Iako je bila totalno horor ’92. je, ipak, iscurela. U krajnjem slučaju ništa dobro nije ni obećavala pa se i ne možemo mnogo na nju žaliti. Izdavaštvo je, već 1991.g. bačeno na kolena, zabijeno do ušiju u blato. Za bilo koju dobru ideju najlakše je bilo da propadne. Sveopšta apatija je tukla i ono malo dobre volje.
            I gde je tu SF? Čini se da osim gorkih prisećanja na ratne priče sa ovdašnjih prostora koje su, ne tako davno bile SF, ima o čemu da se priča.
            Ja sam zapamtio sledeće:

            SF ROMANI – STRANI-PREVEDENI
            U. Legvin – Stalno se vraćajući kući – jednostavno sjajno,
F. Dik – Tri stigmate Palmera Eldriča – stari majstor priča o Bogu i pocepanoj opni realnosti na sjajan način
R. Zelazni – Amber 5 – još jedan stari majstor neobuzdane mašte.
            (Nisam video-pročitao Kingovu „Mračnu kulu 1 – Revolveraš“ – priča iz Emitora je obećavala interesantno putešestvije ali...)

            SF ALMANAH
Monolit 7 – jedan i jedini. Kategorija za sebe. Skup strašnih priča i (pre svega) novela. Jedno „Bravo!“ je malo. Dovoljan broj bi zauzeo previše mesta.

SF PERIODIKA
Alef = 0
Galaksija = nestala
P. Zabavnik = kratka priča nedeljno. Malo.
Emitor = 30 i kusur brojeva, 1000 i kusur strana! Od fanzina do časopisa u jednom skoku. Zalet je bio dug al je skok rekordan. Ima svega: vesti, priča, prikaza, Horora, Fantasyja, stripa i andergraund izdavaštva (3xSkrobonja, 2xKing), teorija... Sve u svemu – svet za sebe. Kompjuteri su ga uredili tako da izgleda kao pravi (setimo se SSSRa iz 50tih i 60tih kad su knjige izvlačili na šapilografu)

SF STRIP
Bilo ga je al više ne. I DDog i MMisterija su nestali. Malo Mebijusa u „Gradcu“ (105/93) samo nam je otvorilo apetit. (Istina, trebalo bida se do kraja godine pojavi novi strip časopis „Tron“ sa Mebijusovom „Hermetičnom garažom“ no – još to nisam video.) Ipak, pominjem DDoga u epizodi „Mefisto“ (Zlatna serija, specijalni br. 16, mart ’92.) jer je to vrlo dobar horor i jedna od najboljih epizoda ovog stripa do sada uopšte objavljenih.

SF FILM
Tu ima dosta:
„Stalker“ i „Solaris“Tarkovski u ciklusu na TVB1. Šta reći? Samo        GENIJALNO!
„Delikatesna radnja“ (video kaseta) – otkačeno, nadrealno
„Goli ručak“ (video kaseta) – vrlo dobra jeza
„Posetilac muzeja“ (na TVB2) – drugi film Konstantina Lopušanskog, sovjetskog režisera koji je debitovao u svojoj 40-toj godini (1986) filmom „Pisma mrtvog čoveka“, sjajnim SF filmom koji je osvojio Grand Prix na Filmskom festivalu u Manhajmu. Na tragu Tarkovskog, „Posetilac muzeja“, uz sve slabosti ipak je i zanimljiv, zbunjujući, intrigantan, dobar
„Rat za vatru“ (video kaseta) – razgaljujuća zabava a iz praistorije

SF DOMAĆI

Čak 5 knjiga (3x Skrobonja, Janković-Beli, Jakšić) onih što se libe da kažu: „Da, ja pišem SF/Fantasy/Horor i šta mi možete.“ (Znam da SF i F i H nisu isto no, em nas sve trpaju u isti koš, em smo u istom klubu, em čitamo sve 3 vrste bez razlike, pa rekoh sebi: šta-je-tu-je. Izvinjavam se ako sam time nekoga povredio/uvredio.) One druge (knjige), ako ih je bilo – a bilo je, kažu prikazi u Emitoru – ne beležim, ne zato što su a priori loši nego jer pisci ne vole da te reči – SF, F, H – vezuju za svoja ukoričena čeda. Na njihovu dušu greh.
A tu je i „Tamni vijalet 2“ – iznenađenje za kraj godine. Domaći „Monolit“. I, opet, „Bravo“ – više puta.
*
            I to bi bilo sve. (Ili nije? Ako sam nekoga/nešto zaboravio - izvinjavam se. Memorija popušta.)
            Da li je bilo malo? Ili mnogo? Prosudite sami.
(„Emitor“ br. 138, 1993.)


0 komentara:

Постави коментар

top