ZAJEDNO ILI PROTIV - ALI UVEK ZA PARE Popularni heroju u združenim akcijama

Nedavno objavljena vest, potekla sa velikog strip festivala u San Dijegu, da su u toku pripreme za snimanje filma „Supermen protiv Betmena“ uzburkala je Internet forume koji se bave stripom i filmom. Dodatak raspravi bila je naknadna informacija iz „Verner bros“ kompanije da još uvek nije konačno definisano ime filma jer je u opciji i varijanta „Betmen protiv Supermena“; takođe je potrđeno da će likovi oba heroja biti građeni prema klasičnim, prvobitnim pričama a ne onima koje su naknadno iskonstruisane. Na forumima se vode teške i celomudrene rasprave o tome ko bi, u takvom sukobu, koga razlupao i namlatio, čije su sposobnosti i oružja bolja, ko je pametniji i snalažljiviji, ko je veća „kul faca“. Mangupsko-dečačka prepucavanja puna štosova vrcaju iz forumskih postova koji sustižu jedan drugi. Čini se da je prednost na strani Betmena verovatno jer je ovaj „lik“ popularniji od Supermena kome je rejting počeo da raste tek posle skorašnje premijere filma „Čovek od čelika“. Inače Nadčovek i Šišmiščovek već su se sreli (i kao rivali i kao saradnici) u strip seriji „Supermen/Betmen“ koja izlazi od 2003.g. do danas  (i koja nastavlja tradiciju serije „Najbolji svetski stripovi“ koja je izlazila od 1941- do 1986. i u kojoj su i Supermen i Betmen imali svoje nezavisne sveske); seriju „Supermen/Betmen“ pratilo je i nekoliko crtanih filmova inspirisanih pojedinim strip epizodama.

            Kako bilo da bilo, vest je uzbunila ljubitelje filma i stripa i bacila malo svetla na jednu od pojava u svetu zabavne umetnosti – spajanje različitih heroja i njihove udružene avanture. Kad se pomenu zajedničke herojske pustolovine većina konzumenata odmah pomisli na Marvelove specijalitete, od raznih „Američkih liga za pravdu“ (ili liga pravednika?), „Avendžera“, te raznih četvorki i mutanata. Oni sa malo dužim pamćenjem (ili većim brojem godina) setiće se slične ligaške ujdurme - „Lige izuzetnih džentlmena“, najpre u strip A. Mura a potom i u filmskoj verziji. Oni sa još dužim gledalačkim stažom setiće se filmova „Drakula protiv Frankenštajna“ s početka 1970-tih, kao i crno-belih „Abot i Kostelo sreću Frankenštajna“ (ali i Drakulu). Čitaoci se prisećaju romana „Anno Dracula“ Kima Njumena u kome su se skupili i Drakula i Šerlok Holms i još poneki popularni junak; svojevremeno se pomenuti Holms i sam sreo sa pomenutim Drakulom u jednoj od veselih filmskih igrarija. Kao kuriozum pomenimo i da je nepriznata legenda jugo-krimića Milan Nikolić u romanu „Obračun na obali“ (1958) spojio svog junaka inspektora Malina sa svetski poznatim inspektorom Megreom kome je tata Žorž Simenon. Na evropskom strip tlu saradnje heroja takođe postoje - u više epizoda sreli su se detektivi nemogućeg i onostranog Marti Misterija i Dilan Dog. Na Divljem zapadu sreli su se junaci serijala "Magični vetar" i Teks Viler, preteča svih špageti filmskih vesterna. Susreta, saradnje ili nadmetanja popularnih junaka, naravno, ima još - pomenuti su navedeni samo primera radi. Obrazac je, dakle, jednostavan: imate na raspolaganju par heroja koji su postali slavni, imaju svoju redovnu publiku i obožavaoce; u nekom treutku neko (scenarista, pisac i kogod sasvim treći) pomisli kako bi bilo isplativo spojiti dva-tri-ili više popularnih junaka i baciti ih u zajedničku avanturu koju će pratiti ljubitelji svih pojedinačnih heroja - a kad je publika velika i zarada bi trebala da bude takva. Da bi ideja bila realizovana potrebno je da je prihvate bosovi jedne ili više kompanija (u zavisnosti od toga ko drži autorska prava na heroje). Sudeći po grupisanosti zajedničkih projekata izgleda da su retke kolaboracije van kompanije, što će reći da sve ostaje u kući pa se Marveloci druže sa svojima, DC-jevci sa svojima, odnosno Bonelijevci među sobom (tj. Magični vetar i Teks). Izuzetaka svakako ima; na primer pre par godina sreli su se i lepo družili (i pobedili nevaljalce) Tarzan i Betmen u par strip svezaka koje je crtao Igor Kordej. Lakoća sa kojom Alan Mur ili Njumen spajaju svoje junake posledica je isticanja autorskih prava na njih; Nikolić je, pak, dobio dozvolu da pozajmi Megrea.

            Kad se razreše tehnikalije može se prionuti na posao i tu počinju pravi problemi: kako profilisane likove spojiti, manje ili više nasilno, a da se ne vide šavovi tog krpljenja i da iz svega ispadne smislena priča koja, opet, mora da bude zabavna i prija publici. Rezultati zajedničkih radova uglavnom su mršavi i neubedljivi - posebno na planu stripova o super herojima (koji su ionako tanka kategorija). Čim se među te nadljude umešaju oni sa više krvi i mesa i rezultati su bolji kao u „Ligi izuzetnih džentlmena“, susretima Martija i Dilana. Literarni dometi Njumena visoki su i respektabilni. Nikolićevi nesporni pomaci u jugo-krimićima nažalost i dalje su nepoznati široj javnosti. Ako se, ipak, traži nesporni šampion u literarnom spajanju popularnih junaka onda je to Filip Hoze Farmer (1918-2009) čija je opčinjenost sveopštim kulturnim tradicijama proizvela „The Wold Newton Universe“ u kome je on spojio i upleo heroje iz svih epoha ljudske istorije. Farmerove knjige i tekstovi o Tarzanu, Doku Sevidžu, Fileasu Fogu, Šerloku Holmsu, Džeku Trboseku, Džonu Karteru sa Marsa, Džemsu Bondu, Supermenu direktno razvijaju „Wold Newton Family“ seriju/univerzum u kome ravnopravno učestvuju stvarni heroji i oni iz knjiga, filmove, stripova, a serija romana „Svet reke“ doprinos je toj imaginarnoj istoriji ljudske vrste.

 

           Ipak, kad se u obzir uzmu sve prednosti spajanja popularnih junaka, ostaje pitanje zašto takvih pokušaja nema više. Zašto tim putem nisu krenuli pisci koji su imali nekoliko atraktivnih heroja npr. Agata Kristi? Verovatno je u pitanju nevoljnost da se preteruje u eksperimentisanju sa proverenim proizvodima (i proizvede slaba knjiga) ali i izostanak ultimativne obaveze da se profit konstantno povećava što je, pak, imperativ postojanja kompanija (mada i među njima ima umerenih ali i onih bezobzirnih). Ne treba smetnuti s uma i da je ciljna grupa drugačija - stripove i filmove troše pretežno mlade generacija kojima se svašta može uvaliti i podvaliti jer uvek imaju volje i vremena za bilo kakve (pa i nikakve) novotarije. Njima je važno da su slike šarene i brze i da ne postavljaju nezgodna pitanja. I, možda najvažnije od svega - mladi lako zaboravljaju loš proizvod i odmah hrle ka onom još novijem.

            (2013)