Nedavno izašli dvobroj 9-10 za 1996.g. niškog časopisa „Gradina“ u potpunosti je posvećen savremenoj rumunskoj književnosti i to ga, kao informaciju o umetnosti u susednoj nam zemlji, svakako čini zanimljivim. Među 17 odabranih prozaista, pesnika i esejista mesto su našla i tri autora koji pišu Science Fiction i time je ovaj temat (pod naslovom „Rumunija, evropska književna republika“ priređivača Miljurka Vukadinovića i Vlada T. Popeskua) zaslužio kvalifikaciju ’izuzetan’ iz najmanje dva razloga. Prvi se ogleda u prevazilaženju ’žanrovske nepodobnosti’ SF-a i prihvatanja takve proze kao ravnopravne sa glavnim književnim tokom što je, za ovdašnju kulturnu scenu „sanak pusti“; naime, uz časne izuzetke SF u nas i dalje ne interesuje akademske krugove etablirane književnosti sem kao, uz detektivske i ljubavne romane, standardni izvor šunda i kiča. Stoga je lepo (i, nadamo se, za nekoga poučno) videti jedan drugačiji, barem tolerantniji, odnos prema ovom žanru.

Uprkos SF monopolu
            Drugi razlog izuzetnosti pomenutog temata je u mogućnosti da upoznamo još jednu SF scenu koja je ne-američkog porekla. Jer, moderni SF svoje glavno uporište proizvodnje i potrošnje ima u SAD te je uticaj tamošnje produkcije na tokove žanra toliki da se često između SAD i SF-a stavlja znak jednakosti, pa i isključivosti, monopola. Na sreću - po žanr – ova tvrdnja nije tačna mada reklamne mašine neprestano rade na slici neprikosnovenosti američkog SF-a.
            Poznavaoci ove literature znaju da ni sam ’anglosaksonski blok’ SF-a nije jedinstven tj. da se u njemu jasno izdvaja britanski deo koji ima svoje rodonačelnike: Meri Šeli i H. Dž. Velsa, i koji je imao vodeću ulogu u podizanju „Novog SF Talasa“ 1970-tih što je donelo izdizanje SF-a iz paraliterature (u koju su ga gurnuli 1930-tih američki izdavači) i, konačno, ovaj deo ima sjajnu galeriju SF pisaca, od živih klasika kakvi su Dž. G. Balard, B. Oldis, M. Murkok, Bob Šo do briljantnog mladog Jana Mekdonalda. Britanci su poprilično kivni na samozvanu SF metropolu jer im otima i prisvaja pisce i namesto ozbiljnosti nudi mnoštvo komercijalizacija. Slična situacija, naravno sa manjim brojem pisaca je i u Australiji.
            S druge strane kanala Lamanš zatičemo još jednu vrlo živu SF scenu – Francusku, koja takođe ima svoje rodonačelnike u Siranu Beržeraku, K. Flamarionu i Žilu Vernu. Tekuća produkcija, onaj nekonfekcijski deo, uspešno i provokativno spaja osnovne, opšte žanrovske teme sa nadrealističkim i egzistencijalističkim iskustvima a rezultat su izuzetne priče i romani Ph. Curval-a, Ch. Renard-ove, J-C Dunyach-a, M. Jeurey-a, J-P. Andrevon-a.
            U Skandinavskim zemljama pored legendarnog Sema Lundvala stvara još nekoliko SF pisaca – K. Faldbakke, N. Nilsen i drugi.
            Nemačka SF scena opterećane je brojnim svemirskim avanturama koje su izuzetno popularne što otežava opstanak serioznijih autora počev od H. Franke-a iz stare garde i novih pisava poput W. Jeschke-a, R. Cunis-a, Ul. Herbecke, W. Jens-a, te autora ’nasleđenih’ iz DDR-a: C. Rasch-a, G. Krupk-a, H. Rank-a.
