DESET GODINA ODRASTANJA

1994. je godina jubileja izuzetno značajnih za JUgoslovensku SF scenu. Naime, deset godina ranije, 1984., pojavio se prvi tom Science Fiction almanaha „Monolit“ u izdanju Bobana Kneževića, kome je ovaj projekat bio prvi nezavisni izdavački poduhvat kojim se predstavio široj javnosti.

MONOLIT

            Pojava „Monolita“ označila je prekretnicu u ovdašnjim shvatanjima i razmeravnjima svetskog SF-a. Pre „Monolita“ znanja prosečnog čitaoca u Jugoslaviji o događanjima u svetu SF-a svodila su se (uz retke izuzetke) na poznavanje dela originalno objavljenih 1950-tih i 1960-tig i to, pre svih, Artura Klarka i Isaka Asimova, koji su proglašavni za najbolje SF pisce svih vremena. SF je svođen u granice tzv Hard SF-a. Dela novih/drugih pisaca uglavnom nisu objavljivana jer su čitaoca tražili samo knjige Klarka, Asimova i Herberta (a tražili su ih jer za druge pisce nisu znali).

            U to vrzino kolo pravo ni od kuda uskače „Monolit“ nudeći dela koja drugi izdavači („Kentaur“, „Polaris“, časopis „Sirius“) nisu hteli/smeli da objave. „Monolit 1“ otkriva Silverberga, R. R. Martina, Vorlija, Tiptrijevu i druge nepoznate pisce (ili objavljuje izuzetna dela pisaca do tada predstavljanih minorno-šablonskim radovima). Svako ko je pročitao „Monolit“ otkrio je blistave svetove neobuzdane mašte, otvorene su mu dveri revolucionarnog „Novog talasa“.

            Naravno, kao i svaki epohalni postupak i „Monolit“ je teško nalazio put do čitalaca sviklih na izvikana imena i ograničenu maštu, nespremnih da svoje navike menjaju. Ali, neograničeni entuzijazam i hrabrost Bobana Kneževića nisu se dali lako pokolebati i 1985.g. izlazi iz štampe „Monolit 2“ za koga se bez ikakvih ograda može ustvrditi da je jedna od najboljih SF antologija na svetskom nivou! Ponuđeni izbor bio je vrhunski, po principu najbolje od najboljeg iz svetske produkcije 1970-tih.

Izuzetni kvalitet „Monolita 2“ definitivno je ustoličio ovaj almanah i osigurao interesovanje čitalaca i za sledeće tomove koji su se ređali u, manje-više, godišnjem ritmu. Tako je 1993.g. izašao osmi tom „Monolita“ a u godini jubileja očekuje se da, ako prilike dozvole, broj godina izlaženja bude izjednačen sa brojem tomova.

Struktura „Monolita“ definitivno je određena već prvim brojem (a po ugledu na jedan, za JU prilike, takođe značajan SF alamanah „Andromedu“ – izdanje BIGZ Beograd – iz 1970-tih, kojim je počela era ponovnog interesa za SF u Jugoslaviji). „Monolit“ otvara SF roman, na prvih 150-200 stranica a preostalih 300 ispunjavaju novele i priče, koje su, najčešće, laureati najznačajnijih žanrovskih nagrada. Prvi tomovi „Monolita“ sadržavali su priče i novele iz 1970-tih i 1980-tih godina da bi kasniji tomovi pretežno objavljivali kratke forme koje su se originalno pojavile pre 2-3 godine, čime je „Monolit“ postao (obzirom na nepostojanje SF časopisa) svojevrsni vodič kroz najnovija dešavanja u žanru. Doda li se rečenom da su u „Monolitu“ zastupljene i Fantasy i Horror priče, jasno je da ova knjiga monolitnog izgleda (oko 500 strana većeg formata, što čini da svaki tom u sebi sadrži najmanje 3 „normalne“ knjige od po 300-tinjak strana), svako njeno pojavljivanje znači događaj za ovdašnji SF svet.

