PRODORNOST BEZ PREDRASUDA Dejan Bogojević, knjiženik, slikar, strip autor

Ukoliko bih želeo da uporedim književnost i strip, dolazim do zaključka da više "zadovoljstva" pruža strip, a više patnje poezija, kaže Dejan Bogojević, književnik, slikar i strip autor

Mladi umetnici skloni traganju za različitim izrazima često posegnu za medijem 9. umetnosti, bilo tako što iskoriste neke od njenih obrazaca ili se i okušaju u stvaranju priča u slikama. Dejan Bogojević (1971, Valjevo), pesnik i prozaista (9 knjiga poezije i 2 knjige proze), avangardni likovni umetnik, već 5 godina aktivan je i na strip sceni.

DNEVNIK: Recite nam nešto o Vašem susretu sa stripom.

DEJAN BOGOJEVIĆ: Prvi susret je bio sa stripovima koje su čitali moji vršnjaci, s "kaubojcima". Sećam se da su nam branili da čitamo stripove, kao "lošije ćemo učiti". Znači prvo su došli Blek, Zagor, Kapetan Miki, potom Alan Ford, malo sam "zakačio" Mirka i Slavka. Oduvek sam se divio crtežima, dinamici, magiji koju strip najizvornije poseduje. Kasnije pristižu Moebius, Manara, nezaobilazni Robert Crumb. Konačno opredelio sam se za autorski-andergraund strip zbog sopstvene stvaralačke prirode jer sam tada uveliko pisao, čitao i slušao underground. Već prvi susret sa stripom provocirao me je da pokušam da stvaram u toj oblasti.

DNEVNIK: Tako ste počeli da izdajete fanzin "Pomamna nozdrva"?

DEJAN BOGOJEVIĆ: Za pet godina izašlo je 16 brojeva "Pomamne nozdrve" na koje sam ponosan. Oduševila me je i saradnja sa ljudima koji prave fanzine pa sam u mnogima objavljivao svoje strip table. Značajna faza u radu bio je "Crni kreč", andergraund institucija u Valjevu a i šire. Osnovali smo ga M. Kostić i ja. "Crni kreč" je zaslužan za buđenje autorskog stripa i hepeninga u Valjevu. Tu je stvoreno zdravo jezgro stripa koje sarađuje i u "Pomamnoj nozdrvi": pomenuti Milivoj Kostić, Radoje Pavlović i dve dame, Danijela Pantelić i Danijela Bogojević a, na svu sreću, pojavljuju se i mlađi autori.

Sa "Crnim krečom" sam izlagao u Valjevu, Užicu, Mionici, tokom 1997, a naredne u Kotoru i Čačku. Značajne su i Međunarodne izložbe stripa u Sloveniji 1997. i 1999. U Zrenjaninu se pojavila moja sveska poezije i stripa pod naslovom "Smrtonosno za nos". Na konkursu "Leta gospodnjeg '99" (Valjevo) dobio sam II nagradu za strip, učestvovao sam na izložbi stripa "Umjesto gluposti" u deset gradova Crne Gore. Prošle godine imao sam prvu samostalnu izložbu stripa "Susret sa antimaterijom". Kao krunu dosadašnjeg rada na stripu smatram objavljivanje mog stripa "Prohibition" u svetskoj antologiji "Cool strip art anthology" 2000. godine.

DNEVNIK: Okrenutost andergraundu je vaš zaštitni znak. Zašto andergraund?

DEJAN BOGOJEVIĆ:  Poetika andergraund stripa je višeslojna, podstiče različite i veoma zgusnute vizuelne doživljaje i potpuna unutrašnja proživljavanja emotivnih stvarnosti. Da bi stvorili dobar andergraund strip nije neophodno biti dobar crtač, bitnija je ideja, celokupan sklop zaogrnut u svojevrsnu atmosferu i možda je ta atmosfera odgovor zašto "radim" baš ovakav strip. U mojim stripovima najbitniji su simboli, najšire shvaćeni, kao i razmena energije sa belinom papira pre samog čina (uzmimo da je to slično vođenju ljubavi). Da bi stvorio dobru tablu potrebno je uložiti sebe bez rezerve, bez onoga "to se podrazumeva". Takođe mogu povući paralelu između mog književnog angažmana i rada na stripu - osnova je nadrealna (to su i drugi zapazili), to je, jednostavno, deo mene. U samom stvaranju stripa kod mene veoma značajno mesto ima tekst, priča, ma koliko ona izgledala nepovezana, reljefna, svoju fizionomiju dobija uz pomoć mrlja, linija, raznih kolaža, bez ikakvih intelektualnih dosetki.

Nisam počeo da stvaram stripove "od malih nogu" jer oni traže ozbiljno bavljenje sobom i drugima, filozofiju postanka i poruke drugim svetovima. A ukoliko bih želeo da uporedim književnost i strip dolazim do zaključka da više "zadovoljstva" pruža strip a više patnje poezija; produhovljenje sledi u oba slučaja.

DNEVNIK:  Kako vi, kao aktivan stvaralac, procenjujete Ju strip scenu?

DEJAN BOGOJEVIĆ:  O našoj strip sceni možemo da pričamo sa različitih pozicija - produkcija fanzina na trenutke se zahuktava pa utihne, retko se pojavljuju albumi, časopisi krenu nekoliko brojeva pa se ugase, na sve to utiče dosta faktora izvan stripa, izvan umetnosti. Značajno mesto u Ju stripu ima vršačka scena, Wostok i ekipa oko "Patagonije". Značajan, ako ne i najznačajniji naš andergraund strip autor Aleksandar Zograf, zanimljiv mi je po istraživanjima prostora sna, tu ideju već mnogi izrabljuju. Beogradski "Striper" uspeo je da okupi kvalitetne autore i da reprezentativna izdanja. Pomenimo i uspeh našeg stripa na internacionalnoj sceni što daje pravu sliku o našem potencijalu i prodornosti. Prodornost je ključni pojam u andergraund stripu a život u ovoj i ovakvoj sredini i okruženju "primorava" nas na prodornost kao meru opstanka, umetničkog i svakolikog. Da bi slobodno stvarao umetnička dela, a sada govorimo o stripu, čovek mora odbaciti mnoga negativna nasleđa, npr. "budi kao svi drugi", kao najrasprostranjeniju filozofiju življenja, u kojoj uopšte i nema filozofije; prići "temi" bez predrasuda je najvažniji ali i najteži uslov bez koga je izlišno i pričati o andergraund stripu.

DNEVNIK: Koji su vaši planovi vezani za strip?

DEJAN BOGOJEVIĆ:  Radim na novim brojevima "Pomamne nozdrve", ovaj fanzin će trajati. Za kraj godine planiram drugu samostalnu izložbu stripa. Po pravilu učestvujem na strip konkursima. Početkom iduće godine sasvim je moguće pojavljivanje strip albuma ili tačnije knjige sastavljene od mojih strip frangmenata originalno komponovanih i pretočenih u jedinstvenu celinu.

(„Dnevnik“, Novi Sad, 14.06.2001.g.)