PRVI DOLAZAK CRNIH SLIKA – DRUGI DEO „Istina o Jozefu K. i Gregoru Samsi“ Wostok/Minik, izdavač DOV, 1992.

            Prvine vezane uz misterioznog scenaristu i crtača stripova zvanog Wostok nižu se jedna za drugom. Tek što smo preturili letošnju dvostruko prvu izložbu u Domu omladine (prvu njegovu i prvu takvu u Vršcu) a pojavila se i sveska sa njegovim stripovima (pomalo pretenciozno nazvana strip album), ponovo dvostruko prva:

1.      prva sveska njegovih radova, i

2.      prva takva objavljena u Vršcu.

Što bi se reklo: Prava gomila prvenaca.

U vreme potpune praznine u izdavanju tzv. art stripa (a i ostalih vrsta stripa), pojava Wostokovih radova, za koju su zaslužni entuzijazam autora i B. Babića, direktora DOV-a, dokazuje da su mladi umetnici rešili da zaobiđu zaglibljene mamute državnog izdavaštva i krenu tradicijom alternative. Wostokovo pojavljivanje u izdanju koje je fotokopirano u malom broju primeraka i dostupno samo istomišljenicima seća na priče o zlatnim danima andergraund stripa u svetu, 1960-tih i 1970-tih, kada su se stripovi kopirali, slali poštom, delili ili lepili po metroima stvarajući, bez obzira na neujednačenost kvaliteta, jednu novu osećajnost i kulturnu klimu. (Neka vrsta potvrde ovih reči je i pojavljivanje izdanja „Klasici andergraund stripa“ firme „Šund“ dd.)

Naslovni strip sveske „Istina o Jezefu K. i Gregoru Samsi“ rađen jeprema priči Š. Minika koji je, inspirisan F. Kafkom, zapleo sudbine G. Samse, Jozefa K. i geometra K. u klupko apsurda i užasa noćne more. Wostokov crtež, statičan na stilizovanoj pozadini, savršeno odgovara groteski situacije, hladnoći i grču buba i pajaca, bezglasnom kriku zaklanog, šetačima sa ronilačkim maskama i žabi u čaši sa vodom. Prizori sulude lutkarske predstave ljuto se urezuju u svest.

      „Careva poruka“, strip rađen po priči F. Kafke, izneverava začudnost i oneobičensot sveta na slikama – što je osnovna vrlina Wostokovog rada. Ipak, poneki crtež se otrgao i svojom snagom potvrđuje da je u pitanju samo trenutna slabost crtačeva.

      Sjajni crtež „Lagum“, propraćen rečima F. Kafke, vraća nas na Wostokov put jedinstva karikaturalnog i realističkog.

      Minijatura „Grožđe za Aarona“, Wostokovo kompletan autorski rad (i scenario i crtež), nastavlja traganja za tajnom apsurda.

      Fotokopiranja stripa – kao posledica skromnih finansija izdavača – izrodilo je ovog puta neočekivano pozitivan rezultat. Gromade jednako crne u sukobu sa belinama, odsustvo tanke linije valera, dali su novu snagu crtežu, dignutom sada na nivo prizora obasjanog sablasnim munjama koje jasno odeljuju površine, zasecaju granice. Čipke crno belih tačaka u senkama zbunjuju oko koje u njima nalazi brojne nagoveštaje koje reči nad crtežom kriju što, po sebi,  svedoči o dobro izbalansiranom odnosu crteža i teksta, inače pravoj retkosti za strip rađen po prozi. Jer, po pravilu, u takvim slučajevima ili reč prevlada pa na kraju ostaje ilustracija priče ili crtež uguši tekst pa to više nije strip nego crtanka.

Wostok, pak, ovaj problem elegantno rešava zauzdavajući oba medija (pa tako nema ni balončića ni onomatopeja ni linija koje treba da sugerišu pokret), ostvarujući krhku ravnotežu saradnje reči i linije. I u tome se naziru odlike potencijalnog majstora.

      A ono što nam je sada ponuđeno, po skromnom mišljenju autora ovih redova, više je nego dobro a obećava i bolje.

(„Košava“ br. 4,1992)

ČIPKE SENKI „Istina o Jozefu K. i Gregoru Samsi“ Wostok/Minik, izdavač Dom omladine Vršac, 1992.

            Početkom novembra ove godine pojavila se, u izdanju Doma omladine Vršac, strip sveska crtača i scenariste Wostoka čije radove smo imali priliku upoznati na izložbi u okviru letošnjih muzičkih igrarija. Tako se broj prvenaca vezanih za osobu skrivenu iza misterioznog pseudonima uvećao posle njegove prve izložbe, prve izložbe stripa u Vršcu i za prvo izdavanje stripa u Vršcu.

            Svesku otvara naslovna „Istina o Jozefu K. i Gregoru Samsi“ rađena po priči Š. Minika koji zapliće sudbine ključnih ličnosti iz dela Franca Kafke u mračno klupko užasa i apsurda. Grotesknost situacije našla je dostojnog partnera u Wostokovim crtežima iz kojih bije hladnoća i grč sveta naseljenog bubama i pajacima, bespomoćnicima, šetačima sa ronilačkim maskama i žabom u čaši za vodu kraj postelje.

            Strip „Careva poruka“, rađen po priči F. Kafke, drastično smanjuje – uz časne izuzetke ponekih crteža – osećaj, nazovimo ga, oneobičavanja, oličenog u jedinstvenoj mešavini karikaturalnog i realističkog gledanja na svet.

            Na poslednjim stranicama nalazimo zanimljiv crtež naslovljen kao „Lagum“ i propraćen citatom iz dela F. Kafke, i minijaturu „Grožđe za Aarona“ – kompletan autorski rad Wostokov,  koja ostaje na najboljem tragu „Istine o Jozefu ...“

            Fotokopiranje kao način umnožavanja stripa i neminovna posledica skromne finansijske podrške ovom izdanju entuzijasta, daje potpuno neočekivane rezultate. Ravnopravnost crnog i belog, odsustvo valera iz čega proizilaze brojne čipke senki, zlokobnih i uznemirujućih, potpuno se poklapaju sa već pominjanom jezom oneobičavanja, gradeći, u svom zbiru, celovita (sa tek ponekim propustom koji možemo pripisati neiskustvu) i uverljiva dela autora koji obećava.

(„Vršačka kula“, 1992)