NEKI DRUGAČIJI SCIENCE FICTION

Jesenas se u knjižarama pojavio prvi broj „Časopisa za književnost na engleskom jeziku – Shakespeare&Co“. Za očekivati je bilo – u skladu sa ovdašnjom tradicijom – da se na te 372. strane formata „Monolita“, među mnogim sjajnim imenima iz Velike književnosti, neće naći ni zrno SF-a. Ali...

            Među autorima je i izvesni Piter Keri tj. Peter Carey. Poznato? Da, setite se „Alefa 14“, priče „Egzotična zadovoljstva“. Ovde su mu objavili priču „Zagonetna priroda plavog“. U njoj ima 10% SF-a, jedna mala SF idejica je upletena u živote glavnih junaka čiji su odnosi tema priče. Sve u svemu ništa impozantno al treba imati na umu da ljudi i tako pišu. Inače g. Keri, rođen 1943.g. u Australiji, objavio je dve zbirke priča „Debeljko u istoriji“ i „Ratni zločini“ (1974. i 1979.) od kojih je u Engleskoj napravljen izbor pod naslovom „Egzotična zadovoljstva“ (1981.). Za sada je napisao i 2 romana: „Blaženstvo“ (1981.) i „Oskar i Lusinda“ (1988.) i dobio nekoliko značajnih nagrada. Očito je u pitanju pisac koji nije preterano vezan za SF (inače ne bi dobijao te značajne nagrade) al, kako rekoh, treba ga imati na umu. Ko zna...

            Druga stvar u časopisu interesantna za SF-adžije nije priča već beleška o piscu koji se zove tj. zvao se Donald Bartelmi (1931-1989). Ovaj pripadnik tzv „Generacije ’31“ u američkoj knjižavnosti napisao je gomile knjiga i to veoma dobrih i cenjenih. Ono što je pisao zvali su postmodernizam, metaproza, parafikcija i sve tako nekim ozbiljnim imenima. Njegov poslednji roman, posthumno objavljen, zove se „Kralj“ i – pazi sad – govori o traganju za Gralom ali, sve je izmenjeno pa je kralj Artur vladar Britanije u kritičnim godinama II svetskog rata kad  Hitler napada iz sve snage, ljubav Lanselota i kraljice Generve je omiljena tema medijskog rata između nemačkih radio stanica (zvanih Hau-Hau) i saveznika. Iz Rima, u svojim emisijama na radiju Ezra Paund (veliki američki pesnik) odapinje otrovne strele protiv Jevreja (Paund je zaista propagirao fašizam na italijanskom radiju za vreme rata). A pojavljuje se i ser Rodžer od Ibadana, prvi vitez crnac u svetskoj književnosti. Kakvo zamešateljstvo! U SF-u se tako nešto zove alternativna istorija. Parče tog romana može se pročitati u časopisu „Polja“ br. 399/92. Pisano je po principu otkačenih kratkih epizoda. Zbunjujuće ali zabavno. Verujem da bi vredelo pročitati u celini. Jer SF raste, hteo to ili ne, na čudnim mestima

P. S. A Ezra je, naravno, bio Jevrejin.

 („Emitor“ br. 139, 1993.)

P.P.S. U međuvremenu objavljena je zbirka Pitera Kerija „Egzotična zadovoljstva“, („Laguna“); objavljen je i Bartelmijev „Kralj“ („Prometej“)