Drugu zbirku priča Gorana Skrobonje (1962), pod naslovom (tipično hororističkim), "Šilom u čelo", čini 8 segmenata u rasponu od minijature do novele i od SF-a do Horror-a u čistim oblicima ili u različitim fazama preplitanja. Iako ova zbirka, kao ni prethodna (takođe horor naslova) "Od šapata do vriska", nije konstruisana po nekom zadatom obrascu-konceptu, dakle nema povezivanja delova u, na prvi pogled, uočljive celine, nakon iščitavanja knjige nameće se ravan u kojoj egzistiraju sve priče - reč je, naime, o fenomenu vremena i njegovog sažimanja, rastura, izobličenja... Naravno, ovde podrazumevamo kako poigravanje vremensko-stvarnosnom linijom, koja je suštinski deo SF-a, tako i autorovu nagradnju zavisnu od njegovog specifičnog tretiranja tema-ideja-zapleta priča.
            Knjigu otvara "Sveti rat", priča o poslednjem srpskom vampiru upućenom u SAD da osujeti realizaciju projekta planiranog radi ugrožavanja poziciju Srbije, koja je u ratu sa ostatkom sveta. Niz fleš-bekova iscrtava život junaka, od ustanka protiv Turaka i inicijacije u vampirski svet do novog doba, a poslednji dvoboj ponavlja staru kletvu: iza svih Amerikanaca stoji -a ko bi drugi?- Srbin, pretposlednji vampir željan poravnavanja starih računa.
            Novela "Gorko srce" priča o gradnji alternativnog sveta u snovima u koji će biti preseljen ovaj realni, napadnut entropijom. Otkriće zavere moćnika povod je da se iluzija opšteg dobra sruši i započne nova gradnja. U globalnim dešavanjima pisac ne gubi iz vida jedinke i njihove sudbine, ne instrumentalizuje ih, već njima boji novelu specifično melanholičnom atmosferom.
            "Negde u daljini grmljavina" započinje u prepoznatljivom okruženju rata u Hrvatskoj i prati pokušaje snajperiste povratnika da se izbori sa demonima koji nadiru u njegovu svakodnevicu ali ih niko drugi ne može ili neće da vidi.
            Proslava nove, milenijumske godine na Zlatiboru u "Supernovi" prerasta u krvavi pir nakon što naš svet upadne u paralelnu stvarnost drugačije Srbije.
            "Reč koja odjekuje" je 'vampir', poznata u svim jezicima a izašla iz srpskog. Autor se poigrava istorijskim dokumentima, izveštajima o pojavama vampira u Srbiji u XIX veku, koji su imali priličnog odjeka u javnosti 'civilizovanih' zemalja Zapada.
            Minijatura "Isporučilac" analizira granice kolekcionarske strasti koja može da relativizuje čak i moralne norme, u 'slatkoj' prodaji duše đavolu.
            I "Noć proroka" igra se velikim temama dolaska Novih vremena i izlaska na svetlost dana (ili noći) onih koji će ih doneti.
            "Krila" su priča u kojoj junak biva izmešten iz rutinske današnjice u drugi, paralelni svet arhetipskog naboja i ustrojstva, a ulaznica za ovu transformaciju je izrastanje anđeoskih krila na leđima. Ona su svakako metafora za iskupljenje ali i realni problem koji valja razrešiti.
            Vremenske niti Skrobonjinih priča prepliću se i sukobljavaju: u "Gorkom srcu" vreme sna-bekstva i stvarne države-terora: u "Negde u daljini..." poništavaju se likovi stvarnosti junaka i njegove okoline; vreme bezbrižnosti u "Supernovi", izveštačene ali ipak ugodne, potire brutalno krvoproliće i dva sveta zamenjuju mesta, meljući zaostatke onog slabijeg; vizure i vrednosne lestvice se lome pred nastupanjem mitskog i mitološkog u "Krilima", "Noći proroka" i "Svetom ratu". Dinamika promena i stavljanja junaka pred velike, sudbonosne dileme globalnih dimenzija, otkriva krhkost ljušture u kojoj svako pokušava da pronađe smisao sopstvenog postojanja. Autor demonstrira mnoštvo načina na koji se ove iluzije mogu razoriti (što je uzrok loma čudesniji to je očiglednija spasonosna ali i fatalna krhkost opsena), posle čega 'heroji' nalikuju zlatnim ribicama kojima je akvarijum razbijen. Poneko će se prilagoditi i opstati i u promenjenim horizontima a ostali su izgubljeni. Ova ljuta intrigantnost, ne uvek ugodna u svojoj oštrini, odlika je dobre literature, bilo žanrovske ili glavnotokovske, a Goran Skrobonja uspeva da njegova proza sadrži taj začin.
            Autor nastavlja u prethodnim knjigama započeto mešanje žanrova (SF, Horror, Fantasy) i 'korišćenje prednosti domaćeg terena' kao zaloga dodatne doze prepoznatljivosti od koje čitaoce podilazi jeza što, opet, usložnjava i moguća tumačenja proze, dakle odmiče je od jednoznačnosti tako česte u čistim žanrovskim tekstovima. U svetlu svih pomenutih naznaka knjiga "Šilom u čelo" se otkriva kao zanimljivo, intrigantno i nadasve uspelo umetničko delo.
(2000)

0 komentara:

Постави коментар

top