U POTRAZI ZA ŽANROM „Polarisova SF antologija ’98“, izdavač Polaris, Beograd 1998.

            Tradicionalna, šesta po redu, godišnja SF antologija Izdavačkog ateljea „Polaris“ (na smanjenom obimu strana u odnosu na prethodne) sadrži 7 priča i novela svetske produkcije, uglavnom novijeg datuma (što se da zaključiti tek posredno obzirom da je u ovom tomu napušten manir označavanja godina u kojima su se dela originalno pojavila), koje, kao i u dosadašnjim antologijama (uz izuzetak one iz 1997.) pripadaju tvrđoj naučnoj fantastici (pomenuti izuzetak sadržavao je veći broj horor priča), odnosno varijacije i moderne razrade klasičnih žanrovskih tema.

            Knjigu otvara priča Gregori Benforda „Celzijus 233“ (prevod Aleksandra B. Nedeljkovića) koja je parafraza znamenitog romana Reja Bredberija „Farenhajt 451“. U ovoj verziji, međutim, nikome nije do čitanja starih SF knjiga i časopisa te ih njihov naslednik u subverzivnom (umetničkom?) činu spaljuje na ekskluzivnim zabavama na radost promrzlih zvanica (jer u svetu potrošeniih prirodnih bogatstva, grejanja - nema).

U „Fajerbaumovom broju“ Nensi Kres (prevod Aleksandra B. Nedeljkovića) u poznatom žanrovskom obrascu o naučniku-istraživaču ispisuje storiju o opsesiji znanjem i profesoru koji bukvalno vidi traženu drugu dimenziju. Rasplet je, na žalost, predvidiv jer autorka nije izlazila iz zadatih okvira.

Stari majstor humora Robert Šekli u igrariji „Dan kada su došli svemirci“ (prevod Ljiljane Anđelković) vrtoglavo jurca kroz iskustva žanra nudeći iščašeni ugao gledanja na bliske susrete treće vrste koji mogu biti sasvim zabavni i otkačeni.

„Misliti kao dinosaurus“ Džejmsa Patrika Kelija (prevod Ljiljane Anđelković) vanzemaljce koji liče na izumrle gmizavce iz naslova tretira sasvim ozbiljno, no, osnovni zaplet je u moralnoj dilemi momka koji transportuje istraživače na druge svetove a njihova zaostala tela uništava. U jednom trenutku ispostaviće se da ima dva tela iste osobe i obavezu da se oslobodi jednog...

Novela „Prema Kilimandžaru“ (prevod Gorana Skrobonje) mlade engleske SF zvezde Jana Mekdonalda, uvod je u njegov visoko ocenjen roman „Plaža evolucije“ (1995.). Vanzemaljski oblici života  tvore bizarne eko-sisteme u Africi i prete da ugroze ostatak planete dok odnos prema novom varira od nezainteresovanosti, pokušaja da se ono prouči do prilagođavanja i simbioze domorodaca s izmenjenim okruženjem. Uprkos poznatoj temi Mekdonald inventivnošću i nadmoćnim stilom daleko premašuje šablone.

Den Simons, velikan žanra, u noveli „U potrazi za Keli Dal“ (prevod Gorana Skrobonje) baca svog junaka u drugačije stvarnosti koje generiše obdarena učenica kivna na profesora i ostatak sveta. Borba na život i smrt vodi se u (ne)prepoznatljivim pejzažima i doneće iskupljenje i povratak na pravi put nastavnika te konačni odlazak Keli iz sveta koji joj ništa nije dao u onaj u koji je sama izmislila.

            I dok je Simons potvrdio svoje kvalitete (makar i delimično), jedan drugi velikan, Robert Silverberg, legenda 1970-tih, razočaraće svoje poklonike novelom „Vreli dani u Magma Sitiju“ (prevod Ljiljane Anđelković). Osnovna ideja nosi potencijal: grupa alkoholičara, narkomana i ostalih gubitnika na rehabilitaciji angažovana je u saniranju posledica vulkanskih erupcija u Los Anđelesu. Sukob sa elementarnim silama nagoni čudake sa dna na timski rad. Silverberg ipak ne uspeva da iskoristi prednosti i priča se svodi na skicu kojoj treba puno rada da bi bila završena slika.

            U konačnom sagledavanju „Polarisova SF antologija ’98“ donosi nekoliko dobrih priča i, istovremeno, opravdava tezu Normana Spinrada iz eseja o postmodernoj fantastici (časopis „Znak Sagite“ br. 5) da je u naučnoj fantastici nastupio period zatišja i traganja za novim načinima pisanja, odnosno da je vrhunac inventivnosti trenutno u „slipstrim“ fantastici koja spaja SF, Fantasy i Horror žanrove sa književnošću glavnog toka.

(1999)