VŠ STRIP AUTOGRAM „Patagonija“ katalog za izložbu, izdavač DOV, 1993.g.

Vršački strip živi! Možemo ga (neskromno) zvati Vršačka škola ili (skromnije) Vršački strip pokret ili, pak, smatrati da su imena prenciozna, no, bitno je da on, uprkos svim nedaćama, postoji i opstaje. A počelo je 1992. otvaranjem, u DOV-u (Dom omladine Vršac), izložbe stripova Wostoka. Za njom je došao Wostokov strip album, opet u izdanju DOV-a, pa Wostokov strip u „Košavi“ br. 4, nova izložba u Gradskoj biblioteci i, kao svojevrsni uvod u novu godinu, predstavljanje trojice mladih vršačkih strip autora u „Košavi“ br. 6.

            I, 1993 stiže „Patagonija“, prvi put.

            „Patagonija“ je katalog za izložbu stripa planiranu za jesen, u organizaciji i izdanju DOV (kao težišta oko koga se strip autori okupljaju).

            „Patagonija“ je i samostalni projekat vršačkih stripa autora (uz malu pomoć dobrog druga iz komšiluka), skrivenih iza 1000 pseudonima (svaki) pred apatijom neme većine i besom strip čistunaca kojima se na reč andergraund diže kosa (ako je imaju) na glavi (ako je imaju). A taj tzv. andergraund samo je još jedna etiketa za diskvalifikaciju nečijeg kreativnog rada. Jer, crno bele priče u slikama i slike u pričama, koje otkriva „Patagonija“, pokazuju koliko je mnoštvo oblika u koje se uliva glas duše. Odricati im iskrenost i vrednost, u ime nekakvih šablona, ravno je zločinu spaljivanja knjiga.

            U „Patagoniji“ možemo naći radove sledećih autora:

B. Grabovića, Grabovskog koji nam demonstrira svoj elegantni minimalizam linije izvedene u šetnju spojen sa nesvakidašnjim osećajem za atmosferu i neočekivane krajeve. Saradnja sa scenaristom Budimirom Babićem iznedrila je čudnu priču za višestruko čitanje i promišljanje,

Nandora Ljubanovića, gosta iz Pančeva, čije dve minijature lako postužu efekte začudnog,

Wostoka, i njegov strip po priči N. Devolca, koji otvara nova vrata apsurda ovog majstora groteske i noćnih mora (uz „Patagoniju“ ide i Wostokova sveščica na 8 strana, nazvana „Low Budget“, kao novi prilog istraživanja domašaja stripa),

Genevre, stilski najbližeg korenima andergraund stripa, i njegov prikaz problema neprilagođavanja i odbijanja prilagođavanja mladih neprijateljskoj sredini,

Mučibabića, koji se bez pardona igra stilom i duhom dela Huga Prata gradeći, ipak, sopstvenu priču.

Zajednička priča 3 autora (Wostok, Grabovski, Genevra), u kojoj svako crta po jednu tablu, ispituje, na tragu savremenih svetskih ideja, granice strip medija.

            I to je, za ovaj put, sve.

            Poželimo autorima (a i nama) nove brojeve „Patagonije“ jer, očito, talenat i volju imaju. A za tuš će se već nekako snaći.

P.S. A zašto se ovaj projekat zove tako kako se zove, iskreno rečeno, pojma nemam.

(„Košava“, 1993)