PRVIH 10 GODINA PREOKRETA Science Fiction almanah "Monolit"

Krajem maja odnosno u prvim danima juna 1994.g. vreme su navršavanja jednog izuzetnog jubileja za JU SF scenu. Naime, navršava se 10 godina od pojave prvog toma Science Fiction almanaha „Monolit“, priređivača i izdavača Bobana Kneževića, knjige koja je sinonim definitivnog preokreta u shvatanju i razmeravanju SF žanra na ovim prostorima.

I

            Situacija na JU SF sceni početkom 1980-tih podsećala je na svojevrsno vrzino kolo. Posle velikog buma pojavom almanaha „Andromeda“, 1976.g. koji je uzrokovao obnavljanje SF biblioteke „Kentaur“ i pojavu SF časopisa „Sirius“, odnosno kasnije i privatnog izdavaštva čiji je pionir Zoran Živković sa edicijom „Polaris“, SF žanr se izborio za pravo postojanja na kulturnoj sceni tadašnje SFRJ. Objavljuje se priličan broj SF knjiga a brojna je i publika koja te knjige konzumira. No, u godinama koje slede postaće sve očitija jedna potencioalno opasna tendencija – prevode se i objavljuju prevashodno dela iz 1950-tih i 1960-tih godina dok je savremeni SF potpuno zanemaren. Prosečni jugoslovenski čitalac i ljubitelj SFa zna da su Artur Klark i Isak Asimov najbolji SF pisci svih vremena, da je tek daleko iza njih Herbert sa svojim ciklusom „Peščana planeta“ a zatim sledi gomila manje vrednih ili bezvrednih pisaca. SF je za tog istog čitaoca uokviren u granice tzv Hard SFa tj. onog okrenutog napretku prirodnih nauka i svemirskoj budućnosti čovečanstva. Shodno ovom svom (ne)znanju publika traži samo dela svojih omiljenih pisaca a izdavači im, u ime zarade, to i nude.

            I dok u Jugoslaviji caruju pomenuti „najbolji SF pisci svih vremena“, u svetu su stvari sasvim drugačije. Veliki umetnički prevrat u žanru, nazvan „Novi talas“, od polovina 1970-tih donosi briljantne plodove jednog novog, umetnički ambicioznijeg sagledavanja žanra a na obzorju se već diže plima nove generacije pisaca neopterećenih paraliterarnom istorijom žanra i pune blistavih ideja, među kojima će biti i ona nazvana „kiber pank“. Naravno, i dalje postoje pisci koji stvaraju stari, dobri tradicionalni SF  - i među njima ima i dobrih autora – ali, činjenica je da težište novih događanja nije među tim piscima već negde drugde.

            O svemu ovom u Jugoslaviji niko (ili niko od čitalaca prevedene SF književnosti) nema pojma. A onda...

II

            A onda se pravo ni od kuda pojavio „Monolit“, knjižurina monolitnog izgleda i sadržaja. Na 500-tinjak strana većeg formata sakupljene su priče, novele i jedan roman autora potpuno nepoznatih (naravno, u Jugoslaviji) ili autora čija su šablonska dela prevedena a remek-dela ostala prećutana. I, začudo, nigde u njizi ne beše ni Artura Klarka ni Isaka Asimova. Umesto njima „Monolit“ je otvorio svoje dveri sjajnim svetovima neobuzdane mašte, „Novom talasu“, svetovima koji do tada ovde nisu postojali. I – kako to već biva posle epohalnih činova – ništa više nije bilo isto a istorija je krenula napred. Velikanima kakvi su Silverberg, Elison, Tiptrijeva, R. R. Martin, pridružili su se u sledećim monolitnim tomovima, novi pisci, nove vizije.

III

            Koncepcija i struktura „Monolita“ određeni su već prvim brojem. Formalno, „Monolit“ je podeljen u 3 segmenta (po čemu je blizak „Andromedi“). Svaki tom otvara roman, na prvih 150-200 strana; najveći prostor, gotovo 300 strana, zauzimaju priče i novele koje su specijalitet „Monolita“, a poslednjih 20-tak strana ispunjavaju teorijski radovi. Nema robovanja izvikanim imenima, niti je bitno da li je pisac početnik ili autor srednje tj. neke druge generacije. Snaga njegovih priča/svetova karta je za ulazak na stranice „Monolita“.

            Prvi tom „Monolita“, odnosno sledeća 4 toma donosili su radove originalno objavljene 1970-tih i 1980-tih, često nagrađivane značajnim žanrovskim nagradama (Hugo i Nebula), da bi, pošto je zaliha najbitnijih dela iz tog perioda istanjena, na stranice „Monolita“ stigle priče i novele od čijeg nas originalnog objavljivanja dele tek 3-4 godine. Obzirom na krajnju oskudicu u ponudi kratke SF forme u Jugoslaviji, „Monolit“ je postao i posebni (antologijski) vodič kroz najnovija i najvrednija dešavanja u svetskom SFu (a to znači ne samo u američko/britanskom već i u francuskom). Horizonti literarnog interesovanja „Monolita“ svakim brojem sve su širi. „Monolit“ prati tendenciju mešanja Horor, Fantasy i SF žanrova i objavljuje i priče kojima SF čistunstvo nije jača strana. A na monolitnim stranicama našlo se mesta i za dela domaćih SF  pisaca, kao dokaz da ono što se ovde piše nimalo ne zaostaje za stranim ostvarenjima.

IV

            Kao i svaki pozitivni pomak i „Monolit“ je teško nalazio put do čitalaca sviklih na velika imena i omeđene vidike. Ali neograničeni entuzijazam i hrabrost Bobana Kneževića nisu se, uprkos teškoćama, pokolebali. 1985.g. pojavio se „Monolit 2“ za koga mnogi tvrde da je jedna od najboljih SF antologija u svetskim razmerama! I u sledećim godinama „Monolit“ je stizao u manje-više redovnom, godišnjem, ritmu da bi prošle godine izašao osmi tom ove monolitne pojave koja je postala inicijalni događaj, kult pojava koja uzrokuje promene u svetu oko sebe. „Monolit“ i njegov priređivač i izdavač zauzeli su svoje mesto u istoriji JU SF scene, istoriji koja i dalje traje i koju oni, snagom svoje vizije, grade. Poželimo im da sledeća dekada bude bolja za njih i nas, na radost Umetnosti.

(„Košava“, 1994.)