3 VESELA ČUPAVCA SA PROBLEMIMA „Famozna čupava braća Frik“ Gilbert Šeldon, izdavač ŠUND DD, Beograd, oktobar 1992.

Gilbert Šelton je svoje mesto u grupi značajnih autora andergraund stripa zauzeo već u prvim danima formiranja tog (nazovimo ga tako) pokreta a njegava „Braća Frik“ su verovatno najpopularnija ali i najdugovečnija crtana trojka 70-tih. U svesci edicije „Klasici andergraud stripa“ broj 2, predstavljeni su nam doživljaji Debelog Edija, Fineasa i Nesputanog Frenklina sa kraja 60-tih i početka 70-tih a sudeći po naslovu na unutrašnjoj stranici, namera izdavača je da nastavi sa hronološkim objavljivanjem ovog stripa.

            Frikovi, kako i dolikuje, žive život svakidašnji marginalaca ogrezlih u sva 3 cilja svoja: seksu, drogi i R’N’R-u. Muče ih glad, nestašica „dopa“, triper, presreću verski fanatici, izbacuju s posla, pljačkaju siledžije i, naravno, juri policija. Sve to začinjeno je lakim humorom i štosevima koji i 20 i kusur godina kasnije „rade“ tj. zasmejavaju publikum potvrđujući tako da je hipi pokret neosporno izgradio, a ostatak sveta  hteo-ili-ne prihvatio, bar jedan (novi) tip ponašanja i pogleda na svet, sa pripadajućom ikonografijom, i bar jedan arhetip (ili – novi lik stare ideje) pojedinca koji sabotira ustoličene vrednosti, povlači se kroz državne institucije i opstaje u svom ličnom, malom brlogu nagona i instinkta.

            Oko „Braće Frik“ postojala je neka vrsta neformalne grupe ljudi koji su, zabavljeni čitanjem pričica o 3 njima slična tipa, davali ideje za nove epizode za šta im je Šelton u stripu i lično zahvaljivao. Dijalog stvaraoca i onih za koje se to radi uspostavljen je kao nikada do tada ali i od tada.

            Kuriozum Frikova je i (u skladu sa nekim klasičnim tendencijama stripa) širenje porodice, odnosno ubacivanje novih junaka koji su u vezi sa glavnim serijalom a imaju svoje nezavisne epizode. Ovde srećemo mačka Debelog Edija i njegove mačeće probleme i, kao najsimpatičnijeg, generala buba-švabu, kome stalno ginu izviđači u kuhinji ali se on ne sekira jer ima još „milion takvih“.

            Epizode Frikova su kratke, od jedne do 3 table. Crtež je sirov i bez, kako to i dolikuje onima koji smišljaju nove stvari, preteranog poštovanja bilo kakvih likovnih zakona. Zbog toga su poneke sličice konfzuzne, zbunjuju gledaoca mučeći ga da se razabere u linijama. Na žalost, prilično nekvalitetna štampa je dodala i svoje mrlje i fleke, posebno u brojnim crtežima malog formata.

            Ipak, ne dozvolite da Vas te sitnice ometu. Nabavite ovu svesčicu i smejte se. Neki vicevi jesu beznadežno naivni ali je bar veselo.

(1993)