Nova
knjiga pesnika, prozaiste, esejiste i kritičara, Slobodana Škerovića (1954) spada u grupu retkih dela ovdašnje
takozvane savremene literature; reč je, naime, o tvorevini koju je teško
svrstati u standardizovane kategorije kojima barataju kritičari i teoretičari a
rukovode se znatiželjni čitaoci. „Šamanijada“,
dakle, na prvi pogled ’liči’ na roman - pisana je u „proznom ključu“, podeljena
na poglavlja, ima određenju dužinu (nešto više od 220 strana); ipak, njeno će
iščitavanje otkriti da nije u pitanju (samo/jedino) roman, ili barem ne roman u
uobičajenom smislu te reči jer osnovna je priča vrlo „labava“, lako
diskontinuirana (što će reći da funkcioniše na nivou epizoda za koje nije
obavezno da se nastavljaju ni na planu „fizičkih“ niti „duhovnih“ dešavanja), a
do kraja knjige se ne nude ni logička, uzročno-posledična pojašnjenja svih
dešavanja (zaključno sa vremenskim skokovima). Ni junaci knjige nisu predstavljani
prepoznatljivim metodama, njihovo pojavljivanje gotovo da je zadesno; glavni
junak, šaman-okarinaš, Munja, dečak
iz plemena Jakih, čije su akcije i,
češće, ideje i promišljanja, težište ove proze, fluidna je pojava za koju je
lako ustvrditi da nema preterane veze sa (fizičkom) stvarnošću. No, kako odmiču
njegove avanture, zahvaljujući „Međuigrama“
odnosno finalnim poglavljima-epizodama, utisak pomenute „fluidnosti“ biva
potvrđen i pojačan naznakama (jer nema izričitih opisa) na osnovu kojih se može
(ali i ne mora) ustvrditi da su u pitanju zgode i nezgode putnika u daleku prošlost
ili u neku od paralelnih stvarnosti - ali putnika koji nije morao obavezno i
fizički biti na tom (drugom) licu mesta jer je, možda, koristio neke tehnike seobe
duha-uma iz tela u telo. Ova spekulativnost, koja je na tragu iskustava kakva
nude knjige Borhesa, Kastanede ili
npr. roman „Zvezdana lutalica“ Džeka
Londona, definitivno izmešta „Šamanjadu“
iz okvira tekuće realističke proze i pozicionira ga na sasvim druge literarne koordinate.
Škerović je, naravno, potpuno svestan
svih mogućnosti koje nosi postupak koji je odabrao i spremno se i spretno
poigrava tkivom svoje proze koje uspeva da produbi poetskim pasažima odnosno
vanredno živopisnim jezikom.
Nominalno,
priča započinje kao svojevrsni „bildungs“
roman/priča o odrastanju koje se pretvara u inicijacijski proces (ili,
preciznije, niz procesa) kroz koje će se odrediti da li je junak sposoban da
postane šaman u jednom vrlo posebnom
plemenu. U određivanju samoga sebe i svojih sposobnosti budući šaman mora da spozna svet u i oko sebe,
što i radi u nizu lekcija/epizoda. Takođe je bitno i određivanje prema
saplemenicima kao i prema ostalim plemenima i njihovim slabostima, odnosno prema
konceptima kakvi su zajedništvo, obožavanje idola, produžavanje vrste,
posedovanje... Konačno, šaman će biti
svedok ali i učesnik uspona i raspada jedne primitivne zajednice, što će
čitaoca asocirati na antropološke studije (iz XIX i ranog XX veka) o društvenom
razvoju i raslojavanju plemena koja, prema opštim karakteristikama (i naučnim
podelama), žive u preistorijskim epohama. Diskontinuitet pripovedanja, koji se
neretko svodi na promišljane samo jedne senzacije ili pojma, nakon čega se
slobodno „skače“ na sasvim druge koncepte, ispostavlja se kao plodotvoran
postupak jer se tako dotiče mnoštvo tema bez obaveze da se bavljenje njima
posebno obrazlaže i „umeće“ u osnovnu liniju radnje. U ovakvom postavljanju/predstavljanju
zapažaju se nepripadajući izrazi, termini/pojmovi, koji su proizvodi civilizacijskog
razvoja (npr. termin „podsvest“ koji je kao takav formulisan u XX veku);
njihovo pojavljivanje „budi oprez“ koji će biti opravdan/potvrđen (delimično,
jer se autor, kako rekosmo, opredelio da ne pruža jednoznačna i definitivna
objašnjenja) „međuigrama“ i finalnim epizodama u kojima se junak predstavlja
kao biće civilizacije bliske onoj kojoj pripadamo (ili, moguće, i neke buduće u
kojoj se stručnjaci bave prošlošću teorijski ali i „neposredno“ vraćanjem na
lice mesta). Naravno, nedostatak detaljnog opisivanja svih dešavanja (pa i
vremenskih skokova ili prečica), uskraćuje instantnost konzumiranja sadržaja
ali, zauzvrat, otvara dveri tajanstvu i spekulacijama koje ono budi. U
krajnjem, ovakvom postupanje opravdava i sam naslov knjige - „Šamanijada“, upravo kao i šamani, svakako barata mističnim,
ritualnim i opsenarskim. Šamanizam iz
naslova može se odnositi i na primarni sloj knjige koji je bliži filozofiji
nego prozi; naime, pisac je, koristeći nekoliko repera (odrastanje, primitivnu
zajednicu), izgradio samosvojan svetonazor kroz koji se sagledavaju fenomeni
okruženja, njihovo prelamanje kroz čula i spoznajne procese pojedinca i,
konačno, stvaranje i zaokruživanje mentalne slike sveta, kako materijalnog tako
i metafizičkog. Pasaži zapažanja, promišljanja i izvođenja zaključaka na osnovu
njih (ponekad i kontradiktornih prema nekim prethodnim), mada ne podležu
pravilima pripovednih tehnika, uspevaju da drže pažnju svojom intrigantnom
logikom, na momente potpuno izmeštenom iz vremena i prostora u kojima čitalac
živi. U tome, u toj sposobnosti građenja drugih/drugačijih a potpuno uverljivih
vizura nesporni je „šamanizam“ ove
knjige.
U
konačnom sagledavanju, ovo delo otkriva se kao višestruki eksperiment; na formalnim
nivoima pripovedanja ali i suštinskim nivoima same spoznaje sadržaja.
Konstantni diskontinuitet priče, potenciranje fragmentarnog, odsustvo
konzistentnosti zapleta i razrešenja, nosioci su i specifično koncipirane
literarne stvarnosti koja funkcioniše u paralelnim ravnima, višeznačna je ali
lišena pogodbenih (i prigodnih) linija razvoja tipa
početak-zaplet-rasplet-kraj. Ovaj tragalački kvalitet potvrđuje Škerovićevu pripadnost Signalizmu, neoavangardnom pokretu koji
se zalaže za nove puteve u književnom stvaralaštvu, koji će odražavati
senzibilitet primeren vremenima koja živimo odnosno onih koja nam dolaze u
susret. Odbijanje autora da se „pokori“ literarno etabliranom i uobičajenom
rezultiralo je zavodljivom proznom celinom koja zahteva pojačani čitalački
angažman ali, za uzvrat, donosi svojevrsno prosvetljenje, otvaranje drugačijih
horizonata percepcije i razumevanja.
(2013)
0 komentara:
Постави коментар