PETODELNA SAGA – „Devet prinčeva Ambera“, „Puške Avalona“, „Znamenje jednoroga“, „Oberonova ruka“ „Predvorje Haosa“ Roger Zelazny, izdavači Znak Sagite/Flamarion, 1991-1992.

Rodžer Zelazni, jedna od ključnih figura u grupi mladih pisaca koji su 1960-tih uzdrmali okoštalu tvrđavu žanrovske izolovanosti, odrekli se svih kanona i u naučnu fantastiku uneli nove ideje otvorivši joj put prema velikoj književnosti, u intervjuu koji je dao 1980. godine, glasno, bez ikakve izveštačene umišljenosti, izjavljuje da su knjige iz serije Amber, bile za njega niz prijatnih relaksacija. Teško da bi takva izjava mogla da se čuje od bilo kog „ozbiljnog“ književnika bilo gde u svetu. No, Zelazniju je savršeno jasno šta, kako i zašto piše i on nema potrebu da se bilo kome pravda. Svi dokazi njegovih vrednosti nalaze se između korica knjiga (njegovih, naravno) od kojih su mnoge remek-dela, i to ne samo u granicama žanra u koji ga svrstavaju.

            Petodelna saga o Amberu u kojoj su varirani osnovni motivi Fantasy literature, ostvarenje je Zelaznijeva želje da stvara svetove neopterećen potrebom da se isti preterano detaljno, naučno racionalno objašnjavaju. Mitološki Amber, ostrvo reda, i, suprotstavljeno mu, Predvorje Haosa sa Senkama, svetovima između njih koje  junaci oblikuju svojom maštom, idealna su pozornica na kojoj se prepliću ratovi, porazi i pobede, tamnovanja, savezi i mržnje gotovo besmrtnih, vekove starih, heroja (koji su omiljeni Zelaznijevi likovi) u sveopštoj borbi za presto u kojoj niko nije u potpunosti pošten ili zao već se, naprotiv, u svakom krugu raspleta otkriva da je neko, zavisno od interesa, promenio tabor.

            Očito je ovakva postavka priča veoma zabavljala pisca. Gotovo da možete osetiti kada mu se neka ideja dopada, pa je pažljivo gradi i razrađuje, dok su mu drugi delovi teksta tek neminovni prelaz, veza do nove ideje. Stranice i stranice su ispunjene prelepim rečenicama, blistavim od slika i jarkih boja. Poslednji roman u seriji, „Predvorje Haosa“, niz je neobuzdanih uzleta mašte, fantastičnih bića i mesta, uzbuđujući dokaz o snazi i lepoti novih bajki.

            Ne sme ostati nepomenut još jedan mali trik Zelaznijev: za razliku od vrlo ozbiljnih, fatalnih atmosfera Fantasy priča u ovoj dominira ton sveprisutne (samo)ironije glavnog junaka Korvina što još više doprinosi lakoći i zavodljivosti knjiga i njihovom približavanju najboljim iskustvima stripa što, opet, sa svoje strane, može biti shvaćeno samo kao kompliment. Jer, setimo se Zelaznijevih

reči s početka. Nikakvo potcenjivanje čitaoca, tako prisutno kod autora koji samo žele da zabave publiku (i uzmu novac) ili otaljavanje stranica (takođe često jer što više stranica – više novca) ne postoji u ovim knjigama. Čak i kad je u pitanju zabava, Zelaznijevi kriterijumi su visoki a rezultati vrhunski. A kako je takvih, sjajnih, knjiga (kao i pisaca) veoma malo, poduhvat objavljivanja celokupne prve Amber serije (u međuvremenu je Zelazni napisao i novu sagu o Korvinovom sinu) koji je preduzeo i izveo privatni izdavač Boban Knežević, zaslužuje punu pažnju i odobravanje.

            Bajke o Dobru i Zlu, naravno, nastavljaju se. Konačnih završetaka nema.

            Neka i bude tako.

(„Dnevnik“, 1992)