POSVEĆENIK STRIPA Vladimir Vesović, strip autor i pedagog

Jedan od retkih univerzalaca domaće strip scene najavljuje mogućnost      osnivanja visoke škole stripa, ilustracije, karikature, klasične i     kompjuterske animacije

DNEVNIK: Kad su se desili Vaši prvi susreti sa stripom, koji stripovi i autori su Vam bili omiljeni?

VLADIMIR VESOVIĆ: Nisam se ni rodio a moja kuća je već bila puna stripova koje su kupovali moji roditelji. "Politikin zabavnik" je bio prava tradicija, njegovo listanje je bilo pravo zadovoljstvo. Pošto je na prvim stranama bio Flaš Gordon on me je najviše privlačio i to su, možda, moji prvi počeci interesovanja za SF. Kasnije kada se pojavio magazin "Kekec", strip "Tvrđava Navajo" sa poručnikom Bluberijem, me je "kupio" za sva vremena tako da je Žan Žiro-Moebius još uvek jedan od mojih najdražih autora. Naravno, ne treba zaboraviti ni "Princa Valijanta" Hala Fostera ali sam jako voleo i izdanja Dečjih novina "Nikad robom" i ediciju "Lale".

DNEVNIK: Koje teme Vas, kao strip autora, privlače odnosno šta je to u samom strip mediju što Vas intrigira?

VLADIMIR VESOVIĆ: Ne bih na strip gledao kao na medij koji me intrigira već mislim da je to bila i ostala ljubav na prvi pogled. Obožavao sam da čitam stripove, gotovo sve što je izlazilo sam tada kupovao i imao ogromne količine stripova koje sam čuvao ali su vremenom negde zagubljene. Kada sam počeo da se interesujem za crtanje stripova, u srednjoj grafičkoj školi, gledao sam na njih drugačije tako da otad nisam klasični kolekcionar već sam čuvao samo ono što mi se zaista najviše sviđa.

            Što se tiče tema u stripu, kao čitalac volim razne žanrovske (ali kvalitetne) stripove. Iako sam duboko u naučnoj fantastici čitajući gomile knjiga, voleo sam i stripove avanture ("Bernard Prins"). Kao autoru fantastika mi je bila na prvom mestu jer dopušta potpunu slobodu, dok su ostali žanrovi tražili određenu dokumentaciju, što mi tada nije bilo dostupno. Danas je sasvim drugačije: volim i želim da radim studioznije, pa me privlače istorijske, pseudo-istorijske teme, legende, bajke, mitovi ali, naravno, i fantastika.

DNEVNIK: Recite nešto o vašem angažovanju u strip školama kroz koje su prošle brojne generacije mladih.

VLADIMIR VESOVIĆ: Pre deset godina sam počeo da radim kao strip pedagog da vodim školu stripa. Nikada ranije nisam razmišljao da ću biti pedagog iako sam završio akademiju. Ali, 1992. godina je bila vrlo teška za preživljavanje pa sam prihvatio poziv da vodim školu stripa. U to vreme je bila velika kriza izdavaštva, stripa gotovo da nije ni bilo jer su dotadašnji veliki izdavači prestali sa radom pa bih to nazvao "crnim periodom" stripa. Ali, škola stripa je radila. U stvari, bilo je važno mlade ljude, koji su voleli strip, uputiti u tajne njegovog nastajanja i skratiti im put dugogodišnjeg samostalnog saznavanja o svemu što čini strip. Potaklo me je da im pomognem to što moja generacija nije imala nikoga ko bi to učinio pa smo morali sve sami da mukotrpno otkrivamo. Za tih deset godina prošlo je kroz školu više od stotinu mladih, neki su otišli videvši da nisu za to, a neki su ostali i do današnjeg dana iako su već dosta toga naučili (neki su već i na akademiji).

            Sa svakim radim individualno, nema klasičnog predavanja, već se edukacijom, koja traje godinama, i dugotrajnim radom postižu rezultati, što se moglo videti na nekoliko samostalnih i grupnih izložbi tokom ovih godina. Na značajnim izložbama i konkursima polaznici naše škole bili su nagrađivani, a počeli su i da objavljuju u nekim strip izdanjima. Značajno je i to da je naša škola pokrenula inicijative za osnivanje sličnih škola u drugim gradovima Jugoslavije.

