Vršački strip živi! Možemo ga (neskromno) zvati Vršačka škola ili (skromnije) Vršački strip pokret ili, pak, smatrati da su imena prenciozna, no, bitno je da on, uprkos svim nedaćama, postoji i opstaje. A počelo je 1992. otvaranjem, u DOV-u (Dom omladine Vršac), izložbe stripova Wostoka. Za njom je došao Wostokov strip album, opet u izdanju DOV-a, pa Wostokov strip u „Košavi“ br. 4, nova izložba u Gradskoj biblioteci i, kao svojevrsni uvod u novu godinu, predstavljanje trojice mladih vršačkih strip autora u „Košavi“ br. 6.
            I, 1993 stiže „Patagonija“, prvi put.
            „Patagonija“ je katalog za izložbu stripa planiranu za jesen, u organizaciji i izdanju DOV (kao težišta oko koga se strip autori okupljaju).
            „Patagonija“ je i samostalni projekat vršačkih stripa autora (uz malu pomoć dobrog druga iz komšiluka), skrivenih iza 1000 pseudonima (svaki) pred apatijom neme većine i besom strip čistunaca kojima se na reč andergraund diže kosa (ako je imaju) na glavi (ako je imaju). A taj tzv. andergraund samo je još jedna etiketa za diskvalifikaciju nečijeg kreativnog rada. Jer, crno bele priče u slikama i slike u pričama, koje otkriva „Patagonija“, pokazuju koliko je mnoštvo oblika u koje se uliva glas duše. Odricati im iskrenost i vrednost, u ime nekakvih šablona, ravno je zločinu spaljivanja knjiga.
            U „Patagoniji“ možemo naći radove sledećih autora:
B. Grabovića, Grabovskog koji nam demonstrira svoj elegantni minimalizam linije izvedene u šetnju spojen sa nesvakidašnjim osećajem za atmosferu i neočekivane krajeve. Saradnja sa scenaristom Budimirom Babićem iznedrila je čudnu priču za višestruko čitanje i promišljanje,
Nandora Ljubanovića, gosta iz Pančeva, čije dve minijature lako postužu efekte začudnog,
Wostoka, i njegov strip po priči N. Devolca, koji otvara nova vrata apsurda ovog majstora groteske i noćnih mora (uz „Patagoniju“ ide i Wostokova sveščica na 8 strana, nazvana „Low Budget“, kao novi prilog istraživanja domašaja stripa),
Genevre, stilski najbližeg korenima andergraund stripa, i njegov prikaz problema neprilagođavanja i odbijanja prilagođavanja mladih neprijateljskoj sredini,
Mučibabića, koji se bez pardona igra stilom i duhom dela Huga Prata gradeći, ipak, sopstvenu priču.
Zajednička priča 3 autora (Wostok, Grabovski, Genevra), u kojoj svako crta po jednu tablu, ispituje, na tragu savremenih svetskih ideja, granice strip medija.
            I to je, za ovaj put, sve.
            Poželimo autorima (a i nama) nove brojeve „Patagonije“ jer, očito, talenat i volju imaju. A za tuš će se već nekako snaći.

P.S. A zašto se ovaj projekat zove tako kako se zove, iskreno rečeno, pojma nemam.

(„Košava“, 1993)

0 komentara:

Постави коментар

top