Iako je bila totalno horor ’92. je, ipak, iscurela. U krajnjem slučaju
ništa dobro nije ni obećavala pa se i ne možemo mnogo na nju žaliti. Izdavaštvo
je, već 1991.g. bačeno na kolena, zabijeno do ušiju u blato. Za bilo koju dobru
ideju najlakše je bilo da propadne. Sveopšta apatija je tukla i ono malo dobre
volje.
I gde je tu SF? Čini se da osim gorkih prisećanja na
ratne priče sa ovdašnjih prostora koje su, ne tako davno bile SF, ima o čemu da se priča.
Ja sam zapamtio
sledeće:
SF ROMANI – STRANI-PREVEDENI
U. Legvin – Stalno se vraćajući
kući – jednostavno sjajno,
F. Dik – Tri stigmate Palmera Eldriča – stari majstor priča o Bogu i pocepanoj
opni realnosti na sjajan način
R. Zelazni – Amber 5 – još jedan stari majstor neobuzdane mašte.
(Nisam video-pročitao Kingovu
„Mračnu kulu 1 – Revolveraš“ – priča iz Emitora je obećavala interesantno putešestvije ali...)
SF ALMANAH
Monolit 7 – jedan i jedini. Kategorija za sebe. Skup strašnih
priča i (pre svega) novela. Jedno „Bravo!“
je malo. Dovoljan broj bi zauzeo previše mesta.
SF PERIODIKA
Alef = 0
Galaksija = nestala
P. Zabavnik = kratka priča nedeljno. Malo.
Emitor = 30 i kusur brojeva, 1000 i kusur strana! Od fanzina
do časopisa u jednom skoku. Zalet je bio dug al je skok rekordan. Ima svega:
vesti, priča, prikaza, Horora, Fantasyja, stripa i andergraund izdavaštva (3xSkrobonja,
2xKing),
teorija... Sve u svemu – svet za sebe. Kompjuteri su ga uredili tako da izgleda
kao pravi (setimo se SSSRa iz 50tih i 60tih kad su knjige izvlačili na
šapilografu)
SF STRIP
Bilo ga je al više ne. I DDog i MMisterija
su nestali. Malo Mebijusa u „Gradcu“
(105/93) samo nam je otvorilo apetit. (Istina, trebalo bida se do kraja
godine pojavi novi strip časopis „Tron“
sa Mebijusovom „Hermetičnom garažom“
no – još to nisam video.) Ipak, pominjem DDoga
u epizodi „Mefisto“ (Zlatna serija, specijalni br. 16, mart ’92.) jer je to vrlo dobar
horor i jedna od najboljih epizoda ovog stripa do sada uopšte objavljenih.
SF FILM
Tu ima dosta:
„Stalker“ i „Solaris“ – Tarkovski u ciklusu na
TVB1. Šta reći? Samo GENIJALNO!
„Delikatesna radnja“ (video kaseta) – otkačeno, nadrealno
„Goli ručak“ (video kaseta) – vrlo dobra jeza
„Posetilac muzeja“ (na TVB2) – drugi film Konstantina Lopušanskog,
sovjetskog režisera koji je debitovao u svojoj 40-toj godini (1986) filmom „Pisma
mrtvog čoveka“, sjajnim SF
filmom koji je osvojio Grand Prix na
Filmskom festivalu u Manhajmu. Na tragu Tarkovskog,
„Posetilac muzeja“, uz sve slabosti ipak je i zanimljiv, zbunjujući,
intrigantan, dobar
„Rat za vatru“ (video kaseta) – razgaljujuća zabava a iz
praistorije
SF DOMAĆI
Čak 5 knjiga (3x Skrobonja, Janković-Beli, Jakšić)
onih što se libe da kažu: „Da, ja pišem
SF/Fantasy/Horor i šta mi možete.“ (Znam da SF i F i H nisu isto no, em nas sve trpaju u isti
koš, em smo u istom klubu, em čitamo sve 3 vrste bez razlike, pa rekoh sebi: šta-je-tu-je. Izvinjavam se ako sam time
nekoga povredio/uvredio.) One druge (knjige), ako ih je bilo – a bilo je, kažu
prikazi u Emitoru – ne beležim, ne
zato što su a priori loši nego jer
pisci ne vole da te reči – SF, F, H –
vezuju za svoja ukoričena čeda. Na njihovu dušu greh.
A tu je i „Tamni vijalet 2“ – iznenađenje za
kraj godine. Domaći „Monolit“. I,
opet, „Bravo“ – više puta.
*
I to bi bilo sve. (Ili
nije? Ako sam nekoga/nešto zaboravio - izvinjavam se. Memorija popušta.)
Da li je bilo malo? Ili
mnogo? Prosudite sami.
(„Emitor“ br. 138, 1993.)
0 komentara:
Постави коментар