Asimov, Enciklopedija, 1992.

I

            6. aprila leta Gospodnjeg 1992. umre Isak Asimov, dobri doktor koga su voleli roboti. Niko zaista ne zna koliko je knjiga napisao. Ali, čini se, nema čoveka koji se imalo interesovao za ono što naučnici petljaju u svojim laboratorijama i glavama, odnosno onoga koji je bio zainteresovan za Science Fiction a koji nije bar jednu priču Asimovljevu pročitao. Malo čije dečačko srce nije zadrhtalo pred prazninom svemira u koju propade Zadužbina i Carstvo. Tog Svemira koji pokoriše ljudi u blistavim skafanderima, ruku pod ruku sa robotima stupajući.

            Posle smo malo odrasli i postideli se svojih zanosa. Ali, ne mari, dobri doktor koji je voleo da se odaziva i na „Prirodno bogatstvo“, svima je opraštao. Jer pristizale su nove i nove generacije dečaka velikih, zvezdane prašine gladnih očiju. I, bogu hvala, uvek će pristizati a on će ih čekati raširenih ruku.

II

            Čuvena Enciklopedija Galaktika objašnjava pojam Naučna fantastika u dve rečenice (na strani 1992, tom 24, VI prerađeno i dopunjeno izdanje iz 2109. godine, ćirilicom): „Tematski blok u rasponu od hipotetičnih budućnosti do alternativnih sadašnjica i istorija obrađivan u svim vrstama umetničkog stvaralaštva, izuzetno popularan među konzumentima prosečnog interesovanja i zahteva. Karakterišu je nedovoljno izgrađena samosvest kao posledica dugogodišnjeg tavorenja na marginama priznatog stvaralaštva i izrazita sklonost prema tradicionalnim formama izražavanja“.

III

            Do kraja avgusta 1992. najinteresantnije SF knjige izašle u Jugoslaviji (staroj i novoj), po mom skromnom mišljenju, su:

            „Stalno se vraćajući kući“ U. Legvin (Polaris) – sjajna knjiga,

            „Tri stigmate Palmera Eldriča“ F. Dik (Znak Sagite) – sjajna knjiga

            „Amber 4&5“ R. Zelazny (Flamarion) – (i opet) sjajna knjiga.

(1992)