POSLEDNJI VOZ ZA BUDUĆNOST Science Fiction almanah „Monolit 7“, izdavači VB, Beograd, IP Flamarion, Beograd, 1992.

Istorija naučne fantastike u Jugoslaviji beleži postojanje dva SF almanaha. Prvi, „Andromeda“, u izdanju BIGZ-a, bio je početni talas u plimi obnove interesovanja za SF koja se uzdigla polovinom 1970-tih. Na žalost, posle 3 broja (1976, 1977, 1978) „Andromedin“ sjaj se ugasio.

            1984. godine, pravo ni od kuda, stigao je „Monolit“, almanah koji je otvorio dveri nove svetske SF produkcije, rušeći tako ustaljene šeme u izdavaštvu ovog žanra u nas. „Monolit“ nam je otkrio da je osim pisaca klasika, SF iznedrio nove i nove generacije autora (sa, naravno, potpuno novim idejama) neopravdano nam nepoznatih tj. neprevođenih. Koncepcija priređivača i izdavača Bobana Kneževića: „kvalitet je važan a ne velika, izvikana imena i krute šeme“ iz broja u broj almanaha potvrđuje svoju vrednost i opravdanost.

            Sadržaj „Monolita“ jasno je određen. Svaki broj, na prvih 150-200 strana velikog formata, sadrži roman a na preostalih 300-tinjak strana su novele, priče i poneki esej.

            Pošto je u nekoliko prvih brojeva „Monolit“ sakupio ono što je bilo najvrednije i najnagrađivanije u SF literaturi 70-tih, poslednji brojevi ispunjavaju priređivačevu osnovnu ideju i predstavljaju dela originalno objavljena pre samo nekoliko godina.

            Sedmi broj „Monolita“ prati potvrđenu koncepciju prethodnih tomova s tom razlikom što je, ovog puta, roman („SLEN“ A. E. van Vogta, kultna knjiga ovog pisca) iz 1946. što čini protivtežu ostatku od čak 15 novela i priča, nastalih krajem prošle i početkom ove decenije, i omogućava čitaocima da utvrde koliko je žanr napredovao za ovih 50-tak godina.

            Novele, specijalitet „Monolita“ (ova forma uprkos tome što su mnogi pisci u njoj dosegli vrhove svog stvaralaštva, nepopularna je kod ostalih izdavača jer je prekratka za knjigu a preduga za časopis) i priče izuzetnog su kvaliteta i ponovo nam dokazuju da SF prevazilazi svoja žanrovska ograničenja, mešajući se sa hororom i fantazijem i, nesporno, ulazi u tzv. Veliku književnost.

            Pomenimo, ipak, samo kao mogući odabir boljih od vrlo dobrih, priče i novele L. Shepard-a i M. Lindolm-ove (kao jednog od 4 autora koji se prvi put predstavljaju našim čitaocima) koje nam nagoveštavaju nove tokove u fantaziju, horor grotesku D. Simmons-a, briljantnu novelu nove osećajnosti W. J. Williams-a, metafiziku M. Swanwick-a te alternativni svet K. Newman-a i novo viđenje vampirizma G. R. R. Martin-a.

            U trenutku kada u Jugoslaviji ne postoji ni jedan SF časopis a u ostaloj književnoj periodici, uz časne izuzetke, nema mesta za ovakve sadržaje i teme, „Monolit“ svojom monolitnim obimom i sadržajem, ostaje naša jedina veza sa svetskim događanjima u žanru, jedini voz kojim idemo za sadašnjošću a u budućnost. Čak i ako kasnimo koju godinu, jer osim entuzijazma priređivača, treba za taj put i uvek nedostajućeg novca, i ovako je bolje nego da ostanemo na stanici i samo gledamo niz prugu. Zbog vega toga Boban Knežević i njegov „Monolit“ zaslužuju svu vašu pažnju i hvalu.

(„Košava“, 1993.)