

Druga stvar u časopisu
interesantna za SF-adžije nije priča
već beleška o piscu koji se zove tj. zvao se Donald Bartelmi (1931-1989). Ovaj pripadnik tzv „Generacije ’31“ u američkoj knjižavnosti napisao je gomile knjiga i to veoma dobrih i
cenjenih. Ono što je pisao zvali su postmodernizam,
metaproza, parafikcija i sve tako nekim ozbiljnim imenima. Njegov poslednji
roman, posthumno objavljen, zove se „Kralj“
i – pazi sad – govori o traganju za Gralom
ali, sve je izmenjeno pa je kralj Artur
vladar Britanije u kritičnim godinama
II svetskog rata kad Hitler napada iz sve snage, ljubav Lanselota i kraljice Generve je omiljena tema medijskog rata između nemačkih
radio stanica (zvanih Hau-Hau) i
saveznika. Iz Rima, u svojim
emisijama na radiju Ezra Paund
(veliki američki pesnik) odapinje
otrovne strele protiv Jevreja (Paund je zaista propagirao fašizam na italijanskom radiju za vreme rata). A pojavljuje se i ser Rodžer od Ibadana, prvi vitez crnac
u svetskoj književnosti. Kakvo zamešateljstvo! U SF-u se tako nešto zove alternativna
istorija. Parče tog romana može se pročitati u časopisu „Polja“ br. 399/92. Pisano je po
principu otkačenih kratkih epizoda. Zbunjujuće ali zabavno. Verujem da bi
vredelo pročitati u celini. Jer SF
raste, hteo to ili ne, na čudnim mestima
P. S. A Ezra je, naravno, bio Jevrejin.
(„Emitor“ br. 139, 1993.)
P.P.S. U međuvremenu objavljena je zbirka Pitera Kerija „Egzotična zadovoljstva“, („Laguna“); objavljen je i Bartelmijev „Kralj“ („Prometej“)
0 komentara:
Постави коментар