Na kraju priče o „Monolitu“ recimo i to da se u njemu objavljuju i priče domaćih autora (nagrađene na Konkursu Znaka Sagite) i da stoje potpuno ravnopravno sa pričama i novelama svetskih autora.

EDICIJA ZNAK SAGITE

1985.g. Boban Knežević je čitaocima, osim „Monolita 2“, ponudio i 5 knjiga u novopokrenutoj SF ediciji „Znak Sagite“, po kojoj će nazvati i svoje izdavačko preduzeće. Od prvoobjavljene knjiga (sjajnog romana „Invertirani svet“ Kristifora Prista) do kraja 1993.g. u ediciji su izašle (uporedo sa „Monolitom“) 32 knjige. Sve knjige karakteriše opšte opredeljenje Bobana Kneževića koje glasi: Najvažniji je kvlaitet dela, nevažno je da li ga je napisao pisac početnik ili klasik žanra, da li je knjiga SF, Fantasy ili Horror.

            Najzastupljeniji pisac u ediciji „Znak Sagite“, sa čak 10 romana u 8 knjiga, je Rodžer Zelazni. 5 romana pripada njegovoj znamenitoj „Amber“ seriji, sjajnoj mešavini SF-a i Fantasy-ja, a među preostalih 5 romana nalaze se i remek-dela kakva su „On koji oblikuje“, „Stvorenja svetlosti i tame“, „Ostrvo mrtvih“, „Zovite me Konrad“. Doda li se ovom spisku i roman „Gospodar svetlosti“, objavljen u „Monolitu 2“, imamo pred sobom više nego valjan izbor iz dela jednog od najznačajnijih stvaralaca SF-a.

            Još nekoliko autora „Novog talasa“ zastupljeno je sa po više romana u ediciji „Znak Sagite“. Tu su, pre svih, veliki mag pomerenih stvarnosti, Filip Dik (sa romanima „Tecite suze moje, reče policajac“ i „Tri stigmate Palmera Eldriča“), briljantni Samjuel Dilejni (sa remek-delom „Ajnštajnovski presek“ i dobrim romanom „Vavilon 17“), Robert Silverberg (sa prefinjenim „Umiranjem iznutra“ i „Knjigom lobanja“, odnosno sa u „Monolitu“ objavljenim romanom „Vremenska promena“). Samo jednom su se, za sada, predstavili Benford, Mekafri, Bredberi te Barker sa svojom zbirkom „Knjige krvi“.

            Edicija „Znak Sagite“ objavila je i sve izuzetne antologije: „Antologiju savremene francuske fantastike“ (kojom nam otkriva izuzetne svetove uronjene u nasleđe nadrealizma) i „Horor antologiju“ (prvu ovdašnju serioznu knjigu posvećenu ovom žanru koji predstavjaju priče 3 autora, koji su temelji horora XX veka – Lavkraft, King, Barker). Zbog ovako širokog zahvata u žanrove fantastike edicija „Znak Sagite“ je promenila i ime, iz SF edicije u ediciju književne fantastike.

DOMAĆI SF

            Edicija „Znak Sagite“ nije se zadržala samo na objavljivanju prevedenih dela već je štampala i knjige domaćih pisaca što je još jedan važan potez Bobana Kneževića, obzirom da domaći autori nisu imali preveliku i, što je još važnije, stalnu podršku izdavača  za objavljivanje svojih knjiga.

            I tako se kao 14. knjiga „Znaka Sagite“ pojavio „Tamni vilajet, izbor jugoslovenskog SFa“ sa 14 priča i postao još jedna prekretnica na JUgo SF sceni. Iako je projekat slabo prošao kod čitalaca odnosno kod kupaca, krajem 1992.g. pojavio se „Tamni vilajet 2“ i doneo nove priče, ovog puta one koje su svojim kvalitetom pridobile žiri Konursa za SF priču Znaka Sagite (raspisanog kao još jedan prosvetiteljski pokušaj Bobana Kneževića, ovaj put usmeren na stvaranje jezgra domaćih SF pisaca).

            Krajem 1993.g. objavljen je „Tamni vilajet 3“, sa unekoliko izmenjenim podnaslovom „Izbor jugoslovenske fantastike“. To je još jedan prilog opstanku i jačanju domaćeg SF-a, odnosno Fantasy i Horror žanrova.

            Edicija „Znak Sagite“ je, osim „Tamnog vilajeta“, objavila i 2 romana domaćih autora: „Zlatnu knjigu“ Dragana R. Filipovića (Fantasy roman koji se dešava u našim krajevima i u kome se ponovo sreću Kraljević Marko i Musa Kesedžija) i „Bledu mesečevu svetlost“ Mileta Jankovića-Belog (priču o borbi ljudi sa ljudima škorpijama, bićima iz druge evolucione linije). U  ovoj je ediciji objavljena i zborka kratkih SF priča „Nikadorski hodočasnik“ Zorana Jakšića, autora čije su priče uvek među prvima na Konkursu. U izdavačkom planu za 1994.g. „Znak Sagite“ predviđa objavljivanje knjiga još nekoliko domaćih pisaca, čime se nastavlja započeta promocija domaćeg SF-a.

ČASOPISI

            Boban Knežević nije se zadovoljio samo izdavanjem knjiga, svestan da zdrava SF scena ne može postojati bez periodike tj. časopisa. Stoga je oktobra 1990.g. na adrese svih pretplatnika na izdanja IP „Znak Sagite“ stigao, potpuno besplatno!, časopis „Perpetuum Mobile“ u čijem su sadržaju, pored reklama za nova izdanja domaćih izdavača, bili teorijski članci o SF, F i H, te prikazi SF filmova i knjiga (svetskih i domaćih). Namera ovog izdanja bila je ponovo prosvetiteljska: da se podstakne i ozbiljnije, serioznije sagledavanje žanrova od strane domaćih autora.

            Na žalost, zbog slabog odziva čitalaca (uslov za dobijanje časopisa  bio je da se pretplatite na neku knjigu iz oglasa objavljenih u časopisu) „Perpetuum Mobile“ je posle 3 broja, 1991. godine prestao da izlazi.

            Iste godine okončana je i avantura SF časopisa „Alef“ (izdavač „Dnevnik“ Novi Sad), koji je takođe uređivao Boban Knežević, te tako na JUgoslovenskom tržišti više nije bilo ni jedne periodične publikacije posvećene SF-u. Uprkos prognozama da jedan SF časopis, u ova krizna vremena, ne može da opstane, Boban Knežević je, sa svojim stalnim saradnicima, pre svega sa Mićom Milovanovićem, marta 1993.g. pokrenuo SF, F&H časopis „Znak Sagite“ (kao svojevrsnu kompilaciju „Alefa“ i „Perpetuum Mobile“-a).

            Do kraja 1993.g. pojavila su se 3 broja ovog časopisa knjiškog oblika i obima, izuzetnog dizajna. U časopisu su zastupljene priče iz najnovije svetske produkcije i priče domaćih autora. Jednu trećinu časopisa zauzima magazinski deo sa prikazima SF knjiga, filmova i teorijskim člancima o žanrovima.

            Za domaću SF scenu izuzetno je interesantan uvodnik trežeg broja časopisa u kome Boban Knežević kaže da mu je želja da stvori časopis koji će objavljivati isključivo domaće SF&F radove. Ostvarenje ove želje bio bi korak u definitivno odrastanje domaćeg SF-a, odnosno početak jedne nove epohe u kojoj će SF, konačno, izboriti i od šire javnosti priznato mesto u kulturi Jugoslavije. Proteklih 10 godina dokaz su da je Boban Knežević (i njegove brojne aktivnosti) igrao ključnu i pokretačku ulogu u opstanku, osamostaljivanju i odrastanju domaćeg SF-a. I sva je prilika da će on tu svoju misiju i dalje nastaviti. Na radost i zadovoljstvo svih ljubitelja ovog žanra u Jugoslaviji.

(1994)