Izbor priča za pomalo (već kako se
kome svidi) jubilarnu "Polarisovu SF
antologiju" za 2000. godinu (inače osmu antologiju u nizu; prva je
bila ona za 1993.g.) donosi minijature/priče/novele originalno objavljivane u
protekloj deceniji, od 1992.g. do 1999.g, što će reći pisane u predvečerje
smene milenijuma, tog za SF-ičare
važnog repera, svojevrsne stepenice-ulaznice za Novo doba, bolje od sadašnjeg. Ipak, ni jedna priča se ne bavi tom
problematikom, možda i zato što je, bivajući sve bliži, ovaj datum gubio na
svojoj veličanstvenosti jer su mu je oduzimali ratovi, eko-katastrofe,
siromaštvo i slične nesreće koje, očito, neće nestati pukim okretanjem listića
na kalendaru.
Ono
što se, pak, može pročitati u antologiji jeste široki raspon tema kojima se
bave savremeni žanrovski pisci sveta, i već ta informativna ravan ove knjige
čini je značajnom u trenutku kada, osim časnog izuzetka u vidu časopisa "Emitor", ne postoji nijedno
ovdašnje izdanje u kome bi se kontinuirano pratila dešavanja na svetskim SF (i sa njim neraskidivo vezanim horor i fantazi) scenama. Otuda su antologiji i klasične SF priče i parodije i horor te glavnotokovski izleti SF autora, alternativne istorije i...
Uostalom, krenimo redom:
Pol Dž. Mekoli i Kim Njumen "Mrvice
slave" (1997)
Priča
o potrošivosti svih događaja, pa i susreta sa vanzemaljcima, u svetu medijskog
biznisa, reklama i državnih zavera. Nekada su pobednici u boju sa svemircima
bili novi mitski heroji a sada su tek prolazna senzacija, posle koje im ostaje
da krckaju ostatke slave ili da polude.
Harlan Elison "Ćaskanje sa
Anubisom" (1995)
Stari
majstor priča o velikim arheološkim otkrićima i njihovim tajnama i zapliće
istoriju poli i monoteističkih religija. Kao i mnogo puta do sada Elison uspeva da bude
nonšalantno-lepršav i da efektno-zabavno poentira.
Karl Edvard Vagner "Plan 10 iz
unutrašnjeg svemira" (1996)
Urnebesna
parodija najgoreg SF filma ikad
snimljenog - "Plan 9 iz spoljnjeg
svemira" E. Vuda, toliko lošeg da je kultno dobar - ali i ostatka SF dela 'Š' klase o invazijama zločestih
svemiraca. Svi ikonografski standardi su tu: od tajanstvenih ubistava koja
izazivaju odbegli nacisti u letećim tanjirima, detektiva, omladinskog šareniša
iz 'zlatnih' 50-tih do naučnika i bujnih
im kćeri - baš kao u dobra stara vremena kojih, međutim, više nema. Poput "Mrvice slave" i ova priča se
bavi fenomenom ofucanosti SF tema
koje su nekada bile svetinja.
Nikolas Rojl "Povratak kući"
(1994)
Alternativna
istorija susedne Rumunije u kojoj
revolucija i rušenje Čaušeskuovog
režima nisu uspeli. Kroz mučnu atmosferu sivila, raspadanja, povratnica -
nekadašnji begunac otkriva istinu o svom bratu izdajniku, detetu bez roditelja
izdresiranom da obožava diktatora.
Piter F. Hamilton "Padajuće
kamenje" (1992)
Pričica
o svetu u kome se pobedili rokeri i zauzeli mesta političara, potencirajući
dobre vibracije i ostale vrednosti hipi
generacije: slobodnu ljubav i droge, izmirenje sa Majkom Zemljom. Novi muzički pravci (pank, elektronska muzika) i drugačiji pogledi na ustrojstvo država
srušiće Utopiju. Ova
političko-alternativna istorija pisana je sočno, s jakom dozom nostalgije za
vremenima kada ideali još nisu bili izgubljeni.
S. P. Somtou "Sumpor i so" (1998)
Novela
koja otkriva šta se to radilo u Gomori
(za Sodomu je znano), kakvi su bili
ti zatucani a ambiciozni Jevreji
odnosno ostatak starih naroda. Egzotična atmosfera je adut ove igrice o
besmrtnim vampirima, kojoj je najveća
mana nespretni, ovovremski uvod i epilog sa dežurnim psihijatrom.
Jan Mekdonald "Najbolje i ostalo od
Džemsa Džojsa" (1992)
Još
jedan biser iz riznice mladog Irca,
blizak priči "Fragmenti analize
jednog slučaja histerije" (Znak Sagite 5). Vanredno uspelo
zamešateljstvo alternativnih svetova, hronokineze, Junga, Džojsa pisca i, u paralelnom svetu, alternativnog muzičara, I svetskog rata koji traje vek i po,
dokaz su da SF itekako ume da zavede
i ponese, pod uslovom da se dopusti novoj osećajnosti da se razmaše izvan
šablona.
Nil Gejmen "Zlatne ribice i
ostale priče" (1997)
Novela
u kojoj od žanrovskih atributa nalazimo tek laku horor atmosferu utkanu u realističko-glavnotokovsku priču o piscu u
radnoj poseti Holivudu. Za žanrovske
čistunce ono malo naznaka biće nedovoljno da bi se zadovoljila njihova
iščekivanja ali je nesporno da priča sasvim dobro funkcioniše sa onoliko žanra
koliko joj je autor podario.
Majkl Svonvik "Skerco s
tiranosaurusom" (1999)
Sasvim
prepoznatljiva, predvidiva, rutinska priča pisca koji je umeo da oduševi kiber-pank bravurama. Ovo je primer SF-a ukorenjenog u stroge okvire žanra
što rezultira konfekcijskim sadržajem koji se nikako ne uklapa u koncepciju
ostatka antologije.
(2001)
0 komentara:
Постави коментар