Obiman roman (preko 1000 stranica) u nas slabo poznate i prevođene
spisateljice, objavljen je u biblioteci epske
fantastike Rune, u četiri toma („Gospodarica
magle“, „Uzvišena kraljica“, „Kralj-jelen“, „Zarobljenik u hrastu“). U
pitanju je potencijalno zanimljiva obrada mita o kralju Arturu, ovog puta sagledanog iz ženskog ugla. Zbog toga je
lepši pol nosilac presudnih uloga i uticaja pod kojima delaju muškarci). Osim
ženske verzije priče, Bredlijeva je
naumila i da maksimalno ’oživi’ junake, da ih učini stvarnijima za svoju
publiku. U tu svrhu ona se odrekla magije kao bitnog segmenta dešavanja, odnosno,
pošto se to tajanstvo nije dalo ’uobičajiti’, ona ga je svela na dekor
(junakinja mahne, stvari se promene i - gotovo). Pošto očito smatra da
nematerijalne zgode nisu bliske današnjem čitaocu autorka im poverava ulogu
kakvu su u holivudskim spektaklima imale masovne baletske igre na dvorovima
kojekakvih imperatora ili, čak, varvara – dakle vrlo dekorativnu.
Zahvaljujući ovakvim
namerama dobismo pravi pravcati ’herc’ roman, ovaj put ne o doktorima i
medicinskim sestrama već o kralju sa vitezovima, s jedne, i kraljici i ostalim
damama, s druge strane. Povest o Arturu
koji je trebalo da pobedi osvajače i vrati stari svet i religiju druida
pretvorila se u niz ’nepodnošljivo lakih’
ljubavnih i preljubničkih avantura, zavrzlama i intriga. Demitologizovanje
priče donelo je, u ovoj verziji, književnu sapunsku operu. Kroz tomove
paradiraju dobri i zli junaci i junakinje i njihove sluge (uz podrazumevanje
promena tabora), neiscrpne količine ljubavi, patnji i suza mešaju se sa
zveketom mačeva u sudaru a čežnjive pesme čuju se iz usamljenih kula. Sve je
opisano sa mnoštvom kitnjastih detalja koji bi trebali da doprinesu
uverljivosti.
Roman je svakako pisan
za čitaoce određenih prohteva i kod njih je i prihvaćen što se odrazilo na
best-seler liste i honorar spisateljice. No, autor ovih redova ne spada u tu i
takvu grupu ljubitelja ukrasnih magija i prigodnih epova.
(1997)
0 komentara:
Постави коментар