(NE)STALNI STRIP - Strip u 2000.g. u Jugoslaviji

Okruglo-ćoškasta JU 2000-ta imala je, među bezbroj ostalih, i svoje strip lice, vrlo šaroliko i promenjivo. Bez pretenzija da sagledamo sve njegove izraze i raspoloženja, skrećemo pažnju na nekoliko tendencija i mena.

PERIODIKA

            „Stripoteka“ je izlazila čitavu godinu, svakog meseca što je itekakav uspeh za magazin koji se više puta gasio i uskrsavao. Redovnost daje šansu novim stripoljupcima da se naviknu na stalnost ovog štiva i njegovu dostupnost, što će reći „ako mi se ovaj broj nije dopao – možda će sledeći“ (jer će ga biti za mesec dana). Za ovakve dileme „Stripoteka“ je pružala prilično materijala obzirom da je koncepcija „štrpnimo iz okeana stripa malo odavde – malo odande, malo od starog malo od novog“ (normalno, uvek u granicama mejnstrima).

            Svakog petka izlazio je „Politikin zabavnik“ i na svoj tihi ali uporni način gajio strip, od Bluberija do Fantoma, preko francusko-belgijskih junaka. Za to je zaslužio gigantski plus za decenijsku upornost, dodatni plus je zbog stripova u boji a minuse dobija jer je priča u slikama sve manje (ceo list je poprilično utanjio) te zato što je boja prečesto mrljava, beži od crteža, muti ga. Ipak, ovdašnji ljubitelji 9. umetnosti uvek jednim okom prate „Zabavnik“.

            Kad smo već kod „Politike“ pomenimo da je prestao da izlazi „Talični Tom“, tako da obećanje o najvećem strip poduhvatu ostade neispunjeno (ni „Asteriks“ nije završen, nisu objavljene epizode koje je Uderco nacrtao i napisao sam). Poslednji brojevi „Taličnog“, nespornog strip klasika, tehnički su izgledali vrlo jadno: pretanke korice, loše separisane boje koje mrljaju crtež i beže od linija.

            Najveće iznenađenje za stripoholičare bio je „Bumerang“ koji se pojavio, nenadano, na kioscima. Prvi broj bio je u znaku domaćeg alternativnog i (previše) početničkog stripa, drugi je doneo deo Kerčeve „Ket Klou“, najavljujući ozbiljnije poduhvate. Trećeg broja još nema a kad će... Nadamo se da će se ipak pojaviti i uspeti da razvije svoje potencijale (posebno jer „Stripoteka“ ne neguje domaći strip pa je to mesto upražnjeno).

            „Striper“ – mada se ovo  izdanje, koje sadrži „ekstremni“ alternativni JU strip, izdvaja od prethodn pomenutih, pripada im jer je izvedeno po mejnstrim standardima (štampa plus kolor korice), zbog čega, pak, odskače od tehnički skromnih, fotokopirnaih alternativnih izdanja. „Striper“ objavljuje radove kako proverenih tako i mladih alternativaca i dokazuje da ova scena aktivno i kvalitetno živi.

ALBUMI

            Strip albumi odavno su naši retki ali dragi gosti. „Stripoteka“ je 2000-te pokrenula serije albuma sa starim epizodama „Komanče“ i „Bernarda Prinsa“, obe samo u crno-beloj varijanti, a kao izuzetak pojavio se kolorni „Petar Pan“.

            „L.O.M.“ je izbacio kolekciju Krambovih kratkih stripova (crno-belih), kao i najređu od svih strip album priča – album domaćeg autora A. Zografa.

            „Književna reč“ je kao dodatak broju 511 objavila, na kvalitetnom papiru, drugu epizodu „Čuvara zaboravljenog vremena“ Radovanovića i Marića, kao prijatno iznenađenje za koje možemo poželeti da postaje uobičajeno.

            Uzdanice domaće publike, tako, i dalje su piratska izdanja albuma. Uz već redovne nove albume „Torpeda“, erotskog Manare te „Astera Blistoka“ i „Džeremaje“, pojavila su se i prva dva roma serijala „Torgal“. Vrlo zapaženi su i albumi Enki Bilala, Mebijusova religijsko-seksistička fantazija „Anđeoska krila“, te poslednji strip Huga Prata (neko se dosetio da ga skine sa Interneta, prevede i štampa). Kako je to jednom rečeno – možda ove rabote nisu po zakonu ali prijaju svakom ljubitelju stripa.

ALTERNATIVNI STRIP

            Ova scena gura po svom: bez vezivanja za institucije, osim povremene saradnje sa njima ako je u pitanju neki projekat ili izložba, sa punim osloncem na sopstvene snage, stvaralačke i finansijske, i na međusbno druženje i pomoć. Otuda se i u 2000-toj alternativa oglašavala izdanjima (od „Krpelja“ do „Pernatih prijatelja“) i malotiražnim izdanjima (kakva je Kulturbuntova „Kuhinja“, zborni i potom privi broj časopisa). Pomenuti „Striper“ u ovom okruženju tek je izuzetak što potvrđuje pravilo. Individualnost i eksperiment do granica medija i hermetičnosti, ostaju glavne odlike ovog stripa na čijoj sceni je primetno stasavanje nove generacije koja se učila na radovima domaćih andergraund autora sa početka 90-tih. Ovaj trend se mogao zapaziti i na izložbi „Kraj epizode“ (Beograd, galerija SULUJ). Zabeležimo i učešće domaćih autora na konkursu „Strip o haikuu“ slovenačkog časopsia „Apokalipsa“.

VIRTUELNI STRIP

            Sem do sada pominjanog realno-papirnog stripa već nekoliko godina sve važniji deo JU strip scene je virtuelni strip. Reč je o nekoliko veb sajtova, sa prezentacijama radova pojedinih autora koji su, na žalost, poprilično nesigurni tj. brzo nastaju i nestaju. Od sajtova koji su trajniji izdvajaju se Strip segment, sa istorijsko-teorijskim sadržajima i esejima, na sajtu Srpske kulture „Rastko“ i ažurne i agilne Strip vesti Zlatka Milenokovića. Virtuelni svemir je i najbolji način da se stekne uvid u tekuća svetska strip dešavanja i produkciju, nedostupnu u papirnoj varijanti.

FINALE

            Pre no zaključimo ovja pogled unazad, pomenimo i važna dešavanja kakva su strip škola Vlade Vesovića, sa svojim telentovanim polaznicima, knjižaru „Beopolis“ kao mesto okupljanja autora i izvor zanimljivih inicijativa i projekata, uspeh stripa „Točak“ Kovačević-Vesović-Skrobonja na međunarodnom konkursu francuske kuće „Glenat“; ovi prokjekti uz mnoštvo započetih koji će se realizovati u narednom periodu, upotpunjuju pokrete na JU strip sceni u 2000-toj. U ponečemu je ova godina bila bolja od ranijih ali i slabija, neke šanse su propuštene a druge se otvaraju. Hoće li se i ostvariti ostaje da vidimo.

(2001)