Drugu zbirku priča Gorana Skrobonje (1962), pod naslovom (tipično hororističkim), "Šilom u čelo", čini 8
segmenata u rasponu od minijature do novele i od SF-a do Horror-a u čistim
oblicima ili u različitim fazama preplitanja. Iako ova zbirka, kao ni prethodna
(takođe horor naslova) "Od šapata do vriska", nije
konstruisana po nekom zadatom obrascu-konceptu, dakle nema povezivanja delova
u, na prvi pogled, uočljive celine, nakon iščitavanja knjige nameće se ravan u
kojoj egzistiraju sve priče - reč je, naime, o fenomenu vremena i njegovog
sažimanja, rastura, izobličenja... Naravno, ovde podrazumevamo kako poigravanje
vremensko-stvarnosnom linijom, koja je suštinski deo SF-a, tako i autorovu nagradnju zavisnu od njegovog specifičnog
tretiranja tema-ideja-zapleta priča.
Knjigu
otvara "Sveti rat", priča o
poslednjem srpskom vampiru upućenom u
SAD da osujeti realizaciju projekta
planiranog radi ugrožavanja poziciju Srbije,
koja je u ratu sa ostatkom sveta. Niz fleš-bekova iscrtava život junaka, od
ustanka protiv Turaka i inicijacije u
vampirski svet do novog doba, a poslednji dvoboj ponavlja staru kletvu: iza
svih Amerikanaca stoji -a ko bi
drugi?- Srbin, pretposlednji vampir
željan poravnavanja starih računa.
Novela
"Gorko srce" priča o
gradnji alternativnog sveta u snovima u koji će biti preseljen ovaj realni,
napadnut entropijom. Otkriće zavere moćnika povod je da se iluzija opšteg dobra
sruši i započne nova gradnja. U globalnim dešavanjima pisac ne gubi iz vida
jedinke i njihove sudbine, ne instrumentalizuje ih, već njima boji novelu
specifično melanholičnom atmosferom.
"Negde u daljini grmljavina"
započinje u prepoznatljivom okruženju rata u Hrvatskoj i prati pokušaje snajperiste povratnika da se izbori sa
demonima koji nadiru u njegovu svakodnevicu ali ih niko drugi ne može ili neće
da vidi.
Proslava
nove, milenijumske godine na Zlatiboru
u "Supernovi" prerasta u
krvavi pir nakon što naš svet upadne u paralelnu stvarnost drugačije Srbije.
"Reč koja odjekuje" je 'vampir', poznata u svim jezicima a
izašla iz srpskog. Autor se poigrava istorijskim dokumentima, izveštajima o
pojavama vampira u Srbiji u XIX veku,
koji su imali priličnog odjeka u javnosti 'civilizovanih' zemalja Zapada.
Minijatura
"Isporučilac" analizira
granice kolekcionarske strasti koja može da relativizuje čak i moralne norme, u
'slatkoj' prodaji duše đavolu.
I "Noć proroka" igra se velikim
temama dolaska Novih vremena i izlaska na svetlost dana (ili noći) onih koji će
ih doneti.
"Krila" su priča u kojoj junak
biva izmešten iz rutinske današnjice u drugi, paralelni svet arhetipskog naboja
i ustrojstva, a ulaznica za ovu transformaciju je izrastanje anđeoskih krila na
leđima. Ona su svakako metafora za iskupljenje ali i realni problem koji valja
razrešiti.
Vremenske
niti Skrobonjinih priča prepliću se i
sukobljavaju: u "Gorkom srcu"
vreme sna-bekstva i stvarne države-terora: u "Negde u daljini..." poništavaju se likovi stvarnosti
junaka i njegove okoline; vreme bezbrižnosti u "Supernovi", izveštačene ali ipak ugodne, potire brutalno
krvoproliće i dva sveta zamenjuju mesta, meljući zaostatke onog slabijeg;
vizure i vrednosne lestvice se lome pred nastupanjem mitskog i mitološkog u "Krilima", "Noći
proroka" i "Svetom
ratu". Dinamika promena i stavljanja junaka pred velike, sudbonosne
dileme globalnih dimenzija, otkriva krhkost ljušture u kojoj svako pokušava da
pronađe smisao sopstvenog postojanja. Autor demonstrira mnoštvo načina na koji
se ove iluzije mogu razoriti (što je uzrok loma čudesniji to je očiglednija
spasonosna ali i fatalna krhkost opsena), posle čega 'heroji' nalikuju zlatnim
ribicama kojima je akvarijum razbijen. Poneko će se prilagoditi i opstati i u
promenjenim horizontima a ostali su izgubljeni. Ova ljuta intrigantnost, ne
uvek ugodna u svojoj oštrini, odlika je dobre literature, bilo žanrovske ili
glavnotokovske, a Goran Skrobonja
uspeva da njegova proza sadrži taj začin.
Autor
nastavlja u prethodnim knjigama započeto mešanje žanrova (SF, Horror, Fantasy) i 'korišćenje prednosti domaćeg terena' kao
zaloga dodatne doze prepoznatljivosti od koje čitaoce podilazi jeza što, opet,
usložnjava i moguća tumačenja proze, dakle odmiče je od jednoznačnosti tako
česte u čistim žanrovskim tekstovima. U svetlu svih pomenutih naznaka knjiga "Šilom u čelo" se otkriva kao
zanimljivo, intrigantno i nadasve uspelo umetničko delo.
(2000)
0 komentara:
Постави коментар