BABA U PAŠTETI „Delikatesna radnja“ režija Jean-Pierre Jeunet i Marc Caro, video izdavač: Forum Sarajevo, 1992.

Za vreme gledanja filma neprestano mi je padala na pamet imenica „čistunac“, u množini. To su oni ljudi koji su skovali termin „marginalni SF“ i kojima je vrat otpao od vrćenja i klimanja a jezik se osušio od cilnog ccc-kanja sve zbog istog filma. I, iskreno govoreći, milo mi je.

            A „Delikatesna radnja“ je čistokrvni francuski nadrealistički SF. 100%. To je crnohumorna (pomalo nalik Monti Pajtonovcima) pričica o svetu posle nekakve (atomske ili ekološke – nije bitno) katastrofe u kome se narod u jednoj zgradi prehranjuje proždiranjem kućepazitelja. Apsolutni gazda je (ko bi drugi) kasapin a jedina veza sa ostacima sveta je poštar, nervozan i oštar. Po kanalizacijama se muvaju Troglodisti, vegetarijanci na koje je stalno otvorena sezona lova (zato ih vođa savetuje da u akciji čuvaju svoje batake). Stanari su, pak, braća koja prave rezonatorske kutije, vatreni uzgajivač i žderač žaba i puževa, tip koji krpi prezervativ a svoju babu tura, kao glavni sastojak, u paštetu, bračni par: muž-flegma i žena-večiti samoubica (neuspešna do pred kraj) i klinci koji u sve guraju svoje noseve; sve u svemu,

gomila otkačenih tipova i, hvala Bogu što je tako. Da je ovo tzv. „čisti SF“ morali bi tu da se muvaju nekakvi strašno pametni i deduktivni junaci (koji bi sve okolo podavili savetima i naporima da se nešto promeni) a ne jedan bivši cirkuzant  koji svira na pili i njegova Julija, kratkovida violončelistkinja. Poenta filma nije u (ma kakvom) poboljšanju sveta u kome se stvari dešavaju, što u suštini znači vraćanje na staze razuma (tip XX vek), već u jednostavnoj činjenici egzistiranja malih ljudi koji se prilagođavaju, preživljavaju. Uprkos.

            U tome je štos. Zato je ovo jedan jako zgodan, Evropski (što je bitno), film, lepo slikan, sa potpuno zasluženim „Feliksom“ za scenografiju za sve one magluštine, ruševine, krš, žabe i babu, pravljen na nežanrovski način ali pravljen i napravljen kako treba.

            Ovo je još jedan prilog svežanrovskoj sveumetnosti. Obavezno ga pogledajte.

(„Emitor“ br. 114, 1992)