TROJKA U KVADRATU

Ovaj tekst će vam predstaviti 3 vršačka autora a počinje ovako:

            „Slavna i istinita misao čika Lenjina: „1 korak napred, 2 koraka nazad“ u stripu na ovdašnjim prostorima izgleda ovako: u prvoj Jugoslaviji smo imali sjajan početak – Lobačev, Solovljev, Maurović; u drugoj Jugoslaviji strip je prvo bio imperijalistički slatki otrov za male pionire (a deca ko deca – vole slatko), pa je posle degradiran u šund i kič tj. postao je manje opasan. Interesovanje za sličice sa balonima je, ipak, raslo. Javile su se prve, uvezene, teorije da su te sličice nova umetnost i novi, domaći, autori koji su radili u raznim izdanjima od đačkih novina do strip revija od kojih je najpoznatija „Nikad robom“ posle prerasla u „Mirko i Slavko“. 1970-tih desio nam se „Novi kvadrat“ a 1980-tih bum tzv YU stripa sa gomilom ozbiljno talentovanih momaka. Plima je, međutim, potrajala nekoliko godina i povukla se. Treća Jugoslavija je zatekla retke štanc-majstore i ponekog pritajenog kreativca. Ostali su pobegli. Sada i ovde nikome nije do stripa. Na klackalici „napred – nazad“ sada je duboko dole.

            Vršac u svemu napred rečenom nije bio izuzetak. Retki strip crtači i scenaristi ostajali su u okvirima sopstvenog entuzijazma, nepoznati široj javnosti. Ipak, stasale su i nove stripadžije. I evo njih:

            Misteriozni Wostok već je poznat zainteresovanima. U protekloj godini imao je sve izložbe, objavljen strip u „Košavi“, objavljenu strip svesku u izdanju DOV-a, nacrtao je nekoliko plakata. Njen/njegov stil je, od prve pojave, jasno definisan: stilizovan crtež, kombinacija realističnog i karikaturalnog umočena u tzv. prljavi grafizam, ravnopravnost vizuelnog i literarnog. I sve to u pričama mraka, apsurda i košmara.

            (A onima koji barataju apsurdom dešava se i sledeće: druga Wostokova izložba u Gradskoj bibilioteci otvorena je 24.12.1992., u utorak. U četvrtak (26.12.1992.) lokalna televizija je najavila da će se „sutra otvoriti strip izložba Wostoka“.)

            Borislav Grabović manje je poznat javnosti. Njegove crteže i ilustracije mogli smo videti 1991.g. na izložbi (opet) u Gradskoj biblioteci, u prvom broju fanzina „Enter“ vršačkog Kružoka ljubitelja SFa i na plakatima DOV-a. Za razliku od Wostoka on nema jasno definisan stil. Svaki rad mu je različito crtan. No, skromno mišljenje autora ovih redova je da to lutanje ni u kom slučaju nije mana. Različitost (kao i jasno definisan stil) ima svoje prednosti jer daje potpunu slobodu crtanja. Tabla koju predstavljamo pleni svojim crtačkim minimalizmom.

            Spasić Dragan najveća je nepoznanica. Veoma malo radova napustilo je njegovu radionicu. Polaznik je Škole stripa u Beogradu. Objavljeni rad mu je, na prvi pogled, najbliži klasičnom poimanju stripa. Ali, očita je težnja autora da se likovi a posebno pozadina, enterijer i senke, oneobiče, stilizuju, da se realistički crtež pretvori u svoju suprotnost.

            Toliko, za sada, o njima. Poželimo im, pošto talenta već imaju, puno rada, strpljenja, tuša i sreće. I još poneku pruženu ruku. Jer, trebaće im.“

(„Košava“ br. 6, 1993.)