Agilna beogradska kuća “Laguna” upravo je objavila dve knjige iz
serijala o Adrijanu Molu - "Tajni
dnevnik Adrijana Mola (13 3/4 god.)" iz 1982.g. i "Bolno odrastanje Adrijana Mola" iz 1984.g. - a u
pripremi je i treći nastavak "Iskrene
ispovesti Adrijana Alberta Mola". Romani-dnevnici pobrali su
nepodeljene simpatije čitalaca i kritike širom sveta. Ono što je ove knjige
izdvojilo iz pregršti literature namenjene čitaocima u osetljivom i teškom dobu
prelaska iz detinjstvo u „odraslost” jeste srećan spoj dnevne
aktuelnosti i lepršavog ispovednog monologa. Adrijan Mol živeo je u potpunosti zaronjen u tekuća dešavanja u Engleskoj s početka 1980-tih, što
podrazumeva svesnost kako političkog trenutka (na vlasti je čelična ledi Margaret Tačer) tako i
socijalnog miljea (do tada nezabeležene nezaposlenosti, čak 3 miliona ljudi,
siromaštva, raznih rasističkih pokreta, panka
kao oblika bunta mladih). Sve situacije propuštene su kroz filter starmalog
deteta što je autorki Sju Taunzend
omogućilo da oštro kritikuje aktuelne političke lidere, služeći se infantilnim
ali ubitačnim dečijim komentarima; ovaj recept ume da bude i previše mudrijaški
s obzirom na uzrast govornika, no na sreću, ne koristi se prečesto - tek uzgred
u prvoj knjizi, malo više u drugoj knjizi (s opravdanjem da su deca
koliko-toliko odrasla). Da se više posezalo za ovim aspektima zapisi Adrijana Mola sadržali bi previše
nepoznatih likova kako za one izvan Engleske
tako i za domaću populaciju, obzirom da su političari potrošna roba, što protek
vremena upravo potvrđuje. Iz ovih razloga političkim satirama “rok trajanja”
vrlo je kratak a sva kasnija čitanja toliko su opterećena objašnjenjima da
prvobitni tekst gubi smisao.
KAKO I ZAŠTO ODRASTATI
Kod
jedinki ljudske vrste odrastanje podrazumeva stasavanje tela i sticanje
iskustava kroz procese učenja i socijalizacije; sve ovo rade i mladunci svih
(ostalih) životinjskih vrsta, što će reći da su procesi sasvim prirodni ali su
njihove forme, u slučaju čoveka, prevazišle prvobitni stadijum jer je prinuda
grupe prema mladima usavršena. Najočitiji oblik socijalne prinude je škola u
kojoj se stiču znanja koja su, navodno, nužna za ostatak života. Đacima,
međutim, pošto su siviše mali i naivni, ovo nije jasno pa pružaju otpor prema
onome što se, u krajnjem, čini za njihovo dobro. Adrijan Mol nije izuzetak od pravila pa je i njemu škola mrski,
besmisleni teret - naročito ako je neuspešan u savladavanju gradiva.
Mol, sem ovih ima i bezbroj drugih
problema. Primarna porodica mu je u potpunom haosu, roditelji su bez posla pa
žive od socijalne pomoći ili malih zarada od teških poslova, redovno i poletno
se svađaju, faktički razvode i nalaze nove partnere, otkrivaju da su pogrešili,
padaju jedno drugom u zagrljaj i, posle perioda mira i ljubavi, ponovo svađaju.
U svoj toj zaokupljenosti oca i majke sopstvenim životima Adrijanu se čini da je (i jeste) zaboravljen, bačen na marginu, čak
iskorišćavan. Podršku i utehu, povremeno dobija od stroge bake, starca koga
posećuje u ime svoje pripadnosti Društvu
Samarićana, nestašnog psa, retkih drugova i svoje velike ljubavi Pandore, devojčice koja, pak, pripada
višoj klasi i koja, takođe, prolazi kroz razne faze, od snobovske do osvešćeno
feminističke. Celokupna situacija goni mališana u introspektivne monologe
koji rezultiraju razvojem svesti o sopstvenoj izuzetnosti, oličenoj u uverenju
da je on intelektualac i budući veterinar, pesnik ili pisac koji se razvija, ni
manje ni više, u pravcu intelektualnog i
emotivnog nihilizma(!), što ga vodi, posle druženja sa maloletničkim
banditima, u bekstvo od kuće u hladni i negostoljubivi svet... Jadima i
patnjama nigde kraja. Odrastanje, praćeno bubuljicama, seksualnim buđenjem,
ljubavnim jadima i okrutnom školom, nikako da se završi. Adrijan je uhvaćen u bezizlazni lavirnit mogućnosti i želja,
velikih obećanja i bednih ispunjenja.
Simpatije
autorke i čitalaca, kako onih starijih tako i onih mlađih, na strani su,
naravno, Mola. Prepoznavanje opštih
mesta u životu svakoga osnovno je oružje knjige koje se ojačava bezbrojnim
zavrzlamama jedne vrlo živahne familije i, kao krunom, humorom baziranim na
naivnom razmeravanju ponašanja odraslih. Mešavina pomenutih elemenata sasvim
uspešno odrađuje svoj zadatak - zabaviće i nasmejati znatiželjnike, ponekad
sasvim infantilno, ponekad gorko. Adrijanovi
godišnjaci otkriće u zapisima tajnog dnevnika srodnu dušu i poneki koristan
savet što svakako nije zanemarljivo. Konfliktne situacije u porodici: svađe
roditelja, razvodi, vanbračne veze, čak i vanbračna deca, kojih u drugim knjigama
ili uopšte nema ili su date “u rukavicama”, u pričama o Adrijanu Molu odvijaju se u punoj snazi svoje brutalnosti i
besmislenosti egoizma odraslih; autorka ipak nalazi humorne linije u tim
trenucima, izbegava njihov potpuni “mrak” svesno ulazeći u didaktički optimizam
koji, uz već pomenute starmale zaključke-opaske na političke i životne
situacije, ume povremeno da deluje previše orkestrirano. Između ovakvih
trenutaka, pak, nalazi se vrcavo, dopadljivo štivo koje se čita lako i zrači
pozitivnom energijom svežom i posle dve decenije a to je kvalitet koji se mora
poštovati. Stoga, upoznajte Adrijana Mola
po prvi put ili obnovite staro druženje. Vaš napor biće nagrađen smehom i
dobrim raspoloženjem, tako nedostajućim u sivoj nam svakodnevici.
(2003)
0 komentara:
Постави коментар