Uprkos gotovo sedamdesetogodišnjoj prisutnosti stripa na ovim prostorima - 21. oktobra 1934. godine u "Politici" su objavljeni prvi kaiševi "Detektiva Iks-9" (tada je Duda Timotijević "izmislio" reč za novu vizuelnu formu, uzevši drugi deo engleskog pojma comic strip), te nespornoj popularnosti priča u slikama, ljubitelji stripa oduvek su bili difuzni, neorganizovani pojedinci različitih godina, obrazovanja i ukusa (a i finansijskih mogućnosti). Svaki od njih je zasebno kupovao omiljene sveske, eventualno ih menjajući sa drugovima ili na buvljacima, uključujući se u reku strip produkcije, prema godinama odrastanja, ostajući u njoj trajno ili se isključujući u trenutku "odrastanja" i okretanja "ozbiljnim stvarima". Ovakva situacija nastavila bi se da nam se nije desio raspad države, rat, sankcije što je rezultiralo propašću svih strip izdanja i nateralo stripoljubce na svakojaka dovijanja ne bi li došli do omiljene literature, bilo one iz ranijih godina bilo one objavljene u doskora bratskim republikama. U ostvarivanju ovih nauma istomišljenici su sve više bili upućeni jedni na druge.
Zanesenjaci i nostalgičari
            U takvoj situaciji, krajem 1995.godine u Novom Sadu osnovan je Klub obožavalaca stripa. Po rečima njegovog predsednika Miloša Sekulića, grupa strip fanatika, zanesenjaka i nostalgičara, u najdubljoj ilegali je zaključila da "tako više ne ide", da stripovi više ne smeju da se prodaju po trotoarima i pijacama, da se ne smeju koristiti kao potpala, papir za motanje duvana i ostale slične rabote, već da ih treba čuvati za generacije koje pristižu, razvijati i populisati. Posle poprilično muka Klub je zvanično registrovan, kao udruženje građana, maja 1996. godine. Prvenstvena namera osnivača je da na jednom mestu sakupi što više stripova i učini ih dostupnim zainteresovanima. U ovom trenutku ova jedinstvena biblioteka stripa broji 20.000 naslova, komplete izdanja domaće produkcije od 1970-tih na ovamo, odnosno stranih publikacija, i oni se mogu iznajmiti radi čitanja. Naravno neka izdanja su više čitana, druga se traže mnogo slabije, za treća se gotovo niko ne interesuje, upravo kao i u svakoj drugoj biblioteci. Članstvo Kluba je šarenoliko, od osnovaca do penzionera; najbrojniji su srednjoškolci i studenti, neki dolaze redovno, drugi ređe, poneko gubi interes i odustaje, mladi pristižu. Uprkos fluktuaciji Klub broji oko 170 aktivnih članova. Prateći njihova interesovanja delatnost Kluba proširila se na sakupljanje SF knjiga, gramofonskih ploča, postera, muzičkih časopisa, rečju svega što je objavljivano na ovim prostorima u proteklih 50-tak godina.
Škola stripa
            U prostorijama kluba, u ulici kralja Aleksandra 10, prvi sprat (radnim danom od 10-20, subotom od 10-14), organizuju se izložbe i promocije stripova a ponovo je započela sa radom i Škola stripa Vlade Vesovića i već je pohađa 12 polaznika; njihovi časovi održavaju se svakog petka od 16-20 časova. Klub, dakle, živi vrlo aktivno, mnogo je dešavanja i novina koje nisu uvek adekvatno propraćeni u lokalnim medijim pa je najsigurnije informacije potražiti na telefon Kluba 624-723.
            Za pet godina svog rada Klub obožavalaca stripa dokazao je opravdanost svog osnivanja i izgradio temelje za, nadamo se, dugotrajno postojanje na radost novosadskih stripoljubaca.
(„Dnevnik“, Novi Sad, 5. avgusta 2001.godine)

0 komentara:

Постави коментар

top