DNEVNIK: Kao autor i prosvetar, te pokretač brojnih inicijativa, svakako ste dobro upoznati sa stanjem na Ju strip sceni danas. Da li je ona u ekspanziji ili stagnaciji, koji su po Vama važni trendovi i dešavanja na njoj?

VLADIMIR VESOVIĆ: Moje kolege i ja smo želeli da pokrenemo strip mrtvilo pa je prva ideja izdavanja stripa krenula iz škole gde smo Dragan Savić (radio u školi jednu sezonu) i ja sa našim drugarima pokrenuli strip magazin "Tron" (1992) koji je bio svetlost u tadašnjem mraku ali je kao svaki časopis koji nema dovoljno jaku finansijsku pomoć izdržao čitavih devet brojeva. Ipak, omogućio je mnogima da objave svoje stripove i ilustracije, nekima i prvi put (Boban Savić Geto, Miroljub Milutinović i drugi). Iz "Trona" je proizašao "Megatron" sa izmenjenim izdavačem i (delimično) redakcijom. Onda izdavač "Luxor" kreće sa svojim izdanjima "Borci sumraka" i "Tesla generacija", meni je povereno da budem urednik "Strip manije" gde sam želeo da oživim domaću strip scenu poput čuvenog "Yu stripa". To je nekako krenulo ali pošto izdavaštvo nije zavisilo od sebe već i od distribucije "Strip mania" je izdržala svega sedam brojeva. Potom je strip scena ostala na malotiražnim, piratskim izdanjima inostranih stripova, i to je trajalo sve dok "Marketprint" nije ponovo pokrenuo "Stripoteku" a ubrzo i strip albume. Zbog globalnih promena u državi piratska izdanja vrlo brzo nestaju a pojavljuje se mogućnost osnivanja nekoliko novih strip izdavača. Ono što trenutno nedostaje je magazin u kome će domaći autori objavljivati, a ima zaista mnogo talentovanih, neki se već pokazuju u strip magazinu "Bager" i "Bumerang". Očigledno je potrebno šire ujedinjenje strip autora i izdavača i jak magazin isključivo za Ju strip. Nadam se da će se tako nešto uskoro desiti.       

            Ono što treba posebno istaći je inostrana afirmacija domaćeg stripa, kao što je izložba "Ex Yugoslavia" na prošlogodišnjem salonu stripa u Angulemu i uspeh tandema Skrobonja-Kovačević na međunarodnom konkursu izdavačke kuće "Glena" osvajanjem prve nagrade i objavljivanjem njihovog strip albuma "Točak" ove godine. Zaista velik uspeh postigao je Aleksa Gajić albumom "Bič božiji" za kuću "Solei". Posle ovih uspeha primetno je interesovanje francuskih izdavača za naše autore. Dokaz da je to istina je da su za ovu godinu predviđene dve velike izložbe stripa u Beogradu. Prva je samostalna izložba Enki Bilala i nagradni konkurs za strip koji je prati. A u decembru će biti priređena izložba petnaestak francuskih crtača (neki će biti gosti Beograda), zatim petnaestak autora sa ex Yu prostora (i oni su mogući gosti) i petnaestak domaćih autora. Uz ove izložbe predviđeni su i prateći programi.

DNEVNIK: I na kraju standardno pitanje: šta pripremate, očekujete li pojavljivanje nekog svog stripa/albuma?

VLADIMIR VESOVIĆ: Što se mene lično tiče odnosno strip škole, postoji mogućnost da se osnuje nema vrsta Strip centra i Visoke škole za strip, ilustraciju, karikaturu, klasičnu i kompjutersku animaciju i sve što prati ove medije. Dakle, nešto kao dvogodišnje školovanje sa trećom za siplomski rad u bilo kom od ovih medija. Sa Draženom Kovačevićem i Goranom Skrobonjom kreće rad na nastavku stripa „Točak“. Želeo bih da radim i na samostalnom albumu inspirisanom našom epikom i bajkama. Pokušavam da slikam i radim ilustracije. A već neko vreme bavim se propagiranjem domaćeg stripa ovde i u inostranstvu jer je to tako važno u ovom momentu.

Razgovarao Ilija Bakić

(Dnevnik, Novi Sad, 22.06.2001)