1992: KEC DRUGI PUT MEĐU VRŠČANIMA / LETNJE PREDSTAVLJANJE CRNO BELOG SVETA

1992: KEC DRUGI PUT MEĐU VRŠČANIMA

            Pisanje o pojavi kakva je Kulturno Eksperimentalni Centar krije u sebi zamku pridikovanja ili barem kukanja na temu – misija zvana „Uterivanje umetnosti u široke narodne mase“.

            No, kako pomenuta pojava tj. KEC nikad nije previše bolovala od pitanja svoje pozitivne društvene uloge (jer niko je nije dotirao već – čak šta više – više su voleli da joj odmažu), osnovni problem (njen) nije bio: kako opstati? Naprotiv.

            Polovinom 1980-tih, zahvaljujući entuzijazmu nekolicine mladih, u podrumu Mesne zajednice u Ljubljanskoj ulici više-manje redovno dešavale su se izložbe i predstave/hepeninzi. Andergraund opredeljenje organizatora imalo je za rezultat ravnopravno tretiranje svoh kreativnih aktivnosti, bez obzira da li su one (aktivnosti) i od establišmenta priznate kao „vrednost“. Svako ko bi se pojavio na bini bio je garant svog kvaliteta, nije se mogao kriti iza nekih i nekakvih titula. Princip je bio: Izbori se za pažnju publike! Pa, ko-voli-nek-izvoli.

            A publikum se vremenom sveo sa šarene grupe (ne)zainteresovanih i zalutalih na jezgro ljudi koji su znali šta se u KEC-u dešava i upravo zbog toga i dolazili. Otuda je čest slučaj bio dijalog izvođača i auditorijuma, dvosmerna komunikacija na obostrano zadovoljstvo.

            Tako je KEC trajao a onda se, na žalost, ugasio i ni jedno događanje nije ni pokušalo da ga nasledi.

            19.11.1992.g. KEC je, uprkos svemu, kako videsmo na plakatu, ustao iz groba. Opet sa namerom da mladima ponudi klupski prostor u kome će se dešavati nešto drugačije od standardnih decibela i piva posle vesti sa ratišta. Nova doza alternativne kulture za neku novu generaciju. Trebaće, naravno, opet vremena da se stvori kvalitetan program i profilira zainteresovana i konstruktivna publika. Bude li toga – razultat neće izostati. A on je: malo više kulture među nama.

            Pa, nek je sa srećom!

(1992)

LETNJE PREDSTAVLJANJE CRNO BELOG SVETA – „Patagonia Dream“ izložba stripa u Domu omladine Vršac

            Kao uvod u Letnje igrarije ’93, već dobro poznati kulturno-umetnički program u organizaciji DOV-a, otvorena je 05.07.1993. izložba stripa pod naslovom „Patagonija Dream“, čime se, čini se, počinje uspostavljati tradicija ovakvog izlaganja obzirom da je i prošle godine, u istom prostoru, održana izložba stripova autora Wostok-a.

            U odnosu na tu, prvu, izložbu „Patagonija Dream“ koncipirana je i izvedena mnogo ambicioznije. Naime, ovog puta predstavljeni su radovi petorice autora: Grabovskog, Wostoka, Genevre i Mučibabića, kao domaćih snaga, i Nandora Ljubanovića, kao male pomoći iz Pančeva.

            Izloženi radovi vode nas u pet različitih svetova, koji su, ipak, ukupno gledano, svi u okviru jednog, i to podozrivog, pogleda na ono što nas okružuje, što autore, vrlo uslovno, podvodi pod odrednicu „andergraund“ (tj. avangardni, alternativni) strip.

            Krećući se od linijskog minimalizma (Grabovskog) do raznorodnih stilizacija, samosvojnih (Wostok, Ljubanović), tj. one koja ima svoj original u istoriji stripa (Mučibabić) i kombinovanja crteža i fotografije (Genevra) kao načina izražavanja, autori pričaju svoje priče: Grabovski o bržim krajevima i varljivoj smeni noći i dana, Ljubanović o jadu zvezda padavičarki i tatinim zagrljajima, Wostok o čudesima ljubavi psa i gospodara mu (koji to nije uvek), Genevra o neprilagođenima (ne uvek i preterano buntovnim) a Mučibabić o kratkoj partiji šaha sa živim figurama. Svojevrsni kuriozitet je i epizoda u kojoj svaki autor crta po jednu tablu.

            Izložbu prati katalog (naslovljen kao „Patagonia strip, prvi put, neka tvoja glava bude samo tvoja briga, živ sam!! živ sam!!“ u izdanju organizatora izložbe i čitavog projekta – DOV-a) u kome su reprodukovani  izloženi radovi te je tako stvoren pravi strip magazin koji ima potpuno samostalan život i pruža mogućnost autorima da se medijski probiju i izvan granica (i prostornih i vremenskih) mogućeg odjeka jedne ovakve izložbe, što u današnja vremena oskudice svakako nije šansa koju treba olako odbaciti.

            „Patagonija Dream“ nudi nam uvid u stvaralaštvo petorice mladih i talentovanih umetnika. Onim što smo videli možemo biti zadovoljni. Ono što će doći – videćemo.

            Izložba „Patagonija Dream“ otvorena je do 25.008.1993.g. u holu Doma omladine Vršac.

(1993)