvlačiti „na staru slavu“. Sve u svemu, uz manja ulaganja postoji verovatnoća da se ponešto zaradi. Otuda su serijalima gazde kompanija vrlo sklone i ima ih u većini popularnih žanrova, trillerima (serijali o Prljavom Hariju, „Smrtonosno oružje“, „Umri muški“ i dr.), hororu („Noći veštica“ i brojni „Strahovi u ulici Brestova“), naučnoj fantastici („Zvezdane staze“, „Ratovi zvezda“ „Terminator“ i „Alien“ koji je ponovo u žiži interesovanja, obzirom da je upravo startovao četvrti nastavak).

            Prva pojava „Alien“-a (1979; kod nas je poznatiji kao „Osmi putnik“) namah je postala popularna (čitaj profitabilna) a danas je već nesporni klasik SF i Horror žanrova. Bosovi „20 Century Fox“-a bili su namerni da ove činjenice iskoriste i da ustoliče (zarad svoje dobrobiti) kurentni serijal. Drugi deo priče glatko je isfinansiran i burno najavljen. Dok je „Alien 1“ bazirna na reletivno jednostavnoj priči koja je zahvlajujući režiseru Ridliju Skotu i švajcarskom nadrealisti H. Gigeru (koji je smislio izgled čudovišta) vanredno uspešno izgradila tenziju što konstatno raste do katarzičnog finala, Džejms Kameron, režiser nastavka, opredelio se za ratno-pucački spektakl, uz tek trunku horora. „Alien 2“ bio je solidan uspeh (iako je manje kvalitetan od prvog dela), sasvim dovoljan da se počne razmišljati o novom nastavku. I tada su počele nevolje.

            Za razliku od serijala koji vairaju istu priču i već postavljene odnose (u kojima se zna ko su dobri momci a zadatak loših je da budu gadniji i da zagorčavaju život i otežavaju pobedu dobricama), serijal o „Alien“-ima razvija svoju priču. U kom pravcu će ona ići u „Alien 3“ niko u FOX-u nije znao. Da bi rešili ovaj problem producenti su u tzv pretprodukciju finansirali 13 milona dolara, utrošili 3 godine, promenili nekoliko scenarista i režisera i – nisu se proslavili.

            Prvi „Alien“ bio je prerada niskobudžetskih SF filmova s kraja 1950-tih („To! Užas s druge strane svemira“, „Stvar s drugog sveta“ i „Nepoznati užas“), drugi je svemirska verzija standardnih filmova o komandosima a treći je morao da vodi računa o prethodnicima, o gomilama imitacija koje su ištancovane, da bude nov i da ne probije budžet. Puno zahteva, neodlučnosti i zadrški rezultiralo je angažovanjem i otpuštanjem scenarista među kojima je bio i Vilijem Gibson, poznati SF kiberpank pisac. Gibonov scenario je odbačen jer je „previše epski“ i jer se lik Riplijeva, koji tumači Sigurni Viver, pojavljuje samo u prvoj trećini filma; Gibson nije hteo da svoj rad „prilagodi“ naknadnim izvoljevanjima producenata pa je isplaćen a njegov scenario dat na prepravke da bi na kraju bio potpuno iskasapljen i vraćen u fijoku; danas originalni Gibsonov scenario kruži Internetom, na radost njegovih poštovalaca. U međuvremenu je svaki novi saradnik imao sopstvene genijalne ideje ali su producenti odmahivali glavom. Kada se konačno primakao zakazani dan početka snimanja, priča je napisana zbrda-zdola za mesec dana, nađen je nepozati režiser (ni Skot ni Kameron nisu hteli da se upletu u ovaj projekt još jednom) i – film je snimljen. Tek se tada neko dosetio da se Riplijeva (samo)ubija na kraju filma (na fatalno isti način kao i „Terminator“ u bazenu ključalog metala) što nikako nije dobro za sledeće nastavke! Ali je bilo dobro za reklamni slogan „Aliena3“ – „Kučka se VRATILA!“

            „Alien 3“ je prošao vrlo slabo u bioskopima, tek malo su ga „izvadila“ video i TV prava. Ipak, u nedostatku novih ideja kompanija je pokrenula proizvodnju četvrtog dela. Prvo pitanje je bilo: Šta sa Riplijevom? Bez nje nema serijala, to je jasno. Najlakše rešenje je bilo da se treći deo prikaže kao ružan san Riplijeva te da se krene tamo odakle se stalo u dvojci i priča dovede do konačnog, velikog boja Zemlje i tuđina. Ipak, nakon mnoštvo varijanti ideja o snu je odbačena kao suviše naivna a ni Viverova, (koja je isprva odbijala da uopšte snimi novi nastavak, ali se predomislila shvativši da je ova uloga, volela je ili ne, zaloga njene popularnosti), nije bila oduševljena. Stoga je smišljeno „naučnije“ rešene: Ripli  je klonirana i nastavlja da se suprotstavlja tuđinskoj pretnji istovremeno noseći u sebi larvu čudovišta. U otvorenom svemiru srešće ljude koji su van kontrole kompanije (što podseća na Gibsonove ideje). Jedna od najupečatljivijih scena filma, po rečima onih koji su ga videli (i ne baš povoljno ocenili) je ona u kojoj Ripli nalazi svoje neuspešne klonove. Svojevrsno iznenađenje je i angažovanje francuskog režisera Žan-Pjer Ženea koji svojim prethodnim filmovima („Delikatesna radnja“, „Grad izgubljene dece“) svakako ne podseća na autore američkog pogleda na film. Šta je i koliko ponuđeno Ženeu, zbog čega, odnosno kakve su sve zavrzlame pratile rad na novom „Alien“-u saznaćemo naknadno, kao što je to bilo i sa prethodnim delovima (mada je poznato da je Kroneberg odbio ponudu sa snimi taj film). Sada je „Alien 4“ u punom uzletu i osvajanju tržišta pa nije vreme za iznošenje prljavog veša ali pre ili kasnije... Do tada „Osmi putnik“  je vaskrsao pa ko voli – nek izvoli.

(1997)