Uprkos gotovo sedamdesetogodišnjoj prisutnosti stripa na ovim prostorima - 21. oktobra 1934. godine u "Politici" su objavljeni prvi
kaiševi "Detektiva Iks-9"
(tada je Duda Timotijević
"izmislio" reč za novu vizuelnu formu, uzevši drugi deo engleskog
pojma comic strip), te nespornoj
popularnosti priča u slikama, ljubitelji stripa
oduvek su bili difuzni, neorganizovani pojedinci različitih godina, obrazovanja
i ukusa (a i finansijskih mogućnosti). Svaki od njih je zasebno kupovao
omiljene sveske, eventualno ih menjajući sa drugovima ili na buvljacima,
uključujući se u reku strip produkcije,
prema godinama odrastanja, ostajući u njoj trajno ili se isključujući u
trenutku "odrastanja" i
okretanja "ozbiljnim stvarima".
Ovakva situacija nastavila bi se da nam se nije desio raspad države, rat,
sankcije što je rezultiralo propašću svih strip
izdanja i nateralo stripoljubce na svakojaka dovijanja ne bi li došli do
omiljene literature, bilo one iz ranijih godina bilo one objavljene u doskora
bratskim republikama. U ostvarivanju ovih nauma istomišljenici su sve više bili
upućeni jedni na druge.
Zanesenjaci i nostalgičari
U takvoj situaciji,
krajem 1995.godine u Novom Sadu
osnovan je Klub obožavalaca stripa.
Po rečima njegovog predsednika Miloša
Sekulića, grupa strip fanatika,
zanesenjaka i nostalgičara, u najdubljoj ilegali je zaključila da "tako više ne ide", da stripovi više ne smeju da se prodaju po
trotoarima i pijacama, da se ne smeju koristiti kao potpala, papir za motanje
duvana i ostale slične rabote, već da ih treba čuvati za generacije koje
pristižu, razvijati i populisati. Posle poprilično muka Klub je zvanično registrovan, kao udruženje građana, maja 1996. godine. Prvenstvena namera osnivača
je da na jednom mestu sakupi što više stripova
i učini ih dostupnim zainteresovanima. U ovom trenutku ova jedinstvena
biblioteka stripa broji 20.000
naslova, komplete izdanja domaće produkcije od 1970-tih na ovamo, odnosno
stranih publikacija, i oni se mogu iznajmiti radi čitanja. Naravno neka izdanja
su više čitana, druga se traže mnogo slabije, za treća se gotovo niko ne
interesuje, upravo kao i u svakoj drugoj biblioteci. Članstvo Kluba je šarenoliko, od osnovaca do
penzionera; najbrojniji su srednjoškolci i studenti, neki dolaze redovno, drugi
ređe, poneko gubi interes i odustaje, mladi pristižu. Uprkos fluktuaciji Klub broji oko 170 aktivnih članova.
Prateći njihova interesovanja delatnost Kluba
proširila se na sakupljanje SF knjiga,
gramofonskih ploča, postera, muzičkih časopisa, rečju svega što je
objavljivano na ovim prostorima u proteklih 50-tak godina.
Škola stripa
U prostorijama kluba, u
ulici kralja Aleksandra 10, prvi sprat
(radnim danom od 10-20, subotom od 10-14), organizuju se izložbe i promocije
stripova a ponovo je započela sa radom i Škola
stripa Vlade Vesovića i već je pohađa 12 polaznika; njihovi časovi
održavaju se svakog petka od 16-20 časova. Klub,
dakle, živi vrlo aktivno, mnogo je dešavanja i novina koje nisu uvek adekvatno
propraćeni u lokalnim medijim pa je najsigurnije informacije potražiti na
telefon Kluba 624-723.
Za pet godina svog rada
Klub obožavalaca stripa dokazao je
opravdanost svog osnivanja i izgradio temelje za, nadamo se, dugotrajno
postojanje na radost novosadskih stripoljubaca.
(„Dnevnik“, Novi
Sad, 5. avgusta 2001.godine)
0 komentara:
Постави коментар