PESME ISKONA „Suđaje“ Miloš Jovanović, izdavač Čigoja štampa, 1995.

U svojoj drugoj knjizi pesama Miloš Jovanović je, za razliku od polifonog prvenca („Kula“ Zajednica autora „Ugao“, Vršac, 1994.), koncentrisan na samo jednu temu što rezultira složenim, značenjima bogatim stihovima i zaokruženošću poetske vizije. Predmet Jovanovićevog stihovanja, sugerisan već samim naslovom knjige, je mitoteologija, odnosno jedan poseban pogled na svet, pogled u kome su materija i nematerijalna supstanca-duh u neprestanom dodiru koji podrazumeva sve gradacije odnosa, od antagonizma do saradnje. U takvom svetu čovek, kao jedinka, i celokupno čovečanstvo, egzistira samo kao segment, deo sveta a nikako kao njegov gospodar (što sugeriše materijalističko učenje), kao biće krhko i ranjivo, u vlasti velikih sila koje tek naslućuje i pokušava da umilostivi. Na pagansko arhetipski sloj, koji svako od nas nosi u (pod)svesti, te je stoga i večita tema svekolike umetnosti, naknadno su pridodate – nedovoljno jake da ga apsorbuju – dogme monoteističkih religija. U tom i takvom obliku i danas, kraj savremenih čuda civilizacije, meandrira duboka reka  iskonskog, postojana i sveprisutna.

            Jovanović je, svestan sastava te reke, u svojim stihovima uspostavio trostruki dijalog: paganskog, hrišćanskog i, kao žiže u kojoj se oni prelamaju, pojedinačnog. Bazične emocije i stanja – strah, ljubav, slutnja, bespomoćnost i nadmoć, divljenje... – uokvireni i iživljeni kroz rituale, narodne običaje, dostižu i dotiču jedinku razapetu među pitanjima sopstvenog postojanja, trajanja i svrhe. Te i takve, sudbinske dileme uvek nose u sebi strahovitu snagu koja neveštim autorima izmiče i vodi ih u patetiku. Istorija književnosti puna je takvih, neuspešnih radova. Jovanović, pak, uspeva da se odupre toj opasnosti, Njegov ton ostaje odmeren i kad, gotovo faktografski, ulazi u mitološku situaciju, i kad izvodi zaključak, poentira. „Suđaje“ nam se tako predstavljaju kao zaokruženi niz pesama-isečaka iz jedne od paralelnih stvarnosti kraj koje/u kojoj živimo, nudeći moguć, a svakako zanimljiv i vredan, odgovor na nerazrešivi čvor Tajne življenja.

(1995)