            SF u Mađarskoj javlja se u XIX veku i inspirisan je Vernovskim avanturama. Posle sušnih godina nakon II svetskog rata, postepeno se javljaju žanrovski pisci okupljeni oko specijalizovanih časopisa i izdavača.  Najpoznatiji među njima su Cz. Gezá, I. Kaszás, P. S. Szabo, Z. Csernai, M. Szepesova.
            Italija od klasičnog T. Kampanele do danas ima intenzivan SF život, a ovu vrstu literature pišu kako autori glavnog toka – R. Vaka, I. Kalvino, D. Bucati - tako i oni okrenuti isključivo žanru – Aldani, de Turris, Prandilo, Rajolo, Rampion, Meyarese, Altomaro.
            Poljska naučna fantastika ima svog giganta, genijalnog S. Lema koji je, s jedne strane, doprineo razvoju žanra ali, s druge strane, ostali pisci-sunarodnici su radili u njegovoj senci. Ipak, novi autori stasavaju, u srednjoj generaciji to su K. Fijalkovski, J. Zajdel, a od mađih A. S. Višnjevski, B. Petecki, V. Lipska, J. Sierpinski.
            U Češkoj, posle klasika Čapeka i Nesvadbe, trenutno najpoznatiji mladi SF pisac je Vilma Kadleckova uz O. Nefa, J. Veisa, Z. Voljnog.
            Sovjetski SF bio je mogući oponent američkom, tzv. „socijalistički odgovor“. Moćna produkcija uz državnu potporu stvorila je nove klasike ove literature od kojih su najpoznatiji disident Zamjatin, braća Strugacki, Kir Buličov, Olga Larionova. Najnoviji talas SF pisaca koji stvaraju u novim okolnostima čine B. Roanovski, R. Kalonajtis, B. Nikolski, S. Snegov, V. Nazarov.
            Od „ostatka sveta“ pomenimo kineski SF koji je u razvoju i pisca Jo Jonglijea koji je još 1970-tih, pre amerikanaca, ’oživeo’ dinosauruse, te japanski SF i velikane Kobo Abea, Hoši Šiničija i Sakio Komacua.
            Što se tiče prostora bivše Jugoslavije, situacija je vrlo različita. Sa Slovenačke SF scene nema previše vesti ali su već poznati autori M. Remac, B. Meserko, Ž. Leskovšek, R. Blenkuš, Z. Naglič i dalje aktivni. U Makedoniji beležimo pojedinačne radove V. Uroševića i S. Simjanovskog. Hrvatska žanrovska scena veoma je aktivna, uz mesečni časopis „Futura“ pojavljuju se i knjige odnosno antologije tamošnjih autora; uporedo stvaraju kako provereni autori P. Raos, D. Macan tako i mađi G. Konvični, T. Jambrišekova, A. Žiljak, Z. Vlahović, D. Perković i drugi. U Srbiji se upravo pojavila antologija „Tamni vilajet 4“ u izdanju Bobana Kneževića koja potvrđuje sazrevanje već znanih SF pisaca i pojavu novih snaga, uprkos izuzetno teškom položaju žanra, nepostojanju specijalizovanog časopisa odnosno minimalnom broju novih SF knjiga koje se objavljjuju.
            Čak i iz ovako kratkog i svakako nepotpunog pregleda ne-američke literarne SF produkcije očito je da ona zaslužuje više pažnje no što joj je do sada u nas posvećano. Ta pažnja i poznavanje, međutim, ne bi trebali biti u stilu koji praktikuju američki SF časopisi, tj. da, ako već ne prećutkuju (što je pravilo) onda pisce iz „ostatka sveta“ tretiraju kao „čudo iz džungle“, te ih brzo i bahato zaboravljaju, bez obzira na kvalitete radova koji često ne zaostaju za delima stanovnika samozvane metropole. Upravo zbog tog kvlaiteta pojava rumunskih SF pisaca (slavnog V. Kolina, S. Korna i K. Dobreskua) u „Gradini“ jeste značajna i važna a takva će biti i, kod istog izdavača najavljena, knjiga izbora rumunskih SF priča.
(1997)
           


0 komentara:

Постави коментар

top