Ove se godine obeležava 20 godina od pojave TV serije „Dosije X“; preciznije, 18.07. na Strip konvenciji u San Dijegu biće održana velika konvencija
ljubitelja serije na koju će doći i zvezde serije i učestvovati na
tribina-okruglom stolu-debati o ovoj seriji a najavljene su i mnoge druge
proslave ovim povodom. Iako je serija prestala da se emituje, posle 9 sezona,
2002. godine ona i dalje živi svoj (post-mortem?)
život, ne samo u DVD/BluRej
izdanjima, već u obliku serije strip svezaka i albuma, odnosno originalnih
priča i romana, kompjuterskih igrica, i, najvažnije za opstanak i razvoj fame o
njoj - na nekoliko aktivnih internet foruma kao mestima za dalje spekulacije o
tihoj najezdi vanzemaljaca odnosno o sudbini detektiva Moldera i Skali, njihovoj
aferi, potomku i sličnim pikanterijama. „Dosije
X“ tako pokazuje da je i dalje deo opšte popularne kulture odnosno da
uspešno sa generacije koja seriju originalno pratila prelazi na „novu generaciju“.
Ipak, početak čitave
priče nije bio nimalo glamurozan a sudbina projekta bila je vrlo neizvesna. Kris Karter, koji je sve osmislio i
zakuvao, imao je poprilično muka da ubedi bosove „Foks“ kompanije da ulože pare u „strašnu seriju“ i to mu je uspelo tek na više puta ponovljenim
radnim sastancima, izbor glavnih aktera išao je traljavo, bilo problema na
snimanjima i u postprodukciji. Ali kada
je „Dosije X“ osvanuo na TV ekranima sve je krenulo kao podmazano
jer se publika i kritika „navukla“ na proizvod. A on je bio do tada neviđeni
spoj raznorodnih elementa - od naučne
fantastike i krimića do horora i
teorije zavere. Karter navodi kao
svoje uzore i inspiraciju serije „Zona
sumraka“, „Alfred Hičkok vam prikazuje“, „Kolčak“, „Noćna galerija“; od
njih je pokupio neke od sastojaka (jezu, fantastiku,
mistiku, napetost) i pomešao ih sa spekulacijama vezanim za NLO i vanzemaljce odnosno sa narastajućim saznanjem da država finansira
brojne tajne organizacije koje se bave špijunažom, egzekucijama nepoželjnih,
ali rade i ko zna šta još. Na to sklisko i nesigurno ali inspirativno tlo
postavio je Karter pripadnike državne
organizacije FBI koji se ne bave
klasičnim kriminalom već - natprirodnim/paranormalnim pojavama. Muški deo tima,
agent Molder (igra ga Dejvid Duhovni), glas je (ne)verovanja,
mistike i instinkta dok je agentica Skali
(igra je Džulijan Anderson)
zastupnica „suvog“ razuma i logike. Njih dvoje imaju potpuno drugačije pristupe
bizarnim slučajevima koje trebaju da reše ali se i dopunjuju i napreduju
(opremljeni spravicama koje su, tada, bile vrhunac tehnologije). Ipak, njihovi
napori ne uspevaju uvek jer ni njihova organizacija kao ni ostatak državne
vrhuške nije jedinstven, što će reći da pojedinci nisu baš na strani ljudi već
rade za one druge - vanzemaljce koji
su se infiltirirali svuda po svetu i sprovode svoj plan, ni manje ni više nego
- porobljavanja Zemlje i čovečanstva.
U stalnoj igri mačke i miša, dobra i zla, teku
epizode od kojih su neke potpuno nezavisne-samostalne i bave se „neobičnim“ slučajevima dok su druge deo
okvirne priče-zapleta o invaziji. Na sve ovo zamešateljstvo nadogradila se i
intriga koja se bavi problemom muško-ženskog odnosa Moldera i Skali, odnosno prerastanjem profesionalnog odnosa u
ljubavni. Mada Karter kao tvorac
osnovne priče tvrdi da nije imao nikakve ideje u ovom smeru i da se taj podzaplet
nametnuo (što mu se može ali ne mora verovati jer on važi za vrlo promišljenog
tipa), fakat je da su se originalnim fanovima (koji se „lože“ na teoriju zavere
i NLO ikonografiju) masovno
priključili i oni koje, pre svega, intrigira potencijalna ljubavna priča. Ovim
grupacijama treba dodati i gledaoce koji nisu voleli naučno fantastične sadržaje već krimiće
ali su takođe našli ponešto
interesantno za svoju dušu u ovom programu. „Dosije
X“ je serija koja je uspela nešto do tada nezabeleženo - ujedinila je
nekoliko grupa žanrovski različito orijentisanih gledalaca ukazavši budućim
stvaraocima TV serija kojim smerom da
krenu. Multi-žanrovske serije su od tada
postale standard ponude; sam Karter
je osmislio serije „Milenijum“ i „Usamljeni revolveraši“ koje su direktno
vezane za univerzum „Dosijea X“. Mada
ni jedna serija nije dostigla popularnost „Dosijea
X“ jer je on ipak fenomen, sve su one solidno popunile uvek gladno TV vreme i zaradile nešto para. Ipak,
serija nije uspela da se prebaci na veliki ekran – celovečernji film („Dosije X: pobedi budućnost“) iz
1998.g. nije prošao slavno kao ni sledeći film iz 2008. („Dosije X: hoću da verujem“); ipak, među fanovima se priželjkuje
snimanje filma koji bi obeležio jubilej serije i konačno razrešio sve dileme o FBI ljubavnoj vezi i vanzemaljcima.
„Dosije X“ baškario se par sezona na vrhu lista gledanosti a onda
je, neminovno, počeo njegov pad. Mnogi za to optužuju glumca Duhovnija koji je, posle sedam sezone, računajući
da je dovoljno poznat, rešio da se okuša u novim projektima (tvrdeći da ne želi
da postane talac serije i jedne uloge). Naravno, on je formalno „upokojen“ u
seriji ali se sporadično pojavljivao u dve naredne sezone. Novouvedeni likovi
nisu uspeli da privuku dovoljno simpatija gledališta, stvari su počele da
izmiču kontroli, scenaristi su, posle silnih zaplitanja izgubili konce, pa su
govorkanja o „zamrzavanju projekta“
bile sve glasnije dok konačno na seriju nije stavljena tačka (ili tri tačke jer
„nikad ne reci nikad“). Posle par
lažnih obećanja da će serija biti obnovljena, naročito tokom repriziranja
starih sezona i neuspešnih ujedinjenja ekipe, izvesno je da povratka „Dosijea X“ nema ali – legenda je rođena.
Ostala su sećanja na oduševljenje koje je ovakav žanrovski „gemišt“ izazvao, sećanja na obnovljene burne rasprave o podacima
koje država skriva od naroda, počev od slučaja Rouzvel i Zone 51 pa do danas; nezaboravne su i slike Moldera i Skali u krevetu koje su palile
maštu fanova. Još uvek se pamte i koriste i neke od fraza izgovorenih u seriji,
od zaštitne „Istina je tamo napolju“,
do „Poriči sve“, „Opiri se ili služi“,
„Sve laži vode do istine“, „Danas se ništa bitno nije desilo“... Rečju, „Dosije X“, sa svim vrlinama i manama,
ulazi u korpus globalne popularne kulture kraja XX veka i prebacuje se u XXI,
što svakako nije malo u vreme kada se programi besomučno štancuju i
konzumiraju. Brojne nove serije, mada su za sobom imale iskustvo „Dosijea X“ nisu uspele da budu bolje
jer kopiranje nije način da se uspe a biti inovativan ne može svako. S druge
strane, sumnje o postojanju i zaveri vanzemaljaca
nisu potvrđene ali nisu ni ubedljivo osporeno. Dakle, „Dosije X“ i dalje ima sve razloge da bude otvoren.
(2013)
0 komentara:
Постави коментар