NEUMORNI „POLARIS“ 1994.

Najstarija privatna SF biblioteka „Polaris“, osnivača i urednika dr. Zorana Živkovića, nije prestala sa radom ni u letnjim mesecima, pa upravo privodi kraju izdavanje drugog ovogodišnjeg kola od 9 knjiga. Tempo objavljivanja čak po dve knjige mesečno svrstava „Polaris“ među najaktivnije izdavače u zemlji, posebno kad se ima u vidu odnos broja izdatih knjiga prema broju zaposlenih u „Polarisu“ (a to je samo jedan radnik - urednik). Podsetimo da je „Polaris“ i, u po izdavače apokaliptičnoj 1993.g, objavio 21 jednu knjigu!

            Dela zastupljena u drugom kolu potvrda su lagane i postojane promene  „Polarisove“ koncepcije. Dok je u prvim godinama (a „Polaris“ je počeo sa radom 1982.g.) objavljivao samo dela domaćoj publici poznatih autora, klasika žanra (Klark, Asimov, Herbert) u nekoliko poslednjih kola „Polaris“ štampa i romane novih autora, odnosno dela koja prilično odstupaju od klasičnih okvira žanra.

 Drugo kolo otvara knjiga „Šuplji čovek“ Dena Simonsa. Simons, trenutno neprikosnovena SF zvezda, u ovom romanu istražuje temu telepatije sa one manje blistave strane, na kojoj taj dar postaje i svojevrsno prokletstvo za svog nosioca suočenog sa haosom mentalne buke ljudi koji ga okružuju.

 Jedan drugi haos, haos sveta kojim vladaju multinacionalne kompanije i informacijsko-kompjuterska virtuelna stvarnost predmet su romana „Neuromanser“ i „Grof Nula“ Vilijema Gibsona, žreca postmodernističkog talasa u SF-u, nazvanog „kiber pank“. Obe knjige (inače delovi tirilogije čiji je završni segment „Monalizino preopterećenje“, takođe predviđen za objavljivanje u „Polarisu“) vrcaju od fascinantnih ideja ispričanih izmišljenim meta-jezikom što, sve zajedno, tvori priče prepune jedne potpuno nove osećajnosti i senzibiliteta. 

 Roman Grega Bera „Večnost“, drugi je deo Hard SF pripovesti, započete romanom „Eon“, koja ostaje dosledna klasičnim kanonima žanra ali i manupuliše njima da bi izgradila svet raširen kroz prostore, vremena i dimenzije kosmosa.

 Četiri romana Pola Andersona („Moždani talas“, „Tri srca i tri kralja“, „Krstaški pohod“, „Biće vremena“), originalno objavljena 1950-tih i 1960-tih, svakako ne dosežu domete najnovijih SF dela ali je njihova pojava važan poduhvat kojim se popunjavaju rupe u poznavanju žanra, njegove istorije i razvoja u prelomnim godinama uspona iz paraliterature ka zreloj književnosti. Kulturološki značaj objavljivanja ovih knjiga (kao i knjiga Kliforda Simaka u prošlom kolu) nesporen je.

Poslednji roman iz drugog kola (čija pojava se očekuje svakog dana) je drugi segment "Jezero Dugog Sunca" u epskoj seriji „Dugo Sunce“ Džina Volfa koji je svojom prethodnom mega pričom, petotomnom „Knjigom novog Sunca“ (takođe objavljenom u „Polarisu“) dokazao svoje besprekorno pripovedačko umeće. „Dugo Sunce“ je saga o fantazijskom svetu u višegeneracijskom svemirskom brodu koji plovi ka nepoznatoj sudbini. Prvi tom samo je odškrinuo dveri čudesima i tajnama čije otkrovenje sa nestrpljenjem i onom prijatnom čitalačkom jezom isčekuje svaki pravi ljubitelj žanrovske, SF knjiženosti.

(„Vreme“, 1994.)