NOVE SF KNJIGE IZ NOVIH DRŽAVA 1997.

Nepredvidivim putevima i bespućima kroz nekada jednu a sada razdvojenu državu, počele su da pristižu i – knjige za čije čitanje nije potrebno znanje stranih jezika. Tako su se u našim knjižarama pojavila iz danja „Valodera“ iz Drvara: SF roman Davida R. Palmera „Pomaljanje“ (godina izdanja 1993) i „Futura, Science Fiction&Fantasy antologija“ (iz 1995), obe u okviru edicije „Znak Sagite“, koju vodi Boban Knežević.

            Palmerova knjiga originalno je objavljena 1984.g. kada i prvenci V. Gibsona „Neuromanser“, O. S. Karda „Divlja obala“ i L. Šeparda „Zelene oči“. No, dok su se potonji autori održali na SF sceni, Palmer (rođen 1941) nije potvrdio svoj talenat te se pridružio brojnim piscima B klase. „Pomaljanje“ se bavi standardnom žanrovskom temom (kritičari je nazivaju i „prokletstvom“ žanra): ratnom apokalipsom. U ovom slučaju, „zahvaljujući“ nuklearnom i biološkom oružju čitava populacija Amerike i ostatka sveta je uništena. Preživeli su retki pripadnici „Homo post Hominem“ vrste, nove faze u razvoju čoveka koja je rezultat tajnih projekata. Glavna junakinja, devojčića, kreće kroz puste gradove i polja, u potragu za sabraćom. Nakon niza dogodovština sreće ih i otkriva strašnu istinu – i Rusi imaju grupu preživelih fanatika koji nameravaju da bombom iz orbite zbrišu preživele. Zarad opšte dobrobiti devojčica se prijavljuje za samoubilačku misiju demontiranja bombe. U otvorenom svemiru ona će otkriti izdajnika u sopstvenim redovima, eliminisati ga a zatim spasiti svet i sebe.

            Nakon relativno zanimljivog početka, razvoj priče, uprkos rabljenom obrascu, drži pažnju čitalava; no, roman u poslednjem delu postaje avantura „poboljšanog“ Džemsa Bonda, sa pripadajućim vragolijama i ideološkim patosom zaostalim iz hladnoratovskog arsenala, što sve rezultira padom u proizvoljnost.

            Roman je pisan u formi dnevnika osobe koja, uprkos visoke inteligencije, nije odveć brižljiva prema pravilima pismenog izražavanja, što ume da da zanimljive i duhovite efekte (majstorski ih je preveo Marko Fančović), po kojima će ovaj roman biti duže pamćen nego po samoj priči.

            „Futura“ je SF mesečnik koji izlazi u Hrvatskoj i donosi priče svetskih i tamošnjig pisaca. „Antologiju...“ čini 12 priča američkih autora, uglavnom iz novije produkcije, objavljenih u ovom izdanju. Kako u Jugoslaviji odavno nema žanrovskih časopisa koji uspostavljaju vezu sa aktuelnim svetskim dešavanjima, ovaj izbor vredna je informacija o onome što se piše na centralnoj SF sceni. „Antologija...“ tako daje uvid u razvoj kiber-pank podžanra kroz priče Vilijema Gibsona „Skinerova soba“ iz 1993. (inače uvod u roman „Virtuelna svetlost“ koji je nastavak opisivanja prepoznatljivog sveta budućnosti u verziji rodonačelnika kiber-panka), T. Danielsa „Smrt razuma“ iz 1992. (tvrdog kiber krimića koji funkcioniše bez problema), J. Lousona „Spojeno srce“ iz 1992. (studije svakodnevnog života maloletničkih bandi na pločnicima tehnopolisa) i Dž. Širlija „Šaman“ iz 1988. (koja gradi novi panteon kiber-bogova). Očito je da kiber-pank vizije nose potencijale i snagu koje inventivnim piscima nude mnoštvo izazova.

            Koren i preteča kiber-panka je i u delima Filipa K. Dika. Njegova priča „Nudimo vam sjećanja na veliko“ iz 1966.g. zapliće ravni pravih i lažnih sećanja, onih koja su doživljena i drugih, mehanički ugrađenih. Priča je poslužila kao osnov za film „Totalni opoziv“. Nakon iščitavanja originalnog teksta postaje jasna sva vulgarnost „maštovitih“ holivudskih scenarista koji kasape ideje i stvaraju nakaze za masovnu instant potrošnju.

            Daljom budućnošću Amerike, njenogm regresijom i degeneracijom (tako različitom od tekućih oda američkim vrednostima) davi se, u noveli „Sedam noći u Americi“ iz 1978.g. velikan SF literature Džin Volf.

            Priče M. F. Mekhjudž „Misionarsko dete“ i B. Betkea i F. S. Dženingsa „Smrt majstora topnika“, obe iz 1992.g, slikaju egzotična društva tropskih mora prošlosti u koja se mešaju, svojim nejasnim planovima, vanzemaljci. „Put križa i zmaja“ Dž. R. R. Martina, iz 1979.g, priča je iz serije o religijama (koju čine i novele „Pesma za Liu“ i „Postojanost vida“); ovog puta zaplet je na nivou teorije zavere, odnosno grupa koje namerno izmišljaju, prekrajaju i poigravaju se „svetim“ učenjima. Duhovima u svemirskom brodu pozabavila se C. J. Čeri u minijaturi „Krila“ (1989) dok se duhovi ubijene dece u mirnom američkom provincijskom mestu pojavljuju u hororu O. S. Karda „Izgubljeni dečaci“ iz 1989.g. L. Šepar je pokušao da osveži temu uzgajanja mutanata i njihove pobune u priči „Predaja“ iz 1991. ali bez vrednijeg rezultata.

            „Antologija Futura“ donosi, zaključimo, desetak veoma dobrih priča kao novu potvrdu vitalnosti i vrednosti žanra kome često predviđaju smrt, propast ili istrošenost.

(1997)