NOVE KNJIGE U BIBLIOTECI „UGAO“ 1995.

Vredan i za ovu kulturnu sredinu redak jubilej – 35 godina postojanja, opstajanja i rada, biblioteka „Ugao“ proslavlja radno: upravo su objavljene 3 nove knjige (čime je ukupan broj do sada bojavljenih knjiga u „Uglu“ porastao na 55) a u pripremi su i novi projekti.

            Ostajući veran ideji da Umetnost ima samo jednog pravog, nepogrešivog sudiju – Vreme, a da je sve drugo taština, „Ugao“ je, kako kaže Dušan Belča, urednik ove edicije, pružao i pruža ruku podrške svakome dovoljno odvažnom da izađe na veliku scenu Književnosti. Neki od pisaca čija su dela objavljena u „Uglu“ zastali su, vratili se u svet svakodnevice; drugi su, pak, nastavili svoju avanturu duha. Za sve njih „Ugao“ ostaje ulaznica ili novi stepenik na putu oličenom u sentenci „ars longa, vita brevis“.

            Predstavimo sada, ukratko, nove knjige biblioteke „Ugao“:

            „ADSKI RUŽIČNJACI“ GORDANA KOVAČEVIĆ

            Prva pesnička zbirka mlade Gordane Kovačević (1975) zanimljiva je za tumačenje sa stanovišta takozvanog „ženskog pisma“, koncepta koji je definitivno izborio svoje mesto na domaćoj književno-teorijskoj sceni, obzirom da su centralne teme, težišta ove knjige ljubav i smrt, Eros i Tanatos. Sam naslov zbirke nudi jedan od ključeva za iščitavanje sudara, spajanja i preplitanja oba (ili je u pitanju dvostruko lice jednog?) večita principa. Podeljena u 4 ciklusa: „Kamena imena“, „Glasovi“, „Elegija o vojniku“ i „Ruža iz Ada“, poezija Kovačevićeve kreće se, kroz oštre, krte stihove, od snage pesničkih slika izgrađenih teškim rečima do melanholije (ali i patetike, mestimično) kao preovlađujućeg osećanja. Pesnikinja neretko pribegava i spajanju oba postupka, oba raspoloženja u istoj pesmi što ume da da zanimljive rezultate. U svakom slučaju, uprkos izvesnim kolebanjima, Gordana Kovačević se predstavlja kao zanimljiv glas koji vredi osluškivati odnosno iščekivati njegove nove pojave.

            „KOLUMBO BEZ AMERIKE“ BORIŠA RAŠEVIĆ

            Raševićevi stihovi čudnovate su varijacije na teme ljubavi, samoće, zapitanosti nas svakodnevicom egzistencije, pisani na strašnom mestu – Sarajevu, usred rata, pod kuršumima i eksplozijama. No, dok njegovi sunarodnici, koje je sudbina takođe zatvorila u isti vrtlog, govore o užasu u njegovim pojavnim oblicima, ovaj mladi pesnik peva o nečovečštvu prelomljenom kroz svoj unutrašnji svet. Rat će direktno ući u stihove izuzetno retko ali će, kao tačka koja menja vizuru, biti prisutan u svakoj pesmi. A u svetu u kome svaka stvar dobija novo značenje, nezamagljeno, bliže esenciji života, ima mesta za ironiju i samo-ironiju, cinizam ali i raspevanost rime, zadovoljstvo trenutka, iskonski optimizam. Ima mesta „da nastavim svoje stasavanje“ kaže pesnik, stasavanje u koje je neizbrisivo utisnuta svest o krhkosti trajanja, po kome se Raševićevi stihovi mogu prepoznati i biće prepoznavani.

            „SEDMI DAN – NEDELJA U SRPSKOM PESNIŠTVU“ Priredio i pogovor napisao Raša Perić

            Perić je sakupio i izabrao pesme posvećene nedelji i tako sačinio jednu od onih knjiga koje pred čitaoce razastiru često i olako zaboravljenu lepotu poezije. Od pesnika romantičara do modernista, u razdoblju dužem od jednog veka, kroz klasične stroge rime ili slobodni stih, poetsku prozu, pevalo se i peva o jednoj sasvim maloj, običnoj temi. Ali, stara je istina da za poeziju nema granica. I, kao što se vremenom menjaju pesničke forme i metri, menja se i glas i pev pesnika kroz koji možemo pratiti onu tananu promenu duha epoha i vrednosti koje one nose. U duboki mir blagdana, ispunjenost duše mislima o Bogu, zbog kojih se čovek oseća svečano gordo u svom telu i svetu, uvući će se gorčina, ljuti dim samoće urbanog mravinjaka, beda predgrađa. I nedeljom postaje najgore - u oštrom verističkom stihu puca teskoba i beznađe. Nema više blagosti dana, iščezla je i ostavila prazninu koju će ispuniti susret sa svojim licem i likom, u čemu se nazire lagani dolazak nove osećajnosti, poetike koja traga po razobličenom svetu lišenom mitova i mistifikacije.

            „Sedmi dan“ nudi važan presek kroz našu poeziju, presek koji potvrđuje njenu vitalnost (istorijska dimenzija knjige je samo još više učvršćuje), te svakako zaslužuje pažnju čitalaca.

(